Sylvantess - Pat - BlogOye!

« November 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Gledam u rešetkasto šipražje pred sobom, pa u tebe kroz njega, pa levo-desno, jedva sedim mirna i ne mogu da se svrtim, repom sam izglancala zemlju iza sebe.

Moja ljubljena mračna šumetina mi diše za vratom kao demon i vuče nazad u svoja hladna, samotna nedra. Posle toliko godina, po prvi put joj se opirem, potmulo cvilim od naprezanja i zarivam kandže u meki humus pod sobom. S vremena na vreme ugrizem samu sebe za nogu, da prekine otpor, da se vratim, ljutito psujući budalu što želi ponovo da istrči pred potencijalni nišan.

Oči predatora, pod mrenom prastarog bola, ne vide pripadnika sopstvene vrste. Ili si plen, ili si traper... Iako si me pre nekoliko godina već ugrizao, nedvosmisleno poznatim čeljustima.
Ali nije problem u ugrizu; iskren je i direktan, oličenje fer pristupa, za koji sam se uostalom svesno i otvorila.
Problem je što sam to ponovila.

Ne znam da li primećuješ moju sumanutu agoniju, ali kontam da i sam imaš pune ruke posla sa svojim kolosekom. Preusmeriti ili pičiti dalje? Pitanje je sad...

"Piči dalje!", crna vučica dovikuje. "Nemoj da zastaješ u ovom ševaru, previše je mirno za tvoj ukus. Koji će ti kurac zver koja će radije da se okrene na leđa i ponudi ti stomak na češkanje, nego da nakostreši hrbat i iskezi zube? Gde je tu zabava?!?"

Još jedan ugriz za nogu, grimizna kaplja curnu niz meko krzno.

A bela vučica se zapravo i kezi, sopstvena krv joj krasi ivicu gubice. "Ma daj. Pa nisam se odavno ovako zabavljala. Jebala te pusta tmina šume! Želim da trčim, makar na tren da uhvatim zrak sunca koje šljašti iz njegovog pravca... Koliko se ja sećam, kukavičluk nikada nije bio odlika moje vrste."

Da li je hrabrost ili glupost, na tebi je da utvrdiš. Analiziraj do iznemoglosti, kao što to uvek i činiš, ja te ne mogu naterati da odabereš prečicu.
Mada, kada bi bio tip koji bira prečice, sunce ne bi takvom toplinom blistalo iz tvoje kože.

Koliko dugo ćemo tako stajati i promatrati jedno drugo, pitam se. Ja, tukući se sa samom sobom, a ti, procenjujući situaciju. Mrsko mi je što ne pratiš svoje iskonske porive...i odobravam što ne srljaš kao nedoraslo štene.

Nadam se da neće proći previše vremena.
U jednom momentu će konflikt kulminirati u zveri i pomračiti sva njena racionalna čula...

Skočiće na tebe i sklopiće čeljust oko tvog vrata.

Meni

Arhiva

Poslednje Objavljeno

Kategorije Postova

Linkovi

Feeds

Prazan Box

Blog Hosting

Pat