Sylvantess - Ambis i ja, to su srca dva...

« June 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

Probudila sam se i sudarila se sa užasom realnosti.

Potreba.
Nagon...
Peče, negde ispod hrpe davno spaljenih zalizaka i arterija, pulsira nova krv, krči sebi put kroz hladne odaje kao nezaustavljiva bujica.

Ustala sam i odmah pala na kolena.

Ne... Neee...

Setila sam se onog tupog šoka kada je raspuklo staklo zaseklo moje meso.
Procep je tu, boli i teško će zarasti.
Krv miriše na ruže.

Da li sam napokon skrenula pameću?
Možda sam u zadnje vreme previše popuštala zverinjaku u sebi i gladno stvorenje je u nekom momentu preuzelo kontrolu, poluludo od dugogodišnjeg posta i besciljnih lutanja po Zabranjenoj šumi.

Želim da verujem u to. Želim da racionalizujem i opovrgnem ovo sumanuto osećanje.
Želim da se ponovo izgubim u divljini i ostanem nedostupna najranjivijim delom sebe svima i svemu.
Davno sam se odrekla bola po cenu praznine. Nagon za preživljavanjem je najjača sila u Prirodi.

Ali uprkos svemu, znam... Znam da je sve to sranje.
Ništa nije jače od emocije.

Da li je taj čovek uopšte vuk???

Statičan je, često letargičan.
Emotivno povodljiv, a ipak pravolinijski krut.
Egocentričan i sebičan; samoodrživ u svojoj autodestruktivnosti.
Najgora kombinacija.

Pa ne bih se ja tek tako pitala koji mi je đavo;
on je sve što mi definitivno nije potrebno.

A povrh svega, ne oseća ništa prema meni.
Prijateljska naklonost i povremena požuda nemaju nikakve veze sa onim što se u meni dešava.

Istina je da mi je potreban saputnik.
Alfa je predvodnik, podrška, prijatelj, ljubavnik, zaštitnik. Alfe se međusobno dopunjuju. Nisam baš sigurna da je on toga svestan, a ni da je za tako nešto sposoban.

Naravno da pokušavam da se opasuljim. Moja volja je jaka - možda mi čak i pođe za rukom.
Pa nije jedini koji je uspeo da me razume i zagrli, ustreptalu od unutrašnje vatre i izgubljenu u sopstvenom lavirintu. Nije jedini koji je uspeo da mi pokaže put i nežnim stiskom me izvede na čistinu. Za jako biće je dovoljan samo mali podsticaj.
Tako je, to je bio samo mali podsticaj. Nema razloga preuveličavati i davati značaj nečemu što je bilo tek slab titraj u mraku. ...Dobro, bljesak. Kao munja praćena udaljenim gromom. I to je sve.

Na kraju krajeva, takva osoba mene nikada ne bi mogla da voli na način na koji ja zaslužujem - tačnije, onako kako ja to činim. Ne mogu da se prepustim ako nije uzvraćeno.
Bežaću do kraja večnosti, makar me unutrašnje krvarenje ispunilo od peta do temena i rasprslo po čitavoj šumi, u vidu gore-grind provale oblaka.

Nikada više se neću predati onom ko mi ne može uzvratiti na isti način.

Mislim da je obrazloženje bilo sasvim smisleno.
To nije samoubeđivanje, već logično predviđanje budućeg razvoja situacije. Opširno iskustvo ne dozvoljava ponovne, kamoli identične zabrljaje.

...Ah, bogovi, kako serem!
Ali, šta mi drugo preostaje...?

Beži od provalije.

Meni

Arhiva

Poslednje Objavljeno

Kategorije Postova

Linkovi

Feeds

Prazan Box

Blog Hosting

Ambis i ja, to su srca dva...