Rastko Radičević

18 December 2007 - ČOKANJČIĆEM ĆU TE, ČOKANJČIĆEM ĆEŠ ME...

ČOKANJČIĆEM ĆU TE, ČOKANJČIĆEM ĆEŠ ME...

U Srbiju, zajedno sa prvim mrazevima, nošena hladnom vazdušnom strujom iz Rusije i poljem visokog pritiska sa zapada, banu i predizborna kampanja. Svi, značajniji, kandidati zavrnuli rukave, namikarili po, širok, osmeh na lice, stuštili se pred ogledala i vežbaju nastupe. Na sve strane odjekuje: "Čokanjčićem ću te, čokanjčićem ćeš me!". Marketinški timovi ne znaju šta će pre. Kome obrijati brkove, kome ofarbati kosu, kome udariti zlatan zub... Vladajuća koalicija pukla k'o oblanda, pa jedni ćute, drugi udaraju u talambase, a treći se jedu iznutra. Opozicija se smeška. šminka i zadovoljno trlja ruke. Kampanja, sveopšteg, zastrašivanja može da počne.

NARODNJACI

    Premijer Koštunica, zaždio u Moskvu, trtlja nešto o Ustavu, Rezoluciji i međunarodnom pravu. Besan i ljut ko papričica, a sve pod plaštom ćutanja i nemešanja, prvi otvorio sezonu aktivne kampanje. Gde drugo, nego na moskovskim medijima.
    "Tovariš Koštunica, šta vi mislite o nezavisnosti Kosova?", upita ga ruski novinar.
    "Eh, ovaj, Kosovo nikada ne može biti nezavisno, iako je već nezavisno. Proglašenje nezavisnosti Kosova bi bilo kršenje međunarodnog prava, kao i nepoštovanje odluka Saveta bezbednosti. To, jednostavno, nije moguće da se dogodi, iako je Srbija, pre nekoliko godina, bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti. Pa, čak, i da se dogodi, neće se dogoditi, jer će, u tom slučaju, ceo svet da se raspadne na plemena, udariće vetrovi, zemljotresi i vulkani. Ali, kao što kaže, moj prijatelj, Vukadinović, sve je to nelegitimno, uključujući i kršenje Ustava Srbije od strane, naših, koalicionih partnera, koji su raspisali predsedničke izbore, čak, osam dana pre roka, umesto da ih nikada nisu raspisali, što je legitimno, bez obzira što Ustav kaže drugačije, jer, znate, ne treba se držati Ustava kao Velj..., ovaj, pijan plota, iako je to legitimno, gotovo u istoj meri kao što je nelegitimno", izdeklamova premijer, kroz kiseo osmeh i težak facijalni grč.
    "A da li će vaša politička opcija imati svog kandidata?", nastavi ruski novinar.
    "Ah, to ne znam. Znate, za nas izbori nisu raspisani, iako su raspisani. To zavisi od zavisnosti ili nezavisnosti Kosova.", smireno, odgovori Koštunica.
    "Da li ćete podržati nekog od kandidata?", uporno, nastavi novinar.
    "Eh, pa, mi to ne znamo. Ko zna kad će biti izbori!", pomalo iznervirano, reče srpski premijer.
    "Kako ne znate! Pa raspisani su za 20. januar?!", začuđeno, upita ruski novinar.
    "To se nikada ne zna! Pitajte Simića", odgovori Koštunica, kroz zagonetan osmeh.
    "Hvala vam, tovariš Koštunica. Imate li šta da poručite za kraj ovog intervjua?", ljubazno, upita novinar.
    "Da, da, živeo Vladimir Vladimirovič Putin, počasni građanin Vrbasa!", zaurla Koštunica, visoko podignuvši, desnu, pesnicu.

RADIKALI

    Za to vreme, specijalni kandidat Centralne otadžbinske uprave, izvesni Nikolić, dohvatio se telefona i zapisuje instrukcije iz Holandije. Usput je stigao da zabrani koncert nekog tamburaša i stranog elementa, Balaševića, u jednoj od Pazova, i da odradi kapitalni intervju za "Veliku Srbiju".
    "Gospodine druže predsedniče, da li vi, uopšte, imate konkurenciju na predstojećim izborima?", upita novinar i aktivista SRS - a.
    "Nemam!", odgovori Nikolić.
    "A, koji će biti vaši prvi potezi kada postanete predsednik Srbije?", nastavi novinar i aktivista.
    "Proslaviću pobedu.", smireno, reče Nikolić.
    "Mislio sam na političke poteze?", crveneći, upita novinar.
    "Kao prvo, suđenje doktoru Šešelju ima da bude na svim televizijskim i radio stanicama, non - stop, dvadeset i četiri sata dnevno. Kao drugo, pored aktivnog učestvovanja u Savezu Rusije i Belorusije, učlanićemo se i u Savez Južnoameričkih država, zajedno sa našim prijateljima Čavezom i Kastrom. Kao treće, Kosovo nikada ne može biti nezavisno, iako je već nezavisno. Proglašenje nezavisnosti Kosova bi bilo kršenje međunarodnog prava, kao i nepoštovanje odluka Saveta bezbednosti. To, jednostavno, nije moguće da se dogodi, iako je Srbija, pre nekoliko godina, bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti. Pa, čak, i da se dogodi, neće se dogoditi, jer će, u tom slučaju, ceo svet da se raspadne na plemena, udariće vetrovi, zemljotresi i vulkani. Ali, kao što kaže, moj prijatelj, Mirčić, sve je to nelegitimno, kao i koncert, izvesnog tamburaša, Balaševića, u nekoj od Pazova.", sa neskrivenim žarom, izdeklamova Nikolić.
    "Hvala vam gospodine druže predsedniče. Imate li šta da poručite za kraj ovog intervjua?", ljubazno, upita novinar, aktivista.
    "Da, da, živeo Vladimir Vladimirovič Putin, počasni građanin Vrbasa!", urliknu Nikolić, visoko podignuvši, levu, pesnicu.

DEMOKRATE

    Na drugom kraju Beograda, u zgradi Predsedništva Srbije, sedi predsednik Tadić, vežba osmeh pred ogledalom i razmišlja. Sa njegove desne strane, stoji Dulić i češka se po glavi.
    "Olivere, šta radi Čeda?", zabrinuto, upita Tadić.
    "Sprema se za izbore.", još zabrinutije, odgovori Dulić.
    "Pa šta da radimo, crni Olivere?", smrknuto, nastavi Tadić.
    "Ništa, gospodine predsedniče, jedino da ga molimo za drugi krug?", reče Dulić.
    "Šta se mora nije teško!", zaključi Tadić i nastavi da uvežbava osmeh.

Pošalji komentar!

18 December 2007 - 12:36 PM

Poslao/la MMMila (koju mrzi da se uloguje)

Uvek zaboravljash najzanimljivije...kolko preleteh pogledom i videh! Ili si ta opcija, pa zato, a???