Rastko Radičević

23 December 2007 - SREĆNI NOVI IZBORI...

SREĆNI NOVI IZBORI

    Zaređali praznici u Srbiji. Slave, preslave, komišanja, vašari, Nove godine, izbori... Petarde pucaju na sve strane. Opali i, po neki, kalašnjikov. Popovi se omastili, iako je post, pustili stomake, naoštrili brade i svete li svete. Ko na proizvodnoj traci. Petnaest slavskih kolača i pet vodica, za pet i po minuta. Još kad padne neka sahrana ili svadba, vazda njima, berićeta i veselja.
    Svi, veći i manji, gradovi okićeni ko seljačke mlade. Kineske sijalice, različitih boja i dezena, žmirkaju ko rashodovani migavci od Yuga. Gde god se čovek okrene, štrči neko mrtvo, zimzeleno, drvo, spremno da, neopreznim, šetačima, uz svesrdnu pomoć zaleđenog trotoara, izbije oči ili zube. Sve u svemu, veselo.
    U isto vreme, po interesnim udruženjima različitih ideoloških provinijencija, poznatijih kao političke stranke, vlada predizborna groznica. U vladajućoj koaliciji, umesto kohabitacije, zavladala kolizija, pa se ne zna ko će koga, kad i pre. Da podrži, naravno. Narodnjaci se lome između Velje i Tome, demokrate, kao i Čedini, ne znaju da li da glasaju za Tadića ili za Čedu, radikali muče muku sa Tomom i Mrkonjićem, isto kao i socijalisti. Jedino šifrovani, uvek, glasaju za pobednika. Ma ko to bio. Građani se, kao i obično, podelili na tabore, pa po slavama i pijankama imaju, vazda, materijala za konstruktivno prepucavanje. Pukne i po neki šamar. Za sada.
    U međuvremenu, predizborna kampanja počela da se zahuktava. Jedni žure, drugi kasne. Ne zna se ko će pre stići, a ko uteći. Predsednički kandidati, sve junak do junaka, šipče po Srbiji, obećavaju, već obećano, jedu, piju i derendžaju se. Slogani piče na sve strane. Sa svake bandere, viri, po neki, predsednički kandidat. Zubi im sijaju ko novogodišnja rasveta. Rekao bi čovek, stanje redovno i uobičajeno. Ipak, u Beogradu, po tajnim prostorijama, podrumima i lagumima, u predvečerje Nove godine i novog predsedničkog mandata, vodi se pravi rat.

PODRŠKA

    Na tajnom sastanku, premudrih glava srpskih, u mraku nekog atomskog skloništa, uz, titravu, svetlost šest lojanica i jednog kandila, okupio se sam krem srpske intelektualne i političke elite. Za, montažno - demontažnim, stolom sede Dobrica, Matija, pukovnik Amfilohije, Bora Đorđević, general - savetnik Simić i Vukadinović. Na počasnom mestu, u vrhu sovre, naravno, namikario se Koštunica. U jednom momentu, sablasnu, tišinu, prekinu premijer lično.
    "Drugovi moji, koekude i činiš voliko, ništa ovo ne valja! Šta nam je činiti?", propovedničkim glasom, kroz koji provejava, vekovna, zabrinutost za srpstvo, upita Koštunica.
    "Moramo u boj ići, o presvetli druže premijeru! Samo tako ćemo ostati tu gde jesmo!", zaurla general - savetnik Simić.
    "Gde da ostanemo, u podrumu?", začuđeno, upita Matija.
    "Ma kakvom podrumu, na vlasti, bre!", odbrusi Simić.
    "Juče, dok sam srao, pade mi jedna ideja na pamet!", uskliknu Bora, ustajući sa stolice i nastavi: "Da mi, lepo, izdelimo Kosovo na parcele i podelimo ih srpskom narodu, umesto besplatnih akcija. Pa da se, onda, najebemo majke svima!".
    "Da, da, ne sme niko sa zapada da dira u privatno vlasništvo.", profrflja Vukadinović.
    "Ne može to tako, sve je to crkvena imovina!", brecnu se Amfilohije.
    "Ja sam o tome pisao još pre par vekova.", pobedonosno, saopšti Dobrica.
    "I rat je, uvek, opcija!", reče Simić, odmahujući rukom.
    "Drugovi dragi, pustite sad Kosovo, to je ruski problem. nego koga mi da podržimo na ovim, neregularnim i protivustavnim, izborima?", upita Koštunica.
    "'Oće li se, brat, Velja kandidovati?", grunu Bora, kao iz topa.
    "Verovatno, ali, ipak, Toma nam je sigurniji.", analitički, isfrflja Vukadinović.
    "Možda je najbolje da ne podržimo nikoga, a da, sa druge strane, prećutno, podržimo i Tomu i Velju, pa šta kome bog da.", reče Amfilohije.
    "To je dobra ideja!", uzviknu Matija.
    "Da, drugovi, činiš voliko, neka bude tako!", zaključi Koštunica.
    "Amin!", uzviknuše ostali.
    "I rat je, uvek, opcija!", dodade Simić.

VELIKA SRBIJA

I dok se u Srbiji ređaju praznici, slave, preslave, komišanja, vašari, Nove godine, izbori... do, još uvek neutvrđenih, granica Srbije, stiže nam i Evropska unija. U isto vreme dok srpski političari i predsednički kandidati, parcelišu i dele Srbiju, Kosovo, Republiku Srpsku, Crnu Goru i Hrvatsku, više od 400 miliona građana Evrope, testerišu granične prelaze i baškare se, bez pasoša, od Narve, na istoku Estonije, do Kalea u Francuskoj i od Kipra, na jugu, do Islanda na severu, na površini od, tričavih, 3,6 miliona kvadratnih kilometara. Malo je to za Veliku Srbiju, zar ne? Građani Srbije, srećni vam novi izbori, bre.

Pošalji komentar!

23 December 2007 - 7:53 PM

Poslao/la hogarsm

...a dok selo gori i baba češlja kosu, SSJ se već priključila radikalima, javljaju iz dobro obaveštenih krugova sa Medaka, komšijski bliskih Peleviću…