5D

10.9.2013
Šta vidiš?

Kada bi se primakao tako da ti potpuno ispunim vidno polje, uočio bi mnoge nesavršenosti na mom licu. I ja bih istovremeno mogla da vidim sve to i na tvom licu. I u tom trenutku, posmatramo površine. Da li bi zašao dublje? Mogao bi da zaroniš u oči. One ništa ne kriju čak i kad ti to želiš. I dok se ti premišljaš da li da ih istražiš i da li tamo stvarno vidiš to što ti se učinilo da si video, ja tebe uveliko proučavam bez zadrške i bez osude, mimoilazeći sve tvoje eventualne strepnje i nesigurnosti. Moje oči se smeše zajedno sa mojim usnama, tako da ćeš odmah videti sve moje utiske.

Umeš li da držiš svoje mesto i nenametljivo, prirodno ispoljiš svoj stav?
Imaš li problem sa samopouzdanjem?
Jesi li se pomirio sa samim sobom?
Vidiš li pretnju u meni?

Nema razloga za strepnju ili strah. Moju čeljust svojim unutarnjim okom možda i možeš da vidiš, ali sklopljena je i ne pokazuje odbojnost. I ja mogu da vidim tvoju, poluotvorenu, u procepu dvoumljenja da li da se iskrivi u ciničan kez ili se naizgled ravnodušno oklembesi. Hej, dovoljan je najnormalniji osmeh. Vidiš mene? Nije teško.

Ako sam blizu i ne pokazujem nameru da se odmaknem, to znači da mi odgovara tvoj miris. Ako su moji prsti nemirni i moje nalakirane kandžice grebuckaju okolne površine, znači da želim da te dodirnem - ne, ne da te ogrebem. Samo prisan, topao dodir, nimalo skaredan. Želim da osetim obrise tvoje energije i tebi takođe omogućim da isto osetiš kod mene.

Iskustvo mi je pokazalo da moram da se nateram na malo preuzimanja inicijative u početku. Ti si dominantan, ali nije fer da ti sve prepustim. A sve i da hoću, ne mogu jer mi instinkt nalaže da se predstavim. A ja se tako predstavljam: pogledom, mirisom, dodirom. Svako može da strateški slaže rečenice i gestikulaciju; to je potpuno sporedno.

Najčešće ne nosim šminku, ali i kada je nosim, ona služi samo da još više istakne svoju podlogu. U mom pogledu slobodno ignoriši maskaru i senku. Ako bude sreće, uskoro ćeš te oči videti potpuno ogoljene.
Moj miris je neopterećen parfemima, mlekom za telo i jakim gelovima za tuširanje. Moja koža je nežna i ne trpi ništa sem kupke za bebe. Parfem je jedva nanešen na odeću i prozračan je jer tako volim. Savršeno jasno možeš da me osetiš u svakom momentu.

Nemoj biti nervozan i odbojan jer ću to osetiti, upiću to u sebe i vratiću ti natrag te senzacije dodatno pojačane. Ako osećaj nelagode ipak nastavi da raste, onda idi. Nema potrebe da dalje ostaješ i mučiš i sebe i mene. Potrebna mi je ravnoteža. Ako ne tražiš isto, onda je ovaj susret greška. Nauči i zapamti, i srećan put.

~

Gledam u nebo, slušam muziku na Mp4 plejeru preko slušalica i noktima kuckam po kolenima u ritmu. Tako je veliko to prostranstvo iznad nas... Muzika kao da isparava iz mene i vijuga kroz vazduh u živopisnim bojama. Žao mi je što sve to sama posmatram, ali opet, sigurno je još mnogo ljudi na ovom svetu koji baš u tom istom trenutku gledaju u nebo i slušaju svoju muziku...tako da i nisam sama.

Hodam ulicama i posmatram prolaznike. Toliko misli, toliko emocija, toliko različitih dešavanja... Kako sve to uspeva da se uklopi i načini ovako kompaktnu gužvu? Čudo života. I ja sam tu negde. Strujim između njih kao pramen vetra. Neki me primete i čudno me pogledaju...a ja izgledam sasvim normalno. Možda ugledaju moje pravo lice u tom nesvesnom deliću sekunde, i već u sledećem trenutku zaboravljaju šta su videli i nastavljaju svojim poslom. Uvek se nasmešim zbog toga.

Volela bih da naiđem na nekog ko neće zaboraviti.
Objavio Anatema u 11:20 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar



Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]