Pesme & Priče https://www.blogoye.me/zbrilion/ sr Sat, 18 Jul 2026 14:25:10 +0200 BlogOye! Radovan sanja da ponovo ima dvadeset i tri i da premijer njegove države nije ubijen ma ko da je premijer. Sanja uspešnu tranziciju bez negativne selekcije krađa stranačkog zapošljavanja i estradizacije politike. U njegovom snu institucije i komisije su zaista nezavisne crkva se ne upliće u državna pitanja mladi se vraćaju na selo a korupcija je izuzetak. Sanja logične zakone prilagođene našem podneblju i ljude koji su pred tim zakonima jednaki. Sanja kako upijamo samo dobre stvari i od Istoka i od Zapada na televiziji govore o stripovima muzici, nauci i prirodi niko nije licencirao rijaliti šou. Sneva kvalitetan fudbal manjak otuđenosti ljude u stalnom radnom odnosu većina ide na letovanje svi redovno primaju platu. Sanja kako vlast nije poslušnička nekako se trudimo da što više ostanemo svoji a ipak od drugih budemo i bolji. Radovan je sanjao. Taj predivan naivan suludi san. Tue, 12 Feb 2013 16:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/98073/   Nisam Indijana Džons. Još manje Lara Kroft. Nisam postao arheolog. Nimalo uslova. Malo truda. Možda nisam dovoljno dobar. Moj fakultet je kompromis. I kada igrom slučaja malo više zaradim i dobavim jeftin antikvitet znam da je to kompenzacija. Kompromis. Štošta u životu je kompromis. A pisanje? Smatram da je pisanje jedna od retkih stvari gde moraš biti beskompromisan. Trebaš biti iskren načisto sa drugima i sobom. Napišeš, prekucaš lakne ti osetiš se bolje. Kao da si preturio preko glave neku uzbudljivu, poučnu dogodovštinu. I potom nastavljaš da živiš. Da živiš život. Avanturu najveću od svih. Sun, 03 Feb 2013 14:44:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/98004/   U penziji sam. Imam dovoljno za hranu, račune. Nešto malo preko. Slabo pijem, retko pušim. Ne prežderavam se. Ležim. Gomila stripova. Kikiriki. Listam stranice. Ket Klou razbija. Bane Kerac je legenda. Pomislim na političare. Žive. Mrtve. Na bivše šefove. Žene. Bivša dugovanja. Kezim se. Spokojno. Shvatam koliko je Bukovski bio u pravu. Zeznuo sam ih. Nekako sam ih zeznuo. Konačno sam pobedio. Sve njih. I sebe. Tue, 15 Jan 2013 15:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97803/   Prvo, moram da te volim i detinjasto i zaneseno i skroz nema tu varanja ni potrebe za tim onda te grlim dugo, dugo, jako da krcne pa mućkam kao milk-šejk, od čokolade malo gore-dole, malo levo-desno pribijem te uz zid telom njuškam, njuškam kosu usne po ušima, čelu, licu usnama vratu tako, svi smo mi malko životinje iznova grlim, krckam, mućkam ljubim i držim ne puštam dok sve ne proključa.     I kažem: sa tobom ipak najbolje sa drugima slabije otkopčaj me pomisli me. Sat, 29 Dec 2012 18:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97626/   Kada smo bili deca Majk Hagar nam je bio jedan od omiljenih likova iz Capcom video-igara. Izgledao je jako, strogo, pomalo smešno prašio je protivnike i ispuštao čudne zvuke. To nam je privlačilo pažnju. Radnja je, gle čuda smeštena u ( nama dobro znane ) devedesete a Majk Hagar je bivši kečer i ulični borac koji je postao gradonačelnik Metro Sitija. Ljudi su ga voleli. I danas ga smatraju jednim od najpopularnijih političara u video-igrama uopšte. I kada su kriminalci napravili haos i oteli mu kćer imao je petlju i stav uradio je to. Izašao je na ulicu i sa par drugara je nekako uspeo da spasi ćerku, grad i pobedi šljam. Izvodio je backdrop i piledriver i negativci bi se ukenjali od straha bukvalno bi bili pod njim, i naposletku imali smo srećan kraj. Majk Hagar, bio i ostao krajnje beskompromisan besmrtan nesalomiv totalno, totalno legendaran nestvaran fiktivan lik. http://www.youtube.com/watch?v=zSxsmiYulNQ Fri, 30 Nov 2012 20:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97423/   Početkom maja smo u prirodi. Improvizovani sto i dve stolice na obodu šume. Neko ih je tu smestio davno. Tišina. Mir. Par vikendica u daljini. Častiš za rođendan. Crno pivo i čokoladice. Dobra muzika u mobilnom telefonu. Dopuštaš mi da ti ljubim gola leđa i mazim kožu usnama. Uzimaš me za šake smeštaš ih na svoje grudi. Ne idemo do kraja, za sada. Plašiš se sebe, svega. Uveče šalješ poruku. Da li je sve ovo previše za početak pitaš se. Mon, 26 Nov 2012 21:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97396/   Sećam se, želeo sam da budem arheolog, istraživač neko poput Indijane Džonsa ili Martija Misterije ali, avaj, moji roditelji su imali drugačije planove hteli su nekog drugog  - učitelja. Da bih pobegao, izabrao sam nešto treće i, par godina kasnije, zajedno sa ostalim pravnicima pohađao sam praksu  iz sudske medicine. Obreli smo se u specijalnoj psihijatrijskoj bolnici  - uz pomoć profesora, intervjuisali smo ljude kojima je bilo jako, jako loše čeličili smo se spoznajući šta nas zaista čeka i sa ove i sa one strane. Prvi tip je bio zabavan uporno je krao kokoške i ženski veš i ženio se trinaest puta. Bila je tu i gospođa koja tvrdi da je u srodstvu sa svim kraljevskim porodicama na planeti ali, sledeći tip je usmrtio oca jer je čuo glasove udarao ga je sekirom po glavi onda, alkoholičar, bivši fudbaler izgubio je trudnu suprugu u saobraćajnoj nesreći pa, gospodin oboleo nakon vojne vežbe  - preklao je taštu umislivši da ga dotična truje i da ga prate nepoznati ljudi. Ubrzo, ništa više nije bilo smešno sedeli smo u tišini i samo nam je Hanibal Lektor falio da ušeta u prostoriju. Naravno, to se nije dogodilo nismo bili u filmu ni u stripu bio je to samo banalni horor januarskog dana tužni ljudi istorija koja se ponavlja pas, u pokušaju da ugrize sopstveni rep vrteći se u krug najistinitija tekovina civilizacije: iznova i iznova Užas, uvek Užas. Sat, 24 Nov 2012 18:26:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97388/   Teško mi je bilo. Dete razvedenih roditelja. Devedesete. Nisam onaj koji odlično pliva i vozi bicikl. Ponekad bih popio pivo više a sutradan tabletu protiv glavobolje. Ili za smirenje, ako je neka sahrana. Ali ništa preko. Nešto bih prećutao ili napravio sitno, nepromišljeno sranje pa bih se iskupio. Krupna nisam pravio. Shvatio sam da nisam loš čovek. I ti roditelji, kakvi su takvi su - moji su ima i gorih nemam druge. I, ponekad bih čuo tu reč na p. Pičkovac. Paraćin, provincija, pičkovac. Lepa gradacija. Kao da ne idemo iz manjeg pičkovca u veći, i obrnuto. Uzimao sam papir i olovku i tada bih se setio čudesnih ljudi iz svog života a i onih rđavih potom mi je trebalo pedeset dinara da to prekucam u igraonici i eventualno pošaljem na konkurs. Više se ne vređam na reč pičkovac. Ali zato tvrdim da su papir, olovka i pedeset dinara uglavnom dovoljni da se pesma objavi. Znaš, neki ljudi čekaju Godoa. Uporno čekaju da cirkus stigne i u njihov grad, ne shvatajući da je cirkus već tu samo što oni to ne vide. I to je tužno. Jako tužno. Sat, 24 Nov 2012 20:43:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97387/   Počelo je na drugoj godini fakulteta, mislim. Ispiti sve teži, pažnja lako popušta... A šarenilo - gde god se okreneš ! Stekao sam dosta novih drugara i zajedno smo obilazili žurke, svirke, sedeljke jurcali za loptom, ulazili u kladionice visili po igraonicama, parkovima bioskopima bibliotekama. Biblioteke su nekako prevagnule. Tu su me sačekali stari drugari: Artur Klark, Stanislav Lem, Klajv Barker, Ursula Le Guin Stiven King, Rej Bredberi, Lavkraft, Po, Eko Bukovski, Henri Miler, Pavić, Dostojevski, Džojs, Boris Vian Markes, Pekić, Birs, Šelić, Erika Džong Selindžer, Karver, Grozdana Olujić, Nabokov, Gorder Bulgakov, Ogden Neš, Hese, Borna Bebek braća Strugacki, A. A. Miln, Aleksandar S. Nil i mnogi drugi koji su me poveli tim volšebnim putem tom beskrajnom stazom... Jedinom pravom linijom u mom životu. Wed, 21 Nov 2012 11:22:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97354/   Sanjam da radimo. I imamo godišnji odmor. Kampujemo. Staro društvo, odabrana ekipa.     Nisi došao sa suprugom, ona čuva vašeg sina. Dovezli smo se džipom, polovan al' radi. Pokazuješ mi kompase, spravice, gedžete...     Poneo si vazdušnu pušku a ja luk i strelu nišanimo samo u konzerve i papirne mete. Logorska vatra...     Sutra malo planinarimo. Penjemo se na Kozji rog i obavezno fotografišemo a prekosutra kotlić i riblja čorba !     On bi opet da sakuplja pečurke i kuva puževe na svoju ruku ?! Još ova pesma pa u šator...     Šta ?  Strah ? Pazi, ne plašim se ja životinja ali opasno je ovde ribokradice noću mogu da love ribu dinamitom a ima i lovokradica ! Ma svakakvih lupeža ima...     Znam. Organizovaćemo noćna dežurstva. Noćnu stražu. Kao nekada. Na smenu. Evo, javljam se prvi ! Biću budan. I paziću.     Ovog puta im neću dozvoliti da nam ukradu baš sve snove.       Sat, 03 Nov 2012 14:26:00 +0100 https://www.blogoye.me/zbrilion/97251/