Uveli su me u prostoriju i naredili mi da sednem. Lisice su mi parale zglobove, a doktorova ćela se presijavala okupana znojem. Upitao me je kako sam. -Loše, doco, loše. Svašta sanjam ovih dana: ružičaste slonove, babe sa puškomitraljezima, Tadž Mahal u plamenu, mrtve i žive rođake - slede me u punom tramvaju i sole mi pamet! Juče sam usnio Batu Živojinovića kako vitla sekirom i Milku Canić u negližeu! A onomad - povampirenog Slobodana Miloševića - vozio je trotinet oko moje zgrade! Posle odjednom sedi na ivici mog kreveta i šapuće mi nešto. Bio je obučen u ono predratno dečije mornarsko odelo... -Slušaj, dečko, ja sam sudski veštak, ovde sam da procenim da li će zbog tebe ponovo uvesti smrtnu kaznu ili ćeš ipak u ludaru do kraja života. Hajdemo ponovo o tom laptopu i Azazelu? -Laptop sam pronašao kraj onih kontejnera na kojima je grafit "narodna kuhinja". Uzeo sam ga, bar za rezervne delove, a i ovi bogataši svašta bacaju. A laptop nije bio za bacanje, lako ga popravih! -A Azazel? -Azazel je demon zatočen u hardveru tokom matematičkog proračuna sa ciljem određivanja koordinata pakla uzevši u obzir određene varijable... -I ti si ga...oslobodio? -Recimo. Azazel i laptop su zapravo jedno. Na monitoru je iskočio prozor za chat i tako smo počeli da komuniciramo. On je postao moj gospodar... -Žrtve si upoznavao preko raznih socijalnih mreža...o čemu bi obično razgovarao sa njima? -Književnost, muzika, film, život...znate već. Mada sam ja bio samo glasnik. -Glasnik? -Pa, Azazel je govorio kroz mene... -Priseti se prve devojke, dečko. Silovao si je i ubio, a telo isekao i sakrio u podrumu, kao i ostala. Ali nju nisi snimao. Zašto? -Azazel to još uvek nije tražio od mene. Kasnije je želeo novu bateriju i web-kameru. Postao je gladan. Zahtevao je da gleda. -Objasni mi šta je ovo? Pogledaj fotografiju. Na ovom laptopu su rezbarije - čudan alfabet urezan oštrim sečivom...a slamu, perje, kokošju nogu i ljudski prst pridržava selotejp...tu je i pentagram iscrtan voskom? -Ništa neobično, standardan magijski obred po Azazelovim uputstvima... Doktor me je posmatrao sažaljivo. Nisam hteo da me taj tupan žali. Počeo sam da urlam, dobio injekciju, i pre no što me je sedativ oborio rekao sam mu sve o svetu u kome živi, o paklu na zemlji, o Užasu. Sada je mračno. Osećam da su mi ruke sputane. Sedim i osvrćem se oko sebe. Tražim Azazela, ma gde on bio. Motrim na znak. Pojaviće se on. Znam da hoće. Osluškujem, dok mi se u kosti uvlači tišina, jeziva, neprolazna tišina.

“Izašao je novi broj časopisa The Split Mind, i sa zadovoljstvom mogu reći da je promocija 368 strana poezije, proze, prijevoda, fotografija, stripa i eseja uspješno odrađena.

Kao gosti na promociji čitali su: Samir Behram (Mostar), Tanja Mravak, Ivan Tadić, Ante Zlatko Stolica i Antej Jelenić.

U novom broju nalaze se i neki dragi ljudi sa Bundola, kojima se ovom prilikom zahvaljujem na prilogu.
Evo kompletne liste autora:

POEZIJA ::: Darko Cvijetić — Branislav Oblučar — Nina Slišković — Katarina Vučić — Marijo Glavaš — Ozren Ćatović — Veljko Bosnić — Ivan Jelović — Jasmina Žiljak — Antun Domazet — Adi Jašarević — Miroslav Kirin — Ivan Bošković — Martina Kušljić — Joško Armanda — Franko Bušić — Brian Willems — Olivera Milojković-Oprešnik — Ivana Čagalj — Andrea Gerčar — Antej Jelenić –Tanja Stupar-Trifunović — Irena Delonga — Jelena Mrkonjić — Tihana Gambiraža — Marko Antić – Maja Korolija — Jelena Galijašević — Mirko S. Božić — Tonita Popović — Paola Aljinović — Marija Palunko — Nataša Vučemilović-Alagić — Slađana Šimrak — Anđela Šuste — Boris Ćurković — Teodora Budimir — Darko Mađarević — Ivan Peček — Jasmina Šušić

PROZA ::: Ivan Herceg — Semir Behram — Nenad Medelić — Ranko Mladina — Olja Savičević Ivančević — Ivana Galić Šoštarić — Darko Mađarević — Bojan Marjanović — Vitomirka Trebovac
– Luiza Bouharaoua — Ante Zlatko Stolica — Petra Rosandić — Ivan Tadić — Veselin Gatalo — Selma Kešetović — Belmin Biberović — Tanja Mravak — Daria Roić — Zoran Ilić — Vedran Vitas

ESEJI ::: Josipa Dvoraček — Marko Pogačar — Daniel Kovač — Matteo Esposito — Ana Marković

PRIJEVODI ::: Zorica Sentić (Preveo: Gordon Walmsley)
(Preveo: Paolo De Bastioni)
(Prevela: Fränziska Bessire)
(Preveo: Franjo Frančič)
Olja Savičević Ivančević (Prevela: Nicoletta Russotti-Babić
Interpretirala: Anđela Šuste)
Aravind Adiga (Prevela: Irena Škarica)
Kenneth Rexroth (Prevela: Marija Kovačević)
Tin Ujević (Prevela: Ivana Čagalj)
Sylvia Plath (Prevela: Ivana Čagalj)

DRAMA::: Darko Pivac
IZ NAFTALINA ::: Miljenko Smoje
FOTOGRAFIJE ::: Ivan Bošković — Darko Alfirević — Ana Radevenjić — Marko Šolić — Ivan Bošković — Ante Verzotti — Ante Vujanović — Marko Šolić — Majda Rožić — Ivan Bošković — Feđa Klarić

LIKOVNA UMJETNOST :: Ivan Tadej — Marin Baučić — Maja Zemunik — Dragica Carlin — Stipan Kujundžić

STRIP ::: Miro Župa

(autor teksta :: ANTUN DOMAZET, urednik SPLIT MINDA)
—————————————

student, mlad
u kasnim satima
po hladnoći, pripit
koračao sam ka
svojoj sobi.


odjednom sam nedaleko od sebe
ugledao sitnu ženu odevenu u crno.
ridala je hodajući brzo
sitnim koracima.


oniži debeli čovek je hitao za njom
i sustizao ju je.
trčao je lica zacenjenog od besa
nemoći i bola.


dograbio ju je i počupao
a potom joj razvalio šamar.
stropoštala se na beton
kao krpena
lutka.


sve se to zbivalo
na dvadesetak metara
udaljenosti od mene.


on se drao i vukao je za kosu
a ona je vrištala
dok joj se glava klatila
levo - desno.


krenuo sam da mu uletim u noge
ali je ono "građansko" preovladalo u meni
pa sam ipak rešio da na brzinu
prvo okrenem 92.

tada se ispred mene stvorio pandur
tupav i krupan
i poturio mi značku pod nos:


"ne, nemojte zvati nikoga, ja sam iz policije.
to mu je žena, ali znate, nešto neće
da ga sluša."


odgovorio sam mu da požuri i da ih razdvoji
a on je ka njima pošao polako
kao neko ko je oguglao
kao neko kome je to krajnje normalno
kao neko ko i sam to radi
kao neko koga nije briga.


do moje sobe je bilo još pet minuta hoda
i previše vremena da u glavi prelomim
da ću jednom definitivno otići odavde
ako ne uspem da išta
promenim.

Ljubav je kada uplatiš loto, jednu kombinaciju
i ne pogodiš samo dva broja:
njen dan i mesec rođenja.



Ljubav je glas iz magle,
ono što su svi napisali i što će napisati
da ljubav jeste i da ljubav nije,
halucinacija, agonija, mala smrt
vrišteće obzorje modrog besmisla
impuls ludila
večna iluzija 

Perpetuum mobile Čovečanstva.

Eto, bio sam u očevoj kuhinji i pržio te pljeskavice od junećeg mesa druge i treće kategorije. Tiganj je nenormalno zagorevao i čurilo je. Ćale je pohlepno seckao crni luk. Mast je prštala. Po običaju, ja ću biti dežurna budala koja ce ribati i strugati tiganj.
Uvalih mu parče mesa koje je bilo više kancerogeno, uz najlepše želje, a ja uzeh onu poluživu pljesku. Krvavo se smejala.

Jeli smo u tišini koju je remetilo njegovo mljackanje i čudni zvuci nalik stenjanju. I sam ispuštam takve glasove, ne kažem, ali pri totalno drugim radnjama - koje su, opet, generalno povezane sa hedonizmom.
Posle jela, otac pripali pljugu uz konstataciju:

“Posle ručka odmah pali cigaru. Klasičan idiot.”

Ćutao sam. To su bili retki lucida intervalla kada je priznavao da je ono što jeste.

Kosa i džemper su mi bili natopljeni smradom prženja skupog roštilja od jeftinog mesa. Jebeš i taj “Maxi” diskont. Kupiš loše meso za dobre pare.
Vonjao sam kao da radim u prljavoj ćevabdžinici. Zapravo, samo sam se pripremao za ono što mi sleduje ako ne završim faks. A možda i ako ga završim. Vrlo moguće.

Krenuh da pakujem udžbenik u kesu i da oblačim izlizanu jaknu. Otac poče sa popovanjem:

“Gde ćeš? Gde ćeš? Pa ti bi sad trebalo da sediš tu i da učiš do uveče ! Do uveče ! Nije ti za fakultet potrebna neka pamet. Potreban je samo rad. Rad. Robovski rad.”

I dalje sam ćutao. Mislim da je ovoga puta bio u pravu, ali napolju je sijalo sunce i išlo mi se na trening američkog fudbala. Izlazio sam vani.

“Jesi li ti u sekti? Ti si u sekti !”

“Kakvoj sad sekti?”

“Ti si u sekti, a da toga nisi ni svestan. Sekti danguba, neradnika, ludaka, ludila uopšte.”

Kročio sam na ulicu i zamišljao grb Sekte Ludih Danguba. Na pamet mi je padao lik koji se kliberi i peče prase, oko njega je pivo, gomila momaka i devojaka koji se blesave i orgijaju, i svi na glavi imaju one šešire sa praporcima, kao dvorske lude.

Čak i njihovi psi, mačke, papagaji, iguane i zlatne ribice.

Gluvo se plašim
Načelne odmazde
Paljbe noći i dana
Zakrčeno stajalište potištenosti
Obujmljuje
Obzidane prednosti samoće
I prepričava jutra
Ukradenog
Nadsmisla.

Devojko
znam
da svojim kosmičkim očima
komuniciraš sa šumom
kristalnim mirom
oni hoće
da ih podučiš
kako se ovladava
mačjom telepatijom
da, osećam koliko slano zvuči
potmuli plač
u svitanju gorčine.

Devojko
voziš se iskričavim šinama
po koloseku ludila
haos i lokvanji i strah
ukusa krvave čokolade.

Devojko
monsuni i meso
su oko tebe
isključi se iz te odurne priče
kada uključiš
šesto čulo.

Devojko
putena vetrometino
nesputanog duha
ne znaš gde si sada
i ne znam gde ćeš biti sutra
ali molim te, prevedi mi šapat mora
da ga čuvam
u smiraju
sna.