Sve za lepotu zene!

Pretpostavlja se da svaka žena bar pet puta tokom života ima upalu mokraćne bešike, odnosno cistitis. To je ujedno i najčešća infekcija urinarnog trakta, koja, na sreću, nije komplikovana i lako se leči. Žene su sklonije urinarnim infekcijama zbog anatomije, jer je ženski mokraćni kanal kraći od muškog, a time i izloženiji infekciji. Upale bešike najčešće pogađaju mlađe žene koje tek stupaju u seksualne odnose, ali su njima sklonije i žene posle menopauze.

- Najveća zabluda je, međutim, da je partner taj koji prenosi infekciju. Upala nastaje sama, u telu žene, jer se bakterije koje stvaraju infekciju već nalaze u urinarno-genitalnom traktu žene

Odakle, onda, potiču te bakterije?

- Ceo deo od anusa do vaginalnog otvora je kolonizovan bakterijama koje potiču iz debelog creva. Te bakterije se mehanički, najčešće, tokom seksualnog odnosa, prenose u mokraćnu bešiku.

Kako nastaje upala?

- Upravo zbog tog kratkog "puta" od završetka debelog creva do urinarnog trakta, bakterije se vrlo brzo prenose, i razmnožavaju. Upala nastaje naglo, ne tinja dugo u telu, kao što mnogi misle. Možete, recimo, pre podne da uradite nalaz mokraće i da on bude potpuno uredan, a da popodne dobijete infekciju.

Da li je to jedini put kojim bakterije prelaze u urinarni trakt?

- Smatra se i da postoji mogućnost da se limfnim putevima te bakterije prenesu iz debelog creva u bešiku, ali ipak je verovatniji način da se spolja, iz analnog otvora bakterije razmože i popnu kroz mokraćni kanal do bešike.

Zbog čega se infekcije kod nekih žena stalno vraćaju?

- Pretpostavka je da su ćelije sluznice kod nekih žena prijemčivije za bakterije nego kod drugih.

Da li je antibiotik jedini lek protiv upale?

- Problem je što se vrlo često daju antibiotici i kada ne postoje tegobe, već se samo u rutinskom nalazu urina pronađu bakterije. To se često dešava kod žena posle menopauze. Tada se radi o potpuno bezazlenoj takozvanoj asimptomatskoj bakteriuriji, odnosno prisustvu bakterija bez simptoma.

Kakvu štetu tada mogu da naprave antibiotici?

- Davanjem antibiotika menjaju se i odbrambene sposobnosti organizma, menja se ravnoteža koja postoji između dobrih i loših bakterija koje su stalno prisutne. Upotrebom antibiotika pravimo sve otpornije i agresivnije sojeve bakterija.

Ali, dešava se da pacijentkinja ima izvesne tegobe i da zbog toga zahteva ispitivanje urina?

- Da, često se dešava da se žena žali na neprijatan miris urina, na neprijatnost u predelu trbuha, ali to nisu tipični znaci upale bešike. I upravo tada, lekar treba da proceni da li pacijentkinja ima upalu ili ne, a ne da automatski propiše antibiotik.

Koji su tipični simptomi upale?

- Upala obično počne sa iznenadnim bolom i osećajem težine u mokraćnoj bešici. Sa bolom i pritiskom u donjem delu trbuha javlja se i potreba za učestalim mokrenjem, što je odbrambena reakcija organizma koji na taj način želi da se oslobodi, da izbaci te bakterije. Dalje, prisutan je i osećaj pečenja pri mokrenju, što pacijentkinje objašnjavaju kao da "žileti prolaze kroz mokraćni kanal". Ono što ih najviše uplaši, a što nije u stvari mnogo zabrinjavajuće, je krv pri kraju mokrenja.

Dakle, samo ako postoje jasni simptomi, propisuje se antibiotska terapija?

- To je jedina infekcija gde imamo pravo da počnemo antibiotsku terapiju bez dokaza, odnosno bez nalaza urina. Nalaz može da se da na analizu, ali ne mora da se čeka da se započne sa terapijom.

Lažni nalazi Da li može nalaz urina da prikaže bakterije i ako ne postoje? - Kad se daje urin na analizu, regija treba da bude oprana, zatim, da se da srednji mlaz urina. Greška je i što pacijenti često rano ujutru daju mokrću pa je odnesu posle tri ili četiri sata u laboratoriju, a tamo još stoji nekoliko sati. Na sobnoj temperaturi, na primera, od deset bakterija za sat vremena imaćete sto hiljada bakterija.

Kojim analizama se potvrđuje prisustvo infekcije?

- Urinokulturom se potvrđuje samo prisustvo bakterija, ali da li postoji upala ili je u pitanju samo kolonizacija bakterija utvrđuje se i običnim nalazom urina. Jer, ako nema leukocita u urinu, a pacijentkinja nema tegobe, prisustvo bakterija u urinu je potpuno bezazleno. I to se ne leči.

Koliko dugo traje terapija?

- Dugo je vladalo pravilo da se infekcija leči sa tri vrste antibiotika koji se smenjuju, pa je lečenje trajalo i do mesec dana. Međutim, ustanovljeno je da sklonost ka novoj infekciji apsolutno nije smanjenja sa dužinom trajanja antibiotske terapije. Sada se smatra da antibiotik treba davati od tri do pet dana, čak ne uvek antibiotik, već uroantiseptik. Jer, antibiotici kod žena često prave vaginalne gljivične infekcije, što ih uvodi u novi problem.

Infekcije ne zaobilaze ni one žene koje previše vode računa o higijeni?

- Previše higijene se takođe ne preporučuje, posebno su kontraindikovana vaginalna ispiranja raznim preparatima. Tako se ispiraju i one dobre bakterije koje treba da prave ravnotežu sa lošim.

Imaju li hormoni kakve veze sa nastankom infekcije?

- Imaju. Zato su infekcije kod žena posle menopauze češće. Hormoni deluju pre svega na genitalne organe, ali i na sve ostale, kao što je sluzokoža mokraćnog kanala. Sluzokoža više tako dobro ne štiti mokraćni kanal od bakterija i zato su upale češće.

Mogu li bakterije iz bešike da se popnu dalje, sve do bubrega i tamo izazovu upalu?

- Mogu, i zato je važno obavezno lečiti cistitis. Ako se upala proširi na bubrege, to može da bude veoma ozbiljno stanje, a može da se prepozna po tome što uz sve postojeće simptome cistitisa postoji i visoka temperatura.

Da li učestale infekcije mogu da utiču na plodnost?

- Same urinarne infekcije ne. Mogu, recimo, tako ako se zbog čestih upala često piju antibiotici, ili se dugo daje profilaksa, pa u tom slučaju treba voditi računa da li žena planira trudnoću da bi se dao antibiotik koji ne smeta razvoju ploda. Može, takođe, da se desi da postoji neprepoznata genitalna infekcija, izazvana hlamidijom, ureaplazmom ili mikoplazmom, a koja daje slične simptome kao urinarna.

Kakva je prevencija?

- Preventivne mere su vrlo jednostavne. Važno je piti dosta tečnosti, najmanje litar i po do dva tokom dana. Tečnost treba piti pomalo u gutljajima, a ne odjednom. Jer, kad se pije dosta tečnosti, javlja se nagon za mokrenjem, a tada se bakterije ispiraju. Pošto seksualni odnos često provocira upalu, savetuje se da se obavezno mokri posle odnosa. Preporučuje se da se povremeno piju i brusnica ili uvin čaj. Važna je regulacija stolice jer oni koji često imaju zatvor češće imaju upale bešike. Redovnom stolicom se smanjuje sklonost ka infekciji, a u tome mogu da pomognu probiotici.

Alergije su reakcije organizma kod osoba s lošijim imunološkim sistemom i oslabljenom tj. oštećenoj sluzokoži kako respiratornog tako i probavnog trakta. Lako se može dogoditi da baš alergije budu uzrok lošeg raspoloženja na godišnjem odmoru. Otkrijte koje namirnice pomažu u borbi protiv alergija.

Osećaj tuge, besa, nezadovoljstva, neopisive sreće bez razloga ili ludosti je sasvim normalan. Razlog je jednostavan, vaše telo, baš kao i emocije se menjaju kroz 28 dana. Evo kako to izgleda.

Menstrualni ciklus kod žena traje prosečno 28 dana, sa normalnim rasponom od 21 do 30 dana i hormonski je regulisan. Početak menstrualnog ciklusa je obeležen menstrualnim krvarenjem koje može trajati od 2 do 7 dana. A, sam ciklus podeljen je u tri osnovne faze: folikularna, ovulaciona i luteinska.

- Ovim fazama ako tako možemo da kažemo upravljaju dva hormona. To su LH- luteinizirajući hormon i FSh- folikularno simulizirajući hormon. Oba su hormoni hipofize koji direktno utiču na lučenje hormona jajnika estrogena i progesterona i ciklično se smenjuju. Jednostavnije rečeno hormoni hipofize utiču na jajnike, a hormoni jajnika na endometrijum materice, pa se te faze u mesečnim ciklusima smenjuju - objašanjava dr sci Slavica Vasiljević, ginekolog orddinacije “Merida”.

FOLIKULARNA FAZA
Usled dejstva hormona hipofize koji deluju na jajnik počinje da se stvara folukul koji će ići u ovulaciju. Žene se jako dobro osećaju jer je prošla menstruacija i ide se ka ovulaciji. Ten, koža, kosa, sve je kako treba. U ovoj fazi jedan od jajnika se priprema da oslobodi jajnu ćelija u vreme ovulacije. Mozak snažno luči endorfin i serotnoin pa su žene potpuno srećne i samo se smeju. Nema gladi i nervoze, samo vedrina.

OVULATORNA FAZA
Ovulaciju karakteriše nagli skok LH, čije su vrednosti desetostruke u odnosu na vrednosti pre ove faze. Nakon tog brzog skoka nivoa vrednosti u krvi, dolazi i do naglog pada u toku od 7-24h, i u tom periodu sledi otpuštanje jajne ćelije iz jajnika - dolazi do ovulacije. Što se tiče FSH postoji takođe jedan lak skok u ovoj fazi, ali te vrednosti su znatno niže, oko 3 puta u odnosu na prethodne vrednosti.
Značajno je da u toku skoka FSH i LH njihovo lučenje nije ravnomerno, već ima pulsirajući karakter, s tim što im se vrednosti menjaju na 90 min, odnosno svakih 90 min se događaju skokovi, odnosno pulsevi. Samo izbacivanje jajne ćelije iz jajnika je omogućeno prskanjem meška (folikula), što je uslovljeno naglim povećanjem hormonske supstance koja se naziva prostaglandin, i koja učestvuje u samom procesu prskanja meška. Nivo prostaglandina posle ovulacije naglo pada.

LUTEINSKA FAZA
Ovu fazu, koja nastaje posle ovulacije, označava formiranje žutog tela (corpus luteum). Naime, odmah nakon ovulacije-izbacivanja jajne ćelije iz meška, dolazi do nakupljanja žutog pigmenta-luteina. Razvoj žutog tela je relativno brz i traje oko 7 dana i praćen je povećanjem nivoa progesterona ali i estrogena u krvi. Posle tog maksimuma ukoliko ne dođe do oplođenja, trudnoće, njihove koncentracije počinju da opadaju.

Sa svoje strane, sekrecija FSH i LH iz hipofize u ovom periodu se održava na relativno niskom nivou. Osnovno stimulišući hormon u lutealnoj fazi je LH, a osnovni glavni produkt te stimulacije je progesteron. Progesteron kod žena koje nisu trudne potiče najviše iz jajnika, a vrlo malim delom se stvara u kori nadbubrežnih žlezda, ali se praktično uzevši može reći da se on uglavnom stvara u žutom telu, koje će vrlo brzo degenerisati u slučaju da ne dođe do trudnoće.

Međutim, ukoliko do nje ipak dođe, posteljica će svojim hormonima održati funkciju žutog tela, još jedan izvestan period vremena. Paralelni pad progesterona i estrogena u krvnoj cirkulaciji dovešće do krvarenja i odlubljivanja sluzokože materice, odnosno do menstruacije.
Pošto ima dosta pregosterona jako je izražena potreba za hranom, naročito slatkišima, tu su i nadutost, razdražljivost, preosetljivost, zadržavanje tečnosti, briga...

Za vreme menstruacije grčevi se javljaju jer telo otpušta hormon prostaglandin zbog kog se materica steže. To što bol varira od žene do žene je zato što neke žene imaju veću koncentraciju hormona nego druge. Kako ublažiti ili zaustaviti nepodnošljivu bol?