Moja ljubav je sva od molitve i sva od kičmene moždine. Moja ljubav je kao pregrejane lokomotive. One što napuštaju šine i skreću poludele svetom nekuda sasvim levo, nekuda sasvim beskrajno. Moja nežnost je kao kad se poskidamo bosi, do srca bosi, do sramote bosi. Nešto nije u redu odavde – do moje krštenice. Na usnama mi okoreli najukusniji poljupci. Od zvezda se učima nagomilale žute ranice. Nešto zaista nije u redu: ulica se uvija u kukovima kao oznojana palanačka raspuštenica na vatrogasnom balu u rukama sanjivog šefa stanice. Vežite me čim počnem da sanjam vinograd! Zna se ko sam kad se pogase svetla. Neka me uhapsi moja majka, imam najneispravniju kočnicu. Mogu da živim jedino ako oktobar liči na zlatnorumeni metak. Oktobre, molim da mi sa pola metra budete za sva vremena ispaljeni u levu slepoočnicu.