Проф. Владета Јеротић је у четвртак, 8. маја 2008. године, на позив Прве крагујевачке гимназије, одржао предавање на тему „Метаморфозе љубави”. Организатор је био изненађен бројем људи који су дошли да чују предавање. Ја сам добро знала шта да очекујем, па сам дошла двадесетак минута раније и успела да заузмем седаће место. И овај пут сам понела свеску и оловку. То захтева начин његовог излагања, асоцијативан и згуснут, а још више мој доживљај предавача као Учитеља.

        Било да је у ТВ-емисијама или уживо, Владета Јеротић је исти: пре свега, јединствен, мудар и радознао, истовремено загледан споља и унутра. Присуствовала сам још двама његовим предавањима: једном је тумачио „Слово љубве” Деспота Стефана, други пут је говорио на тему трансформације мушко-женских односа. Уз та предавања и уз емисију „Агапе”, коју редовно пратим на Студију Б, закључила сам да, без обзира на задату тему, Јеротић увек говори о истом: о човеку, животу, љубави и Богу.
        Водећи излагање путем просторне спирале, стално се удаљавајући и враћајући оси свог предавања, Јеротић нас доводи до питања на која се своде сва питања: вера? љубав? нада? Ако успеш да се одредиш у односу на ова три ослонца, онда си нашао разрешење свих својих загонетки.
        Ево дела онога што је Владета Јеротић рекао говорећи на тему „Метаморфозе љубави”:

        Чувајте свој језик. Немојте користити стране изразе онде где постоји реч на српском језику. Реч метаморфозе има српски израз преображаји. Недавно сам добио „Речник турцизама”, сарајевско издање; интересантно је да за скоро све те речи постоји израз на српском.

        Питање које ми често постављају на трибинама јесте: „Шта је то љубав?” Потпуна дефиниција љубави била би и сувише компликована. Једна од могућих дефиниција је: „волим, а не тражим да ме волиш”, или „љубав је одрицање”.

        Недавно сам држао предавање на тему „Љуби ближњега свога као самога себе” и морао сам да се чувам песимистичког закључка да у ХХI веку људи мало воле себе. Себичан човек не воли себе.

        Љубав почиње од пренаталног доба. Ембрион осећа да ли је жељен или не.

        Све треба радити с љубављу. Домаћица треба да воли да спрема храну, од тога зависи добро варење.

        Све болести које постоје данас постојале су и раније – све почиње од психе. Мозак је оруђе душе, за хришћане.

        Од 17% спонтаних побачаја у Србији, преко 50% је психичке природе. Мајка одбаци плод из овог или оног разлога. Понекад зато што муж не одобрава трудноћу.

        Ум, разум, емоције и тело – ове четири компоненте чине брак. Будите срећни ако уклопите две.

        Владику Иринеја сам два пута чуо како каже да је данас лакше бити у манастиру него у браку.

        У нешто морате веровати. Ако не верујете у Творца, онда верујете у Случај. Тешко је појмити да се од морског црва појављују Његош и Гете (ово последње је кратки коментар Дарвинове теорије - прим. аутора).

        Ако нећеш Бога, наћи ћеш идола.

        Наши марксисти нису знали ни шта је комунизам ни шта је атеизам. Комунизма није било ни у Русији, а камоли овде.

        Мој отац је добио од свог оца, за матуру, шешир и штап – знак зрелости.

        Вера, нада и љубав имају мајку – Софију (мудрост).

        Да ли се треба жртвовати? Да, муж и жена се жртвују једно за друго, заједно се жртвују за децу, а Исус Христ се жртвовао за све нас.

        Исус каже: носите свој крст, не тражим од вас да носите мој крст.

        Надам се да сам овим  кратким записом успела да колико-толико проширим домет умних речи проф. Јеротића.