Blogoye.org

Baksuz

"Kad naveče, u dnevniku, snimak kako su građani Sarajeva odali počast pokojnom maršalu: sve stoji ko zamrznuto, samo ja zujim ko Stenmark između ožalošćene nacije. Nije se moglo dobro razaznat da sam to baš ja, al znam ja da sam ja, pa me ufatio neki stid. I još kaže moja Alma: 'ma vidi onog hajvana taksiste što se zalaufo, ko da će se obogatit za ovu koremontativnu minutu'. Nije moja Alma, jadnica, znala izgovorit 'komemorativnu minutu', isto ko što i danas govori 'tramzicija' i 'ustavni hamanmani'. Ma, nema tog nesporazuma i tog baksuza koji će mene zaobić, kažem ti".

24.12.2007.

Srećan Božić

Srećan Božić svim hrišćanima katoličke veroispovesti
želi BlogOye! tim.

24.12.2007.

Čuda prirode

Taksista se izvinjava što koristi prostor namenjen za neke druge pričice iz života, ali bi indirektno želeo da da neki svoj mali doprinos da se Đavolja Varoš nađe među sedam svetskih čuda prirode. „Ko god je bio u Đavoljoj Varoši razume ovo o čemu pišem, a ko nije, pa Bogu hvala ima vremena da se uveri da bi stvarno trebala da se nađe. Dovoljno je samo da odete na sajt, da popunite mali upitnik i na taj način date glas u ovom neobičnom takmičenju“.

23.12.2007.

Žene koje plaču

"Moj tata i ja smo se oduvek sjajno slagali. Sem kada su bile u pitanju knjige. Ja ih nisam volela, a njemu ništa nije bilo draže. Imamo slike na kojima su nas na prepad uhvatili, gde me on drži u jednoj, a ogromni tom američke enciklopedije koji mi potpuno parira u veličini u drugoj ruci. Kada sam naučila da čitam tata je mi je u jednom trenutku čak i plaćao da barem otvorim korice knjige. A ja sam samo htela da se igram sa buvljivim kučićima i oparenim mačkama".

23.12.2007.

Net

Net ponekad leči: „Na jedvite jade priznah da sam na netu „živela“ jer ne živeh onako kako se živeti treba. Pomogao mi jeste, jeste mi i boleščine doneo, ali samo bolesni mogu da ozdrave, zar ne?“ Nekima donese prijatelje: „Nikada se sa nekim lično ne upoznate. Niste uživo popili kafu, pogledali se u oči, a ipak vam ti ljudi postanu prijatelji. I onda se jedan od njih razboli. I vi uhvatite sebe kako brinete. Kako vam nije bitno ni da se više čujete, ni da ga vidite, već samo da mu/joj bude dobro“. Virtual identity Depresivne domaćice: „Ja postajem ti. Mnogo važnije, ti postaješ ja“.

22.12.2007.

Kako to rade dame?

Dame: „Ako slučajno presolite jelo dok se kuva, ubacite jedan oguljen krompir i on će upiti višak soli. Da bi sprečile klijanje krompira, ubacite jednu jabuku u džak sa krompirima. Kada recept za kolače zahteva pobrašnjavanje kalupa, upotrebite malo suve smese za kolač pa neće biti belih tragova sa spoljne strane kolača. Premažite izmućeno belance preko korice pite pre pečenja da bi dobile prekrasan sjajni finish. Ne bacajte ostatke vina. Zamrznite ih u kockice leda za buduću upotrebu u saftovima i gulašima“.

21.12.2007.

Kafkina ljubav

„Kažu da je Milena prva shvatila veličinu Kafkinog dela. Prevodila je njegove pripovetke, i Kafka je bio ne samo zahvalan, već i zaljubljen u nju. Tokom nekoliko godina poznanstva, napisao joj je 134 pisma. Kafka, usamljenik, rastrzan unutrašnjom teskobom i osećajem bezizlaznosti, nazivao ju je svojim morem. On želi susret sa njom, ali ga se boji. Juna 1920. noćnim vozom Kafka ipak dolazi u Beč, da bi se susreo sa Milenom. Provode četiri dana zajedno, proslavljaju njegov 37. rođendan, i on se vraća u Prag“.

21.12.2007.

Madam Susu

„Eto na primer najviše voli da dođe u krilo kad sednem tako da kuckam nešto i to mi se tako nečujno uvali. Kada izgubim osećaj u nogama, tek tad realizujem! Tu je. Koliko samo postane teška kad se opusti. A majstorica je za opuštanje. Dobila sam skoro knjigu, lepu ilustrovanu, iz koje čovek moze da nauči kako da se opusti učeći od nje. Mačke. Sijamske? Ne. Bilo koje. Ova moja je sitna, pa tako krije godine. Kao prava dama. Madam Susu. Ovde “se blogiramo” zajedno“.

21.12.2007.

Ne sećam se

"Ne mogu da se setim dana kada su mi iz kuće iznosili klavir. Veruješ li da ne mogu da se setim ni da li sam uopšte bila tu... A znam da jesam, rekli mi ljudi. Tako sam ti se nešto bila uvoštila, udrvenila, ucrvljavila, i raspadnuta po podu mljeskala naočigled prašnjavih majstora, koji po mom rezonu nisu imali šta da traže po prašini... Bila sam mlada, ne previše mala da ne bih znala šta se zbiva. A u stvari, bila sam odveć stara, jer me nešto, za šta ću kasnije saznati da se zove proviđenje, lupilo posred čela, ostavljajući krvav trag".

19.12.2007.

Kredit

"Podigosmo kredit. Tojest, muž ga podiže, a ja potroših dok si rek'o piksla ili keks, zavisi da l' više voliš da pušiš ili da jedeš. Zato što sam u našoj kući ja pametna, pa znam šta nam treba. Trebalo nam je sve. Od kad smo se skućili, ništa novo nismo kupili, i sve nam bilo bataljeno. Kupismo frižider, onaj što naručuje jaja preko interneta. Im'o i recept za lazanje i sos od paradajza, im'o i česmicu za ladnu vodu, baška od vrata. Košt'o boga oca, al' nismo žalili, samo da više ne gledamo ledene gromade u starom. Međutim nije 'teo da ladi. Dolazio majstor, čačk'o i zamenio sve kablove i poneku žicu, al' nije vredelo. Te ga vratismo prodavcu, da ga uvali sledećim slepcima".

18.12.2007.

Izbori

"U Srbiju, zajedno sa prvim mrazevima, nošena hladnom vazdušnom strujom iz Rusije i poljem visokog pritiska sa zapada, banu i predizborna kampanja. Svi, značajniji, kandidati zavrnuli rukave, namikarili po, širok, osmeh na lice, stuštili se pred ogledala i vežbaju nastupe. Na sve strane odjekuje: "Čokanjčićem ću te, čokanjčićem ćeš me!". Marketinški timovi ne znaju šta će pre. Kome obrijati brkove, kome ofarbati kosu, kome udariti zlatan zub... Vladajuća koalicija pukla k'o oblanda, pa jedni ćute, drugi udaraju u talambase, a treći se jedu iznutra. Opozicija se smeška".

18.12.2007.

Sajtovi učenika

Pokušaću da budem što jasnija i kraća: „Mnogi sajtovi mojih web prijatelja i drugara iz Srbije su se ugasili. Neću ređati škole i učeničke radove kojih više nema. Pokušali su nešto, nisu naišli na razumevanje i ostali sasvim sami, a da ne bi bili i ismejavani sklonili su i sajtove - srušili ih. U mnogim školama se dosetili i uzeli profesionalne web dizajnere i sve je ok! Ja sam imala sreće, i bila ponekad i na granici pristojnosti u odbrani svojih i tuđih pokušaja da "kobajagi" korisno nešto uradimo. Naišla sam na razumevanje donatora za web prostor i registraciju“.

18.12.2007.

VIP

„Snajku ti ljubim, ispred mesta događaja se videh i sa starim drugarom i bivšim komšijom Boškom s’ kojim se nisam sigurno pet godina vid’o. Reče, kako je došao neki ISO sertifikat Press-u da uruči. To ti je valjda ono kad si „pod libelu“, al’ da bi i ostali znali da si „pod libelu“ moraš da imaš uramljen papir na zidu. Razumeli ste valjda. Pita otkud ja ovde. Htedoh da mu kažem da i ja nešto kao žvrljam za Press, onako volonterski, al’ se suzdržah pa mu rekoh da mi stranka u kolima zaboravila pozivnicu, a ja k’o velim da ne propadne pa doš’o. Nego, da se vratim na temu. Crveni tepih ispred Magacina“.

18.12.2007.

<< Prethodna - 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 - Sledeća >>

BlogOye!

NOVO NA BLOGOYU !

BLOG MAGAZIN

M A R K E T I N G

NOVI KOMENTARI


PRETRAGA PO BLOGOYU!