Na prvoj godini fakulteta
sa jedne strane su bili oni:
korumpirani profesori, alkosi, ljudi pokidanih živaca
ludaci bez razumevanja
odrođeni od "običnog" sveta. ( čast izuzecima )
Sa druge strane bili smo mi:
gomila upisana bez prijemnog ispita
i radnih navika, omladina koja ni ne zna
gde se zapravo obrela.
dve suprotstavljene skupine
koje su (ne)svesno urušavale
već okrnjenu instituciju.
Profesor sociologije, pijan na ispitu
crven u licu od alkohola, ludila i našeg neznanja
nije znao šta će sa nama
a ni sa sobom.
"koleginice, ovo je loše. da li znate nešto? bilo šta?"
"na šta mislite?"
"ne znam. šta Vam je hobi?"
"gledanje u dlan. i u karte."
"ma nemojte? a da li slučajno ne gledate i u šolju?!"
"pa...gledam..."
"e, onda prošetajte do toaleta, pa se
vratite i recite mi šta ste videli !"
devojka je izašla, vratila se nakon par minuta,
i, uzimajući indeks, odgovorila:
"videla sam Vas."
svima nam je bilo jasno:
šanse da diplomiramo i ostanemo čitavi
bar u tom momentu
bile su ravne mogućnostima
hodanja po
vodi.
|
Poslao Anoniman
20:10, 21.4.2009