Koren 1. Postoji jedan mudrac. Dok ovo govorim, on chuchi u velikoj pustinji juzno od ovih planina. Chuchi ne znam koliko godina u pesku i ne podize ochi. Ali sve vidi. Shara noktom nesto nerazumljivo i upla- seno ponavlja: i ovo sam vec stvorio...i ovo sam vec stvorio. Ako mu zatrazis orla, on ne posezhe u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren. To je, kaze on, orao iz kojeg nichu drugi orlo- vi. Posle mozes da mu zatrazis aligatora ili mrava. I njih iskopa pr- stom iz zemlje kao kosticu. On sve moze, jer njegovo je stvaranje drukcije nego nase. Od njega sam naucio to sto ti danas kazujem kao tajnu. 2. Gospodine, kazem ja njemu, koji se mnogo ljube i bratime. Ako ljubav postoji chemu je dokazivati? On samo cuti pognute glave i dugo mrmlja u sebi. I tek u podne, kad sunce kao mach visi sa zenita, govori glasom belim poput zguzvane hartije. Iz toga ce, kaze, proizici velika nevolja. Narod koji ne pre- staje da peva nesrecan je, siromasan i gladan. 3. Gospodine, kazem mu ja, video sam coveka koji preskace neverovatne visine. Kako to chini kad nije jachi od drugih, ne trci brze od drugih, niti je umeshniji i lukaviji? Taj covek, kaze mudrac, uzima zalet kao da ce preskociti oblake. Sto- ga i ne primecuje to sto mu je pod nogama. Treba preskaketi nebo. Treba imati samo najvecu zelju. pa ce sve druge same od sebe biti ispunjene. 4. Gospodine, kazem mu ja, jedan moj prijatelj iskopao je u basti kamen. Poklonio ga je nekom vajaru da nacini od njega skulpturu. Bio je to obican kamen, ali ako ga okrenes prema svetlosti, u njemu se odsli- kavao ceo svet. A vajar ga je odbio. Mudrac mi kaze: i morao je da odbije, jer nije ga sam pronasao. 5. Gospodine, pitam ga ja, kako to da moja glava, koja ispunjava prosto- re, moze da stane u jednu obichnu kapu? Zatecheni sasvim slucajno, kaze on, u istom nizu godina na ovoj staroj oronuloj planeti, mi se nastavljamo jedni na druge, kao sto se grana nastavlja na granu, a ipak zivi svoj vek okrenuta ka drugoj strani sveta, ka nekim svojim olujama i vidicima. Zato je tvoja glava zhu- mance nekog josh neotkrivenog sunca. Zato zasad staje i u obicnu ljusku. 6. Gospodine, kazem ja njemu, imam neverovatnu snagu. Mogu da uprav- ljam brodovima, jer sam ih pokorio. Mogu da zidam nebodere jer sam savladao beton i celik. Mogu da rijem kroz planine i menjam li- ce kontinenata. Ali kad uzmem u shaku obican mali sljunak, ma koli- ko ga stiskao, nikad ga necu razbiti. Kako to? Veliki umovi, kaze on, bili su u pocetku neznalice, kao sto je reka bila potok ili tajfun - tisina. Najvece hulje istorije bile su pre toga bucma- sti bezazleni malisani. Himalaji su bili para. Nesto cvrsto i oblo, kao kipovi Vavilona, bilo je u svom vulkanskom detinjstvu bezoblicno i meko. Zato je sljunak, u stvari, jedna ogromna planina, oljustena od golotinje svog lepog i strahovito zgusnutog srca. Cheprka zatim po pesku, prstom izvadi zametak Kilimandzara; stavljam na ledja bicno kristalno zrnce, ali padam pod teretom. 7. Gospodine, kazem mu ja, video sam slikara koji prolazi kroz platno kao kroz svetlost. Naslika sebi vodu i pliva. Kako to? Naslika Alpe i penje se. Naslika daljinu i izgubi se. Mudrac mi nista ne govori. Samo vidim, u sumrak, kako se poistovje- cuje sa sivilom, rasplinjuje i nestaje. Odlazim zamisljen i dogadja se nesto cudno: za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni pro- lazio ovim krajem. Kao da sam to samo pozeleo u snovima. I - izmislio.