31.5.2008
ХЛЕБ БЕЗ МОТИКЕ
Категорија Zapisi na margini
Био једном један сељак, који је сејао жути кукуруз, окопавао га, брао, крунио, млео и јео од њега жуту проју.  Сељак је одмалена слушао да нема хлеба без мотике, али је видео нешто друго: хлеб од белог пшеничног брашна стечен без мотике од седам до три. Сељак је продао земљу и купио оно што је потребно да би живот био лагоднији: стан, кола, намештај за у стан, па одело за уз кола, па нов намештај, јер је стари убрзо застарео, а о одећи да и не говорим... Град је нудио још једну олакшицу: хлеб без мотике могао је да се добије и на кредит. Кредит је сељаку омогућио и то да га ујутро, уместо кукурикања, мукања и блејања, буде севање у глави и тиштање под ребрима. Крвна слика је показала висок холестерол, триглицериде, и шта још све не. Доктор је рекао: „Никако бели хлеб, од њега скаче холестерол! Само кукурузно брашно, то је смрт за триглицериде, а ако је од жутог кукуруза, још боље.” Бивши сељак, садашњи болесник, збуњено је климнуо главом.  Доктор је наставио са здравственим саветима: „Обавезно контакт са природом, свеж ваздух, физичка активност, мало баштица, мало мотичица, разумете.” Болесник је с разумевањем климнуо главом, јер је напокон разумео да је, тражећи хлеб без мотике, завршио тражећи проју преко хлеба. У првој продавници здраве хране бивши сељак је купио кукурузно брашно које је коштало више од Фиделинке ТИП-400, и он је, плаћајући, још једном климнуо главом. И наставио је да клима, клима и дан-данас, а они који га познају мисле да је у питању старост. |
Коментари
31.5.2008 - 16:23
|
|
|
|
|
Послао