Dugo sam razmišljao o ovom postu, odnosno o tome o čemu bi trebalo da pišem. O ljubavi, prevari, usamljenosti, otuđenosti, o njoj ili o njemu....

          Sa njegove strane ovo bi mogao da bude post o seksualnim anomalijama sa aspekta zanatskog pogleda na svet, a sa željom za posvećivanje razvratu u nečijem životnom prostoru.

          Sa njene strane ovo bi mogao da bude post o prevari kao spontanom protestu žene kojoj se ne posvećuje dovoljno pažnje, a koji nije adekvatan prilikama (sviđaju mi se ovakve rečenice, sam sebi nekako zvučim pametno:)).

          On trideset i pet godina. U izbegličkoj koloni je sreo svoju sadašnju ženu i tu je zaprosio. Imali su najveću svadbenu povorku u istoriji, a za vatromet su se pobrinuli hrvatski avioni. Ima dvoje male dece koja idu u školu. Živi u beogradskom prigradskom naselju Šangaju u ulici bez asfalta u započetoj, neomalterisanoj kući bez kupatila, sa brodskim podom samo u dnevnoj sobi. Po vokaciji konobar, iz nužde-parketar. Srdačan, nasmejan, dobrodušan i uvek spreman da popije, a i da plati, par piva sa jaran’ma.

          Ona u kasnim dvadesetim. Dete sa asvalta na koju su se ložili svi u školi. Još iz srednje se udala za glavnog baju u kraju u koga su bile zaljubljene sve njene drugarice (sa svakom je, onako usput, imao kraću ili dužu, javnu ili tajnu vezu). Rodila mu je sina sa kojim je, da ne smeta majstoru, otišao na pecanje. Prelepe duge kose koju je odavno, još kao devojčica ofarbala u plavo. U situaciji kada svaki pogled prolaznika na njeno, još uvek lepo telo samo budi uspomene... kada su svi kriterijumi odavno pali... kada odavno više nije ni važno...

          Došao je po preporuci. Otvorila mu je vrata i pogledala ga dugim pogledom žene koja odavno nije dobila cveće. Sa njenim mužem se lako dogovorio za cenu i kada da dođe da odradi. Dva dana su bili sami u stanu. Mislio je da je napravio grešku i da mu neće platiti.

          Naravno da mu je platila, nije ni pomislila da to ne uradi.

          Dugo je posle mislio o njoj (ona o njemu nije). Bila je najlepša žena u njegovom surovom i teškom životu (on njoj nije bio ništa).

          I onda, tako... ponekad, kada bi posle par piva sa jaran’ma, sa setom koju je uspevao da sakrije, prepričavao ovaj događaj posebno naglašavajući činjenicu kako mu je na kraju ipak platila, završavao bi svoju priču sa sa čvrstim zaključkom:

          „Poštena žena!“