Blogoye.org

Kuća

„Nekako je i logično da kada dođete u izvesne godine, poželite da se odvojite od roditelja, da živite sami. Pošto novca za stan nemam, šanse za kredit su minimalne, a iskreno ne bih se „zakopavao" dvadeset do trideset godina, ko zna da li ću ga i otplatiti, moji su mi dali kuću koju bih ja želeo da preuredim. Ako neko zna za forum ili sajt o uređenju prostora, gde bih ja mogao da ostavim nacrt te kuće sa merama i dobijem savet o tome kako je najbolje preurediti, ostavite mi adresu, bio bih veoma zahvalan".

19.10.2008.

Prekretnica

„Bili smo u četvrtom osnovne i svi smo bili zdrava, lepa i negovana deca. Bilo je to „jako odeljenje“, a ja sam bio jedan od boljih u razredu. Ta godina je bila jedno fino, detinje zezanje, bajka, trčanje i šala. Sve nam je išlo od ruke. A onda je jedna devojčica sa lošijim uspehom na kontrolnom iz poznavanja prirode i društva odvalila da je stjuardesa nešto kao kofer, da se nafta nalazi po putevima i da je razlika između čoveka i majmuna u tome što čovek ima perje, a majmun nema. Učiteljica je to pročitala pred svima“.

19.10.2008.

Spoznaja

„Punio sam osam ili devet i sa svojim, tada već davno razvedenim roditeljima, šetao šumom, sa igračkom u ruci, na svoj rođendan. A onda opazismo gusenicu, džinovsku, crnu, narandžastih pruga, dlakavu, nemu i fascinantnu. Stajala je tako, moćno i gordo. Majka upita: „Da li je živa?“ A ćale krenu da to proveri žarom cigarete. Ona mu reče: „Ne!“, a on, mršteći se, nevoljno povuče ruku. Tada sam u njemu po prvi put osetio izvesno zlo“.

18.10.2008.

Životna želja

"To mi je bila jedna od životnih želja, otići u Amsterdam, u Van Gogov muzej. Upiti što se više može, osetiti dodir genija, ako je ikako moguće, pa taman cena bila, seča mog uva. Ali Amsterdam... taj grad kupuje vas na jedan, na pola prvog pogleda. Ja sam bespovratno, celoživotno zaljubljena u sva njegova ludila i šarenila. Sve što možete da zamislite, što volite i ne volite tamo ćete naći. Opet u pohode Van Gogu i drugarima. Rembrant, Vermer, Rusi, Roden, čitava plejada holandskih slikara, ma čudo ljudi, čudo!"

18.10.2008.

Terapija

„Radna terapija prija i telu i duši, jer radeći besmisleni posao dođete prosto do zaključka da je sve ono što inače mrzite da radite sasvim prihvatljivo, jer ima cilj, za razliku od moje gore navedene aktivnosti. Elem, divila sam se samoj sebi na istrajnosti i dobro obavljenom poslu i nekih pola sata uživala sam u rezultatima mučnog posla. Nakon pola sata provedenih u kući, nestašni pokvarenjak vetar se potrudio da uprska sve što sam sa mukom postigla“.

17.10.2008.

Album

"Samo ću reći definitivno album godine po mom ukusu. Inače iza projekta Bon Iver stoji momak po imenu Justin Vernon. Zanimljiva je priča kako je nastao album. Nakon što mu je pukao prethodni bend, izgleda da je i sam Justin nakon toga pukao. Uputio se u nedođije Severne Amerike, tačnije Wisconsin-a, osamio se u studiju tri meseca, meditirao, snimao s vremena na vreme, dok bi u pauzama odlazio u lov".

15.10.2008.

Balansiranje

„Čini mi se ponekad u životu da konstantno balansiram na tankoj žici, a u ponoru podamnom gladni krokodili, pirane i ostale živuljke jedva čekaju da kiksnem pa da me gricnu malo. Artisti u cirkusu me s toga ne oduševljavaju naročito, kada u toku jednog dana moram da budem i klovn i krotitelj lavova, i balerina (koliko god mi bilo teško da se zamislim u onoj tananoj haljinici i helančicama) i žongler, i domaćin i gost u isto vreme...“

14.10.2008.

Obećanja

„Nije imala hrabrosti za takvo obećanje, a i bila je teška "na obećanjima". Odluka, ispostavilo se kasnije, je bila ispravna. Na žalost. Bila je okrnjena kao biće, ali zadovoljna i dobro sama sa sobom. Mogla je da zamrzi mnogo ljudi i situacija, mogla je da nosi bes celog života u sebi i da zle namere prenosi drugim ljudima, ali nije, smatrala je to za uspehom, pobedom. Ono što je Tanja oduvek tražila je mir. Sada je znala da dolazi vreme spokoja, bez obzira na životne okolnosti, na iskrivljenost situacije, bez obzira na priče koje je slušala. Vremena nije imala za gubljenje“.

13.10.2008.

Poskupljenja

„Lepa vest i za sve one koji vole talase, a nisu ove godine mogli sebi da priušte da odu na more: Od srede se očekuje da nas zapljusne novi talas poskupljenja. Poskupeće: gas za grejanje, meso i fiksna telefonija. O opremi za letovanje ništa ne pišu. Modni stručnjaci tvrde da će ovu jesen obeležiti pantalone sa širokim nogavicama. Nisam neki modni stručnjak, ali mislim da će ovu jesen obeležiti prošlogodišnja garderoba sa širokim praznim džepovima“.

13.10.2008.

Etta James

„Na njenu muziku naišla sam sasvim slučajno. Prva pesma koja me je naterala da skinem nekoliko njenih albuma sa interneta bila je At last. Dok sam slušala meni nove pesme jedne od kraljica soula otišla sam na google u želji da saznam što više o ženi sa ovako fantastičnim glasom potpuno nepravedno zapostavljenom. Meni samo ostaje žaljenje što se nisam rodila u nekom drugom vremenu i nekom drugom svetu“.

12.10.2008.

Intervju

"Razgovor za posao je drugi naziv za uštirkano dosađivanje. Jedna malverzacija obična. Pozovu te, ti dođeš. Oni te poslušaju, “otvori usta, reci aaa”, zagledaju ti nokte, zanoktice, navode te da upotrebiš baš sve poštapalice koje koristiš, pronalaze ti mane i rupe u tvom CV-u, pričaju o svojoj kompaniji svesni da ćeš ti to nekome ispričati, da ćeš ih na taj način izreklamirati. Iskusno, daju ti bar nedelju, dve da o tom poslu razmišljaš, da se nadaš, da o njemu pričaš, posećuješ njihov sajt, upoznaješ se sa njihovim proizvodima i uslugama. Reklama za džabe".

12.10.2008.

Karate

„Pošto je ova borilačka veština ipak u suštini odbrambena, te je samim time pretežno duhovne kategorije, može se izučavati čak i uz knjige pisane na tu temu. Teorija karatea, naravno, i ono što se karateom zapravo želi reći a da se ne svodi na golu demonstraciju poteza i udaraca koje svaka budala može da savlada, tehnički gledano. Budale su oni koji plaćaju da bi naučili kako da nekome polome koske. Karate uči kako da sprečiš da nekome polomiš koske, i oni koji to ne prepoznaju naprosto su protraćili vreme iako im to nije jasno“.

11.10.2008.

Kao sam

„Pijem pivo i ne mogu da budem sam ni jedno celo pivo. Koliko treba čoveku da ispije jedno konzervirano pivo? 10-15 minuta. Tražim li puno? Otišao sam po još jedno pivo. Radovao sam se samoći i tom hladnom Beck’s-u. “Ti si smradina. Ja bih došla odmah da me ti pozoveš. Sama sam i osećam se loše!”, pištalo je ponovo. Isključio sam telefon, otvorio konzervu i zapalio cigaretu. „Sam ću popiti ovo pivo a onda ću sam da odem na neku poslasticu sa roštilja pa sam na čamac da pecam. Moram da kupim mamce“, razmišljao sam“.

11.10.2008.

<< Prethodna - 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 - Sledeća >>

BlogOye!

NOVO NA BLOGOYU !

BLOG MAGAZIN

M A R K E T I N G

NOVI KOMENTARI


PRETRAGA PO BLOGOYU!