18.5.2008
I CREATED A MONSTER!
Категорија Zapisi na margini
|
Пре неки дан сазнадох да је одржан већ 10. или 11. конгрес пренаталне психологије, и ту ми, дефинитивно, пуче филм. Значи, стизаће нам још соли за наше већ пресољене памети, а на тему шта све ембрион чује, осећа и снује у мајчиној утроби. Да се малко подсетимо првих штампаних лекција о пренаталном животу.  Према научним истраживањима (или нагађањима), ембрион осећа да ли је жељен или не. У случају да га, рецимо, мајка жели, а отац не жели, ембрион може да се одлучи за самоубиство! Ако, осећајући се жељено, ипак реши да опстане, онда даље строго водите рачуна о томе шта ћете јести, шта ћете рећи, шта слушати, како се осећати и шта мислити, јер све то утиче на наш ембрион. Да буде још сложеније: не можете га слагати, претварати се да нисте бесни онда кад јесте и бесни и свесни непожељности такве емоције.Да рађамо себи тиране, то је већ поодавно јасно, а сад нам, ево, стављају до знања да тиранија почиње пре порођаја. Дакле, од тренутка кад се у жени зачне нови живот, она као да постаје боравиште свечујећег и свеосећајућег бића на које утиче све што она ради и доживљава.  Зар то није застрашујуће? А колико тога што јој се дешава, жена уопште може да контролише, и у коликој мери? И, шта да ради с тим сазнањем да она својим осећањима формира своје дете? Да бира осећања?!Кад се сетим незадовољства ширим и ужим окружењем у којем сам изнела обе трудноће, мора да сам, у светлу пренаталне психологије, створила два Франкештајна! Засад им се не познаје. Ако приметим нешто сумњиво, писаћу даље. |
Коментари
18.5.2008 - 16:01
|
|
|
|
|
Послао 19.5.2008 - 15:27
|
|
|
|
|
Послао