Prokleta pesma mi ne izlazi iz glave. (Crowbar - Dreamweaver) Nadovezuje se na onu istripovanu priču od sinoć, a koju bih tako volela da smo mogli da nastavimo. Uvek mi se spava samo onda kad ne treba! Mada, taj šablon može da se primeni i na ostale aspekte mog života.

Ali nije mi namera da poslužujem svoju ogorčenost na tacni, kao slatko i vodu. Uvek sam u prolazu. I moj čudan i neodređeno poznat životinjski miris je samo u prolazu. Pustite decu da se igraju sa mojim otiscima u mekom humusu, ali im ne dajte da ih prate.

Zastajem na potpuno nebitnom mestu u svom lutanju i pitam se: mogu li ja ovo? Odem, pa se vratim, pa opet odem i tako u krug. Sama. Iskezim se samouvereno i kažem dobro je. Čime li se to kezim kada imam utisak da nemam telo?

Ali opet, moglo je da bude i gore.