Sve za lepotu zene!

Cuvajte se upale jajnika

Wed, 05 Dec 2012 12:38:00 +0100

Obla�ite se toplije, jer jajnici reaguju na hladno vreme. Kratke majce i pantalone s plitkim strukom jesu moderne, ali ne štite stomak od hladno�e. Redovno odlazite na ginekološke kontrole, jer ukoliko postoji bilo kakva infekcija u donjim genitalijama, ona mo�e lako da dospe do jajnika.

Upala jajnika je jedan od naj�eš�ih ginekoloških problema, jer svaka bakterijska infekcija iz donjih genitalija mo�e da dospe do unutrašnjih reproduktivnih organa. Oslabljen imunitet dodatno pogoduje širenju infekcije, pa ginekolozi savetuju da se u narednom periodu, kada su hladniji dani, obla�ite toplije jer tako �uvate i zdravlje genitalnih organa. Za jajnike je specifi�no da im prija utopljavanje i grejanje. Kratke majice i pantalone s plitkim strukom jesu moderne, ali ne štite stomak od hladno�e.

Šta izaziva infekciju

Naravno, obla�enje nije osnovni razlog za pojavu upale. Pored nasle�ene sklonosti ka ovim infekcijama, va�no je i seksualno ponašanje.
¬ Prilikom nezašti�enih seksualnih odnosa partneri razmenjuju svoju bakterijsku floru, pa tim putem mo�e da do�e i do infekcije hlamidijom, gonokokom ili drugim bakterijama. Njima ne odgovara kisela sredina vagine, pa one idu dublje preko grli�a materice do jajnika.
¬ Pojedine ginekološke intervencije koje se rade u dijagnosti�ke i terapijske svrhe, kao i prekidi trudno�e i pora�aji, tako�e mogu da otvore put zapaljenjima.
– Upala jajnika mo�e da bude uzrokovana i nošenjem spirale, pa bi �ene koje je koriste kao kontraceptivno sredstvo najmanje jednom godišnje trebalo da kontrolišu zdravlje genitalnih organa.
– Do jajnika mogu da stignu i infekcije iz organa koji se nalaze u blizini genitalija. Ispred materice se nalazi mokra�na bešika, iza nje je debelo crevo, a u blizini desnog jajnika je slepo crevo. Ukoliko postoji zapaljenje bilo kog od ovih organa, bakterije dospevaju do jajnika.

Bol je prvi simptom

Akutnu upalu jajnika prate napetost i bolovi u donjem delu stomaka, u nekim slu�ajevima javlja se temperatura i slabost. Bol je obi�no lokalizovana levo ili desno u donjem stomaku, i karakteristi�no je da se širi prema nozi. U po�etnoj fazi bolovi ne moraju biti toliko jaki, pa je to razlog što se odla�e odlazak kod ginekologa.
Poja�an sekret mo�e biti jedan od prvih simptoma upale jajnika, ali on ne mo�e sa sigurnoš�u da uka�e na ovaj problem. Jajnici se nalaze u maloj karlici u trbušnoj duplji, pa uzimanjem brisa iz vagine �esto nije mogu�e na�i pravi uzrok zapaljenja.
Osim toga, kod hroni�nih upala simptomi nisu tako izra�eni, boli gotovo da i nema, a sekret mo�e varirati ili �ak iš�eznuti.

Le�enje antibioticima

Da bi se dobila prava klini�ka slika jajnika, POTREBNO je da se uradi ginekološki pregled, ultrazvu�na dijagnostika organa male karlice, te analize krvi i mokra�e.

Le�enje upale jajnika mo�e da sprovede samo lekar ginekolog nakon detaljnog istra�ivanja i pronala�enja pravog uzroka upalnog procesa.

To je, uglavnom, dugotrajan proces, koji se ne sme prekidati �ak i kada nestanu svi simptomi.
Naj�eš�e se prepisuju antibiotici širokog spektra koji pokrivaju sve poznate uzro�nike.

Izuzetno va�no da se upala jajnika na vreme le�i, jer mo�e dovesti do trajnih posledica. U najgorem slu�aju mo�e uzrokuje sterilitet. Zato je neophodno da, �im se pojave simptomi koji ukazuju na upalu jajanika, �ena potra�i pomo� ginekologa.

Borba sa borama pocinje od tridesete

Wed, 05 Dec 2012 12:29:00 +0100

Izbor kreme za lice zavisi od dva faktora: tipa ko�e i godina. Danju hidratantne, a no�u intenzivnije kreme protiv starenja

Izbor kreme za lice zavisi od dva faktora: tipa ko�e i godina. U dermatološkoj praksi se, me�utim, �esto dešava da se kreme kupuju samo zato što su skupe i dobro reklamirane, a da pritom ne odgovaraju ni tipu ko�e, ni dobu onoga koji je koristi.

Ima i onih koji veruju da blaga de�ja krema ima podjednako ne�an efekat i na zrelu ko�u, pa se godinama mackaju „pavlovi�evom“ ili drugim kremama za bebe. To je upravo i jedna od naj�eš�ih grešaka koje se sre�u u dermatološkim ordinacijama.

Doktorka Dubravka �eri�, dermatolog u Odeljenju za dermato-kozmetologiju beogradskog Zavoda za ko�ne i veneri�ne bolesti, ka�e da de�je kreme nikako nisu namenjene za odrasle:

- Masne de�je kreme mogu da naprave još ve�u štetu posebno kod onih koji imaju masnu ko�u. Ko�a mo�e da postane još masnija i samim tim problemati�nija. Sastojci krema za bebe nikako ne odgovaraju ko�i odraslih.

Za mališane izbor preparata za negu ko�e ne predstavlja problem, ali ve� u tinejd�erskom dobu trebalo bi da po�ne da se razmišlja o izboru kreme za svakodnevnu negu. Dr �eri� navodi �ime bi trebalo da se rukovodimo prilikom izbora nege za lice u odre�enim periodima �ivota:

- Najva�nije je da se odredi tip ko�e, jer mnoge �ene pogrešno to same procenjuju. Dešava se da se neko �ali da ima suvu ko�u, a da je u stvari ona samo dehidrirana, i pripada mešovitom tipu.

Do 20 godine.

Nega ko�e u pubertetskom dobu, ukoliko nije problemati�na, sastoji se samo od lagane hidrantne kreme i blagog sapuna za umivanje. Pubertetlijama koji muku mu�e sa aknama, potrebno je dodatno uvesti i kreme za le�enje ovog oboljenja.

Od 20. do 25.

U ovom periodu još nema potrebe za kremama protiv starenja. Ko�u u ovom uzrastu treba odr�avati preparatima koji sadr�e pantenol, oligoelemente ili vitamine.

Od 25. do 40.

Pred kraj tre�e decenije valjalo bi da se po�ne sa antiejd� kremama, uz redovnu negu hidrantnim kremama. Od tridesete godine kreme protiv starenja trebalo bi da budu dominantnije u svakodnevnoj nezi, ili da se kombinuju sa dnevnim kremama. To zna�i da bi trebalo da se tokom dana ma�u „obi�ne“, hidrantne kreme, a uve�e da se nanesu kreme koje zaustavljaju starenje. One bi trebalo da sadr�e jednu ili dve aktivne supstance: hijaluronsku kiselinu, retinol, koenzim „ku 10“, antioksidante, peptide ili kolagen.

Posle 40. godine

Od pete decenije pa nadalje, nega ko�e treba da bude intenzivnija, što se posebno odnosi na zaštitu od starenja. Tako, kreme koje sadr�e sastojke koji usporavaju starenje ko�e treba da se nanose dva puta dnevno, ujutru i uve�e.

4 na�ina da prestanete sa pu�enjem

Sun, 18 Nov 2012 14:06:00 +0100

Najnovija studija je dokazala da ve�banje ubla�ava �elju za duvanom i poma�e pri ostavljanju. Mi vam predstavljamo još 4 dobra i prirodna na�ina koji �e vam pomo�i da lakše ostavite ovu lošu naviku.

1. Sabranost

Ovo je glavna osobina, neophodna ukoliko odlu�ite da ostavite cigarete. Jedna studija iz 2011. godine je uklju�ila 88 ljudi koji su pušili 20 cigareta dnevno. Podeljeni su u dve grupe i jedni su trenirani da budu sabrani dok su drugi prošli kroz druga�iji program protiv pušenja. Prva grupa je pušila mnogo manje cigareta od druge. Sabranost zna�i da ste svesni kada vas hvata kriza, prihvatate je i razmišljate kako najbolje da je prebrodite.

2. Podizanje tegova

D�ogiranje i biciklizam nisu jedine ve�be koje vam mogu pomo�i da se izborite sa pušenjem. Podizanje tegova vam tako�e mo�e pomo�i posebno ako radite dvosatne serije koje traju dve nedelje i prolazite kroz neki od tretmana za pomo� pri ostavljanju cigareta.

3. Vo�e i povr�e

Ako odlu�ite da jedete dosta vo�a i povr�a bi�ete uspešniji u ostavljanju cigareta, tvrdi studija sa Bafalo univerziteta. Navodno, oni koji jedu više vo�a i povr�a tokom du�eg vremenskog perioda puše sve manje i manje. To mo�e imati veze sa �injenicom da vo�enje ra�una o ishrani poma�e u vo�enju kompletno zdravijeg stila �ivota.

4. Akupunktura i hipnoza

Grupa razli�itih studija pru�a dokaze o korisnosti akupunkture i hipnoze pri ostavljanju cigareta, tvrdi Rojters. Istra�iva�i koji su svoja otkri�a objavili u Ameri�kom �urnalu medicine ka�u da opcije poput lekova i savetovanja treba probati na po�etku me�utim ako to ne uspe hipnoza i akupunktura mogu biti pravi put borbe.

Spre�ite opadanje kose tokom jeseni

Sun, 18 Nov 2012 14:00:00 +0100

U toku jeseni kosi treba pokloniti najviše pa�nje. Tada se javlja poja�ano opadanje vlasi, a neophodni su i posebni tretmani kako bi kosa bila spremna za hladno�u i vlagu.

U jesen poja�ano gubimo vlasi, a to je uobi�ajena reakcija na letnje izlaganje sun�evoj svetlosti koje dovodi od poja�anog lu�enja hormona rasta kose, napominju stru�njaci. Faza u kojoj kosa opada obi�no traje od �etiri do šest nedelja, ali ako potraje du�e valja se obratiti lekaru.

OPADANJE
Tretmani ne deluju na gubitak kose u smislu da regenerišu njen rast, ali svakako podsti�u taj proces. Mogu biti oralni (uzimanje vitamina B kompleksa, cinka, gvo��a i silicijuma), kao i u vidu ampule, maske ili kreme za kosu. Prirodna pomo� je �aj od preslice i masa�a ko�e glave uz pomo� maslinovog, ricinusovog ili ulja �ajevca.

DUBINSKI TRETMANI
Dubinsko pranje kose i dubinski tretman rekonstruiše dlaku jer ulazi u njenu dubinu i puni je keratinom. Tretman se radi u �etiri faze. Prva - šamponiranje, skida dubinsku prljavštinu koja prodire u dlaku. Sledi punjenje dlake B vitaminom i sojinim proteinima. Tre�a faza je rekonstruisanje dlake keratinom i, na kraju, u poslednjoj fazi se pakuju proteini koji se vezuju za spoljašnjost dlake i �uvaju je od spoljašnjih uticaja - vetra i prašine.

ŠIŠANJE
Nakon izlaganja suncu i slanoj vodi vaša farbana kosa izgubi�e sjaj pa joj priuštite skra�ivanje krajeva i farbanje. Boja se mo�e osve�iti i nepermanentnim bojama, kao što su kolor šamponi i prelivi koji su prirodne boje koja hrani kosu.

PAKOVANJE
Nefarbana kosa se mo�e pakovati i u doma�oj radinosti. Prirodnoj kosi prija�e pakovanja od jaja, maslinovog ili kokosovog ulja, B vitamin i AD kapi. Na�alost, na farbanu kosu priroda ne mo�e da uti�e pa je rekostruišu samo hemijska pakovanja. Pakovanja i maske stavljajte samo na krajeve, jer ih je veoma teško isprati iz kose. Po�eljno je stavljati ampule za revitalizaciju dlake, kao i aromaterapije sa eteri�nim uljima koje uz masa�u glave pospešuju cirkulaciju.

NEGA ISPOD KAPE
Da biste izbegli efekat spljoštene kose, nanesite malo pene za volumen u koren kose pa kosu sušite tako što glavu okrenete ka dole. Stavljajte talk na koren kose da biste izbegli da se kosa prilepi za teme.

Klimaks drma pre vremena

Sun, 04 Nov 2012 11:59:00 +0100

�ENE u Srbiji sve �eš�e ulaze u menopauzu �im zakora�e u petu deceniju �ivota, što je za �ak deset godina ranije od uobi�ajenog, prirodnog "ritma" po kojem nastupa klimaks. Nekadašnje nepisano pravilo da �e �ena da izgubi menstruaciju onda kad i njena majka, više se ne potvr�uje u praksi.

Genetiku su "prevarili" savremeni na�in �ivota i stres, koji umnogome uti�u da se hormoni "zbr�kaju" i ve� krajem tridesetih uvedu �enu u rani klimaks. �injenica da devojke ranije dobijaju prvu menstruaciju, još jedan je od razloga što neke �ene ulaze prerano u menopauzu, jer se koli�ina hormona ranije i istroši, ka�e u intervjuu za "Novosti" dr Milica Puri�, specijalista ginekologije i akušerstva iz Bolnice za ginekologiju i akušerstvo u KBC "Dr Dragiša Mišovi�".

* Kako ubrzan �ivot "udara" direktno na hormone?

- Normalan hormonski status zavisi od mnogo faktora, ali je najva�nije da je sprega izme�u nervnog sistema, ta�nije hipofize, i jajnika u odre�enoj harmoniji. Rezultat te harmonije su endogene supstance koje kru�e kroz organizam i uti�u na dosta organa. Stres remeti protok ovih supstanci i dovodi do neravnote�e.

TABLETE ILI FLASTERI * U KOM obliku se uzimaju hormoni?
- Uglavnom u obliku tableta kojih ima dosta na našem tr�ištu, mada postoje i hormonski flasteri koji se menjaju na sedam dana i konforniji su za koriš�enje.

* U kojim godinama �ena mo�e da oseti prve simptome menopauze?

- U proseku menopauza nastaje od 48. do 50. godine. Ka�e se da je �ena ušla u menopauzu onda kada pro�e godinu dana od poslednje menstruacije. Ipak, prve naznake menopauze mogu da se jave ranije, u takozvanoj ranoj menopauzi. To su pre svega, neuredna ili produ�ena krvarenja. U perimenopauzi, dolazi do razli�itog skoka ili pada odre�enih hormona, koji, ina�e, moraju da budu u ravnote�i. Još jedan od pokazatelja da hormonski disbalans po�inje jesu glavobolje, izra�eni predmenstrualni sindrom, mu�nine tokom ciklusa.

* Koji je hormon najve�i krivac za nastanak tih simptoma?

- Sve je ovo naj�eš�e posledica manjka progesterona, i neadekvatne ovulacije. �im nema ovulacija, nema ni takozvanog "�utog tela" koje lu�i progesteron. Manjak progesterona uti�e na sluzoko�u materice, pa se zbog toga javljaju spontana, ta�kasta krvarenja ili predmenstrualna, braonkasta krvarenja.

* Da li su svi ovi simptomi uvek uvod u menopauzu?

- Sve zavisi od organizma. Neke �ene mogu bez ikakvih tegoba da u�u u menopauzu, dok pojedine to do�ivljavaju vrlo burno. To zavisi i od psihe. Ako znamo da perimenopauza traje deset godina, jasno je da njima taj period veoma teško pada.

* Na šta je tada �ena sve osetljiva i �emu je podlo�nija?

- Svaki deficit progesterona dovodi do bujanja endometrijuma, i smanjenja nivoa estrogena. Taj nivo estrogena mo�e da se "pretvori" u lošiji, pa su u tom periodu �eš�e pojave mioma, polipa i hiperplazije na materici, koji ina�e i dovode do obilnih krvarenja.

* Da li je �ena sklonija bolestima?

- Jeste. Zbog svega ovoga �ena mo�e da dobije visok pritisak, da po�ne da pati od sr�anih tegoba, jer je više ne štiti onaj hormonski status. Sve je to upozorenje da �ene treba da po�nu da vode ra�una o svom zdravlju još u dvadesetim.

* O �emu treba najviše da se vodi ra�una u perimenopauzi?

- O telesnoj te�ini. Jer svaka gojaznost mo�e da dovede do hiperplazije materice. Masno tkivo je jedan veliki endokrini organ i u sebi proizvodi loš estrogen koji dovodi do promena na sluzoko�i.

ZNOJENJE, PA INFEKCIJE * KOJI su simptomi rane menopauze, a koji ve� odmakle faze?
- U ranoj fazi javljaju se valunzi, napadi toplote, no�na znojenja, glavobolje i nesanice, zatim pla�ljivost, razdra�ljivost, zaboravnost. Tako�e, mo�e da do�e do suvo�e ko�e i kose. Kad klimaks ve� uhvati javljaju se urogenitalne promene, dolazi do atrofije sluzoko�e. Zbog toga su i �eš�e urogenitalne infekcije. Na kraju, mogu da se jave osteoporoza i kardiovaskularne bolesti.

* Šta još taj loš estrogen mo�e da prouzrokuje?

- Kad dolazi do stalnog, konstantnog bujanja endometrijuma, benigne �elije mogu, u jednom trenutku, da se pretvore u maligne.

* Da li to zna�i da hormonsku terapiju treba zapo�eti još u perimenopauzi?

- Velike su kontroverze oko toga da li treba po�eti sa hormonskom supstitucijom odmah ili ne. U principu, mi se vodimo time kako se �ena ose�a. Ako ona ne mo�e da prevazi�e ove tegobe, u po�etku savetujemo biljnu supstituciju, ali obavezno po savetu endokrinologa i ginekologa. Ako se pojave drugi simptomi, od kojih je najupe�atljivija osteoporoza, hormonska terapija se svakako preporu�uje. U svakom slu�aju, sa hormonskom terapijom se po�inje nakon godinu dana od prekida ciklusa.

* Je li postojanje osteoporoze glavni razlog uzimanja hormonske terapije?

- Ne, naravno. Ne treba �enu lišiti malih koncentracija hormona ukoliko joj to prija, ako joj terapija otklanja glavobolje, nervozu, razdra�ljivost, i druge tegobe i ako joj to omogu�ava kvalitetan �ivot. Uostalom, hormoni koji se daju nazivaju se još hormonom lepote.

* Mo�e li nekako da se spre�i nastanak osteoporoze?

- Na prevenciji osteoporoze, zato, treba da se radi još u dvadesetim, unošenjem vitamina D, izlaganjem suncu i putem ishrane ribljeg porekla. Time mo�e da se izbegne nastanak osteoporoze u klimaksu. Naravno, �ene koje puše treba da se odreknu tog poroka, jer je dokazano da �ene puša�i lakše obolevaju od osteoporoze.

* Ko ne sme da koristi hormonsku terapiju?

- Ne smeju sve �ene kod kojih postoji rizik za bilo kakvu promenu na dojci, kao i �ene koje imaju probleme sa venama.

* Koliko dugo se uzimaju hormoni?

- Postoje tablete koje se piju do kraja �ivota, jer su to veoma male koncentracije hormona. Ali, u principu, terapija se uzima dok god to �eni prija.

* Da li su neophodna hormonska merenja?

- Hormonski status mo�e da odredi da li je �ena sigurno ušla u menopauzu. Neravnote�a izme�u dva hormona jajnika, odnosno ako su oni povišeni, znak je da prestaje rezerva u jajnicima i da se polako prekida ta veza izme�u jajnika i hipofize.

* Šta savetujete �enama koje osete prve simptome?

- Najpre, treba redovno da pose�uju ginekologa, a ako osete prve simptome, treba da se jave ginekologu ili endokrinologu. Trebalo bi da poseti i reumatologa koji �e merenjem gustine kostiju da proceni da li je došlo do osteoporoze.

Spirala-ne boli i ne goji,a cuva od zaceca

Sun, 04 Nov 2012 11:56:00 +0100

Kome se preporu�uje spirala kao kontraceptivno sredstvo? Kako se postavlja i da li boli? Da li uti�e na seks? Evo odgovora.

Ako imate stalnog partnera, a ne �elite da zatrudnite, spirala (intrauterini ulo�ak, IUD - intrauterine device), je odli�no kontraceptivno rešenje. Ali imajte na umu da ne štiti od polno prenosivih bolesti, zato se preporu�uje da nastavite sa upotrebom kondoma ukoliko nemate stalnog partnera.

Spiralu postavlja, ali i uklanja, ginekolog, brzo i lako . Postupak nije bolan, ali je "neprijatan",, kako ga ocenjuje ve�ina �ena. Neophodno je da se pre postavljanja spirale urade kontrolni pregledi koji podrazumevaju ginekološki pregled i uzimanje briseva, da bi se ustanovilo da li je sve u redu sa grli�em materice i da li ima nekih infekcija u vagini i grli�u kroz koji se postavlja spirala.

Spirala u materici mo�e da stoje izme�u tri i pet godina, a na kontrole kod ginekologa se ide jednom godišnje ili �eš�e ako se za tim uka�e potreba.

Spiralu mogu da koriste i �ene koje su imale carski rez, kao i one sa takozvanom zavaljenom matericom. Odmah po va�enju mo�e se planirati trudno�a.

Postoji nekoliko vrsta spirala. Naj�eš�e su napravljene od plastike ili kombinacije plastike i metala: bakra, srebra i zlata. Postoje i hormonske koje permanentno emituju hormone, a preporu�uju se �enama sa obilnim krvarenjima i miomima - dobro�udnim izraštajima miši�nog tkiva materice.

Današnje spirale uglavnom više nisu spiralnog oblika, a naj�eš�e se izra�uju u dve veli�ine: za �ene koje nisu ra�ale i za one koje su imale bar jednu trudno�u.

IUD od trudno�e štit tako što uzrokuje sterilnu upalu sluzoko�e materice kao reakciju na prisustvo stranog tela, kao i mehani�komo ometanju procesa implantacije.

Kada se spirala uspešno postavi ona nikako ne uti�e na seksualni odnos. Konac spirale mo�e da se opipa prstima, ali ne mo�e da povredi penis. Konac je dug oko 2 cm, a napravljen je od mekanog i ne�nog materijala tako da ne mo�e da ošteti ni vaginu ni grli�a materice, samim tim ni muški polni organ.

Jedna od predrasuda je i da spirala dovodi do pove�anja telesne te�ine .

Spirala je veoma pouzdan kontraceptivni metod - stopa neuspeh a je 0,1 do dve trudno�e na 100 �ena.

Sta trudnice ne treba da jedu

Fri, 12 Oct 2012 11:10:00 +0200

Trudnice �esto pitaju ginekologe šta ne bi trebalo da jedu u trudno�i pa vam prenosimo neke od saveta stru�njaka.

Zbogom meki sirevi

Meki sirevi tokom trudno�e mogu biti rizi�ni. U mekim sirevima �esto se nalazi bakterija listerija, koja mo�e ponekad da izazove poba�aj i druge komplikacije u trudno�i. Mo�ete jesti tvrde sireve �ak i ako su nepasterizovani, jer oni sadr�e manje vode tako da bakterija listerija ima mnogo manje uslova da se razmno�ava. Ostali sirevi kao što su feta i mocarela mogu se jesti jer su napravljeni od pasterizovanog mleka.

Presko�ite nedovoljno kuvano ili nedovoljno pe�eno meso

Kuvajte temeljno sve meso, uklju�uju�i piletinu, �uretinu, kobasice i hamburgere - tako da nema tragova krvi ili roze boje. Sirovo ili nedovoljno termi�ki obra�eno meso mo�e izazvati toksoplazmozu, a sadr�i i druge razne bakterije. Kada ve�erate van ku�e, proverite da li je meso koje jedete vrelo i dobro skuvano.

Sajonara suši

Stru�njaci za ishranu preporu�uju da, ako ste trudni, jedete samo ribu i morske plodove koji su potpuno skuvani i pre obrade dobro zamrznuti (ne više puta razmrzavani). Neke ribe sadr�e male parazite koji mogu prouzrokovati razne bolesti. Zamrzavanje i kuvanje ribljeg mesa ili morskih plodova ubija ove parazite.

Sirovo testo

Kada pe�ete biskvite, mo�da �ete biti u iskušenju da ubacite malo sirovog testa u usta. �ak i probanje testa mo�e biti rizi�no ako testo sadr�i sirova jaja. Izbegavajte namirnice koje sadr�e sirova i nedovoljno termi�ki obra�ena jaja i uverite se da su jaja dobro skuvana, naro�ito �umanca. Da biste bili sigurni, nemojte vršiti degustaciju nepe�enog testa i nemojte praviti kola�e (testo) sa sirovim jajima.

Doma�i Cezar prelivi

Sirova jaja se koriste i u mnogim doma�im prelivima i sosovima, kao što su prelivi u:

Cezar salati
ruskoj salati
holandaskom sosu
majonezu

Trudnice bi trebalo da se opredele za kupljene verzije preliva napravljene od pasterizovanih jaja.

Riba sa �ivom

Neke ribe sadr�e dosta teških metala koji mogu da naškode razvoju nero�enog deteta. Trudnice treba da izbegavaju meso ajkule i sabljarke. Izaberite ribu koja sdadr�i malo �ive kao što su losos i tuna. Ograni�ite konzerve tune i porcije sve�e masne ribe kao što su losos i tuna na manje od dve porcije nedeljno. Proverite sa svojim lekarom da li treba da uzimate riblje ulje ili bilo kakve druge dodatke dok ste u drugom stanju.

Pašteta ili mesne paste

Izbegavajte sve vrste pašteta, uklju�uju�i paštete od povr�a, jer i one mogu da sadr�e bakteriju listerija. Nemojte jesti salame i kobasice, jer one sadr�e previše vitamina A, koji mo�e da naškodi vašoj bebi.

Neoprano vo�e i povr�e

Trudno�a nije vreme da štedite na sve�oj vodi za pranje vo�a i povr�a. Samo pazite da ih ispirate pod jakim mlazom vode. Parazit koji izaziva toksoplazmozu mo�e da �ivi na neopranom vo�u i povr�u, a toksoplazmoza mo�e biti veoma opasna za nero�enu bebu. Ne koristite sapun za pranje vo�a i povr�a. Umesto toga, obrišite površinu namirnica malom �etkicom za povr�e. Odstranite gnjile delove vo�a i povr�a jer bi mogli da sadr�e bakterije.

Sirove klice

Trudnice ne treba da jedu sirove klice bilo koje vrste, uklju�uju�i detelinu i rotkve. Bakterije mogu da u�u u seme pre po�etka rasta, a ovi mikroorganizmi se ne mogu sprati. Proverite sendvi�e da biste bili sigurni da ne sadr�e sirove klice. Kod ku�e kuvajte klice temeljno da biste uništili sve bakterije.

Sirove školjke

Sirova školjka je jedan od najve�ih uzroka bolesti. Krivci za to su paraziti i bakterije koji se uglavnom ne nalaze u kuvanim morskim plodova. Izaberite kuvane školjke pre nego sirove tokom trudno�e i proverite da li su dobro skuvane. Kuvajte ostrige, školjke i dagnje dok se ne otvore. Ako se neka ne otvori, bacite ih.

Nepasterizovano mleko

Da li ste ikada sanjali o poseti farmi i degustaciji sve�eg kravljeg mleka? Ako ste trudni, najbolje je da odlo�ite takav rizik. Sve�e mleko još nije prošlo kroz proces pasterizacije koji ga štiti od listerije. Kupujte i koristite mleko, sir ili mle�ne proizvode ukoliko imaju oznaku "pasterizovano".

Kofein

Dokazano je da je umerena koli�ina kofeina bezbedna tokom trudno�e, ali ve�e koli�ine kofeina mogu da pove�aju šanse za poba�aj. Stru�njaci preporu�uju ne više od 200 mg dnevno. To su dve šolje instant kafe, ali zapamtite, kofein se nalazi i u �aju, �okoladi i mnogim energetskim pi�ima.

Alkohol

Ve� znamo da prekomerno konsumiranje alkohola tokom trudno�e dovodi do ozbiljnih ošte�enja ploda. Ono što mo�da ne znate jeste da su �ak i male koli�ine alkohola štetne. Najbolje je da tokom trudno�e izbegavate sve vrste alkohola.

Sve sto treba da znate o antioksidantima

Fri, 12 Oct 2012 10:37:00 +0200

Da li treba da uzimate vitamin E? Šta je najbolji izvor C vitamina i šta su uopšte antiokisdanti? Evo odgovora.

"Neverovatno", "�udesno", "spasava �ivot"... sve se ovo mo�e pro�itati na temu jedinjenja koje jednim imenom zovemo antioskidanti. Mnoge nau�ne studije sprovedene od strane relevantnih institucija pokazale su da antioksidanti zaista "�uda �ine" kad je re� o neutralisanju dejstva slobodnih radikala, koji ošte�uju �elije i time otvaraju put raznim tegobama i bolestima, od bora i slabijeg pam�enja do kardiovaskularnih oboljenja i kancera.

Ubrzo su svi poludeli za zelenim �ajem, a vitamin E po�eo je da se "guta" kao bombone. Onda su istra�ivanja nastavljena, i pokazalo se da antioksidanti nisu baš tako �udotvorni. Jedna studija je pokazala da vitamin E nema nikakvog uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti, iako su raniji rezultati pokazivali da je on mo�da mo�no oru�je protiv problema sa srcem, dok se za beta-karoten ispostavilo da u velikim dozama mo�e kod pojedinih osoba zapravo povisiti rizik od raka plu�a, umesto da ga umanji...

Kako zaista stoje stvari sa antioksidantima?

Vitamin C sasvim je bezbedan u preporu�enim dozama. Istra�ivanje sprovedeno prošle godine u Velikoj Britaniji pokazalo je da su osobe koje unose dovoljno vitamina C izlo�ene znatno ni�em riziku od kardiovaskularnih bolesti i nekih tipova raka, od onih kojima ovaj vitamin nedostaje. Osim toga, redovno uzimanje vitamina C za tre�inu sni�ava rizik od razvoja katarakte.
Dobar izvor vitamina C su ju�no vo�e, kupus i karfiol, na primer.

Da li vitamin E zaista štiti od kardiovaskularnih bolesti još nije utvr�eno. Rezultati istra�ivanja pokazuju da izgleda ne poma�e ljudima koji ve� imaju tih problema, ali da mo�e da bude od koristi ako se sa uzimanjem po�ne preventivno, pre nego što se problemi, u vidu recimo povišenog holesterola koji mo�e da dovede do zapušavanja arterija, pojave.

Vitamin E "�uva" i mozak, podsti�u�i cirkulaciju krvi, što je va�no za prevenciju Alchajmerove bolesti. Osim toga, istra�ivanja pokazuju da smanjuje i rizik od raka debelog creva.
Dobar izvor vitamina E su nerafinisana biljna ulja (ulje pšeni�nih klica,soje, suncokreta), integralne �itarice, koštunjavo vo�e, šargarepa, kesten.

Selen štiti od razli�itih tipova kancera, a istra�ivanja su pokazala da je naro�ito efikasan kada je re� o raku plu�a. Osobe koje u krvi imaju visok nivo selena izlo�ene su za 50 odsto ni�em riziku od ove bolesti od onih kojima nedostaje selen. Selen smanjuje i rizik od astme, a nau�nici ka�u da je objašnjenje najverovatnije to što je uzimanje selena dobra prevencija protiv zapaljenja disajnih puteva. Dobar izvor selena su brokoli, tunjevina, piletina, mleko, kao i brazilski orah na primer.

Flavonoidi su polifenoli veoma zastupljeni u plodovima, povr�u i u nekim biljkama. Dobar izvor flavonoida su crno vino, crni i zeleni �aj, jabuke, origano, gro��e, crna �okolada, borovnice, heljda... Studije pokazuju da flavonoidi štite od kardiovaskularnih bolesti, smanjuju rizik od raka i osteoporoze, a utvr�eno je i da imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo.

Saveti ginekologa-za intimnu higijenu

Wed, 10 Oct 2012 18:39:00 +0200

Svaka �ena svakodnevno koristi kremu i tonik, a pomo�u specijalne pene ili mleka skida šminku i neguje ko�u oko o�iju, a jednom nedeljno radi piling. I povrh svega toga, primenjuju razne masa�e i kure na svom licu samo da bi sa�uvale zdravlje i lepotu ko�e. Ali koja �ena mo�e da se pohvali isto tako bri�ljivom i temeljnom negom intimnih delova tela? O intimnoj higijeni se retko govori i piše. U najboljem slu�aju, devojka je mogla da dobije savet mame s kojim se lekari najverovatnije ne bi slo�ili. Ginekolozi, naime, ka�u da postoje odre�ena pravila koja moraju da se poštuju da bi se sa�uvalo zdravlje polnih organa �ene.

Fluor genitalis je sekret u materici. Njegova koli�ina i izgled menjaju se u zavisnosti od koli�ine hormona, psihi�kih, ali i fizi�kih okolnosti.
- Normalan iscedak u materici zdrave �ene ima razli�ite funkcije, a najva�nija je zaštita gornjih delova genitalnog trakta od infekcije - ka�e dr spec. Slavica Vasiljevi�, ginekolog. - Upotrebom alkalnih sapuna i neutralnih kupki stvaraju se uslovi za razvoj brojnih patogenih bakterija koje uzrokuju promenu iscetka - dodaje ona.

Pravilna nega
U intimnoj higijeni preporu�uje se izbegavanje alkalnih sapuna. Njihovom upotrebom se stvaraju uslovi za razvoj brojnih patogenih bakterija. Danas postoje sredstva za intimnu negu �ena koja svojom kiseloš�u (pH) stvaraju prvu branu infekciji genitalnog trakta.

Kako pH faktor uti�e na zdravlje
Uzrok mnogih �enskih neda�a - upala, infekcija, pa i polnih bolesti - krije se u narušavanju vaginalne mikroflore. Devedeset odsto normalne mikroflore �ine laktobakterije koje lu�e mle�nu kiselinu. Ph vrednost u vagini iznosi 3,3, što zna�i da je to kisela sredina koja spre�ava prodiranje patogenih mikroorganizama. Ukoliko se ta kiselost naruši i sredina postane više bazna, broj laktobakterija se smanjuje, pa se osloba�a prostor za prodor drugih mikroorganizama. Ta kiselo-bazna ravnote�a se naj�eš�e remeti kad prilikom pranja u vaginu dospe sapunica. Nije strašno ako se to desi jednom, ali ti konstantni bazni udari dovode do ozbiljnog narušavanja mikroflore i infekcije. Prvi simptom je obilniji vaginalni sekret karakteristi�nog neprijatnog mirisa. Dakle, �ena koja koristi obi�an sapun, ma kako fin, i hlorisanu vodu remeti normalnu vaginalnu mikrofloru, a to nije nimalo naivno.
Higijenu intimnih delova tela treba odr�avati specijalnim preparatima, naj�eš�e gelovima odre�ene kiselosti koji se kupuju u apoteci ili svakoj bolje snabdevenoj parfimeriji. To su preparati s biljnim ekstraktima koji ne nadra�uju sluzoko�u i spre�avaju upalu. Bitno je da sapun ili specijalni preparat ima Ph oznaku od 3,8 do 4,5 jer tada ne�e do�i do promene bakteriološke sredine u vagini. Zabranjena su unutrašnja inspiranja, osim po preporuci lekara, jer se time pove�ava mogu�nost infekcije.

Veš
Izbacite iz ormana sinteti�ke ga�ice i suviše tesne farmerke jer ko�a u njima ne mo�e da diše, pa se stvara povoljna sredina za razvoj štetnih bakterija. Pamu�ni veš nema zamenu. Tako�e, imajte na umu da upotrebu dnevnih ulo�aka ne treba zloupotrebljavati, jer oni prave toplu, vla�nu, zatvorenu sredinu, što je odli�na podloga za razne infekcije.

Šta izaziva infekcije
�ena je ve� od prve menstruacije izlo�ena promenama, a posebno po�etkom seksualnog �ivota. Fiziološki, kod svake menstruacije dolazi do porasta pH, što pogoduje infekciji. Do porasta pH dolazi i prilikom še�erne bolesti, infekcije genitalnog trakta (cervicitis, endometritis, piometra), kao i prilikom hormonalnih poreme�aja. Trudno�a i babinje su tako�e stanja u kojima je �ena izuzetno osetljiva na infekcije. �ak i dugotrajna primena antibiotika, ispiranja i strana tela u materici tako�e pogoduju infekciji. Ponekad se neracionalnom upotrebom antibiotika ili i vaginaletama mo�e uništiti normalna vaginalna flora, a time i osnova prirodne odbrane od infekcije.

Ishrana
Raznovrsna zdrava ishrana sa mnogo vo�a i povr�a �uva imunitet organizma, pa i vagine. Koncentrovane slatkiše treba izbegavati u slu�aju da ste skloni gljivi�nim infekcijama. Trudite se i da unosite dovoljno te�nosti i da pijete jogurte sa dobrim bakterijama.

Tampone koristite povremeno
Dakle, evo kako treba da izgleda svakodnevna intimna higijena:
- Treba se prati toplom vodom, �istim rukama, blagim de�jim ili medicinskim sapunom niske pH vrednosti, obavezno u smeru od Venerinog brega ka �maru.
- Ne treba se kupati u kadi ili bazenu u vreme menstruacije.
- Svaka �ena treba da ima svoj peškiri� za intimnu higijenu koji treba da menja najmanje dva puta sedmi�no.
- Nipošto ne treba koristiti sun�er ili rukavicu za pranje intimnih delova tela zbog toga što njima mogu da se nanesu mikroskopske povrede na ne�noj i osetljivoj sluzoko�i polnih organa.
- Mlaz vode i pokreti ruke prilikom pranja uvek treba da je usmeren odozgo nani�e da se mikroorganizmi oko �mara ne bi preneli na sluzoko�u vagine. Nemojte usmeriti jak mlaz vode direktno u vaginalni otvor da ne biste sprali zaštitni „film“ koji spre�ava prodor bakterija u vaginu.
- Sapunom mo�e da se pere samo ko�a oko vaginalnog otvora.
- Ulošci moraju da se menjaju najmanje pet-šest puta dnevno. Ukoliko koristite tampone, imajte na umu da on sme da se nalazi u telu najdu�e dva do �etiri sata. Tamponi se ne koriste no�u.
- U ve�ini zemalja lekari savetuju da se tamponi koriste samo povremeno.

Sta sve treba da znate o bolovima u grudima

Wed, 10 Oct 2012 17:51:00 +0200

Mnogim �enama su grudi osetljive na dodir i imaju bolove u grudima, koji se još zove mastalgija. Mastalgija mo�e da se javlja i prolazi sa mese�nim ciklusom (cikli�na mastalgija) ili mo�e da se javlja bilo kada (necikli�na mastalgija).

Cikli�ni bol je naj�eš�i oblik bolova u grudima. Mo�e biti uzrokovan normalnim mese�nim promenama hormona. Ovaj bol obi�no se pojavljuje u obe dojke istovremeno. Obi�no se opisuje kao ose�aj te�ine i bol u predelu pazuha i ruku. Bol je naj�eš�i obi�no pre menstrualnog ciklusa i prestaje sa njegovim završetkom. Cikli�ni bol u grudima se javlja naj�eš�e mla�im �enama. Ve�ina mastalgije prestaje sama od sebe, bez tretmana i obi�no prestaje tokom menopauze.

Necikli�an bol je naj�eš�i kod �ena od 30 do 50 godina starosti. Mo�e se pojaviti samo u jednoj dojci. Obi�no ga opisuju kao oštar, vru� bol koji se pojavljuje u jednom delu dojke. Ponekad, necikli�ni bol mo�e biti uzrokovan �vori�ima (fibroadenomima) u dojci ili cistama. Ako se uzrok necikli�nog bola mo�e identifikovati, tretmanom �e se jednostavno bol otkloniti.

Bol u grudima mo�e se pogoršati promenama u nivou hormona ili zbog lekova koje uzimate. Stres, tako�e, uti�e na bol u grudima. Mo�da �ete imati ve�e šanse da imate mastalgiju pre menopauze nego posle.

DA LI BOL U GRUDIMA NAJAVLJUJE RAK DOJKI?

Bol u grudima nije �est simptom raka dojke. Ali, u nekim slu�ajevima, bolne grudvice u dojkama su jedan od simptoma raka dojki.

ŠTA SE MO�E U�INITI ZA BOL U GRUDIMA?

Mo�ete uzimati lekove protiv bolova koji ne idu na recept. Obavezno pratite sva uputstva koja vam pišu u leku. Ako ste trudni ili pokušavate da zatrudnite, obavezno se prvo posavetujte sa lekarom pre upotrebe bilo kakvog leka.

Mo�da �ete i slede�im sredstvima uspeti da otklonite bolove:

- Koriš�enjem kontraceptivnih pilula: One mogu pomo�i da se redukuje bol i otok grudi pre mese�nog ciklusa. Ali, bol u grudima je tako�e i nuspojava koriš�enja ovih pilula.

- Unos magnezijuma: Suplementi magnezijuma uzimani u drugoj polovini menstrualnog ciklusa (obi�no 2 nedelje pre slede�eg perioda) uklanjaju cikli�ne bolove, kao i druge predmenstrualne simptome.

- Istra�ivanja su pokazala da izbegavanje kofeinauklanja bolove. Ipak, neke �ene ose�aju da im se bol u grudima znatno smanjio sa smanjenjem unosa kofeina.

DA LI MO�ETE DA SPRE�ITE BOL U GRUDIMA?

Mo�ete spre�iti bolove u grudima, osetljivost ili nelagodnost nošenjem sportskih grudnjaka tokom ve�banja. Najva�nije je da vam sportski grudnjak pristaje uz grudi savršeno i da vam je udoban.