Omiljena igra pastira u jugoistocnoj Srbiji. Pravila su jednostavna.

 Igraju dve ekipe, a rekviziti su štapovi-palice (koji imaju propisanu dužinu) i džilit (komad drveta odsečen od tog štapa), čija dužina ne sme da bude veća od širine šake. U zemlju se pobije veliki štap  i njega brani igrač jedne ekipe dok njegovi saigrači odmaraju (i čuvaju stada učesnika u igri).  Protivnicki igraci se rasporede po „terenu“ da hvataju džilit koji svojim štapom odbija igrač „branilac“ pobodenog štapa. Ako džilit bude uhvaćen pre nego sto padne na zemlju igrači na „terenu“ staju na mesta na kojima su se zatekli u trenutku hvatanja i imaju pravo da dodaju džilit jedni drugima do saigrača koji je najbliži pobodenom štapu. On tada treba da pogodi štap protivničkog igrača  prislonjenog na pobodeni stap i na taj nacin ga izbaci iz igre. Ako je džilit pre hvatanja dodirnuo zemlju, tada se sa mesta njegovog hvatanja dobacuje što bliže pobodenom štapu (ako džilit padne pored pobodenog štapa na rastojanje manje od dužine štapa koji „branilac“ drži u rukama, on ispada), a „branilac“ ga odbija svojim štapom u „teren“ i na taj način ostaje u igri.

        Verovatno su oni strpljivi koji su ovo procitali, a makar malo prate sport, primetili sličnost sa veoma popularnim američikim bezbolom.

        Samo što je džilit malo stariji......... od njihove države.