Čini mi se ponekad u životu da konstantno balansiram na tankoj žici, a u ponoru podamnom gladni krokodili, pirane i ostale živuljke jedva čekaju da kiksnem pa da me gricnu malo.

Artisti u cirkusu me s toga ne oduševljavaju naročito, kada u toku jednog dana moram da budem i klovn i krotitelj lavova, i balerina (koliko god mi bilo teško da se zamislim u onoj tananoj haljinici i helančicama) i žongler, i domaćin i gost u isto vreme...

Pravo da vam kažem i ne piše mi se nešto posebno i sa nekom jasnijom vizijom završenog teksta, tako da je moguće da će do kraja koji definitivno i nije kraj, biti mnogo više haosa nego što sam i pretpostavljao da će biti. Dosta je teško biti ispunjen kada nešto postigneš, a nemaš sa kime to da podeliš. Kada si sam sebi i prijatelj i otac i brat.... nemojte odmah pomisliti kako to govori sve ili bar dovoljno o meni. Nije tako... jednostavno faza života u kojoj se odjednom susrelo toliko nedorečenih stvari koje ni najmanje ne zavise od mene. I to zna da pritiska i gura me uza zid. Male pukotinice u tom zidu jedva da su dovoljne da i dete svoje malecne prstiće zavuče u njih i pokuša da ga preskoči kako bi ostavilo sve nedorečenosti sa druge strane. Ipak, to je jedini spas od svega... distanca, jak bedem koji zadržava sve ispred sebe i moja malenkost.

Balansiram oprezno, ali kada vam neko konstantno trese žicu, a naleti vihora prete da vas oduvaju, nije lako. Jaaaaaaaaaooooojjjjjj, ne.... stani Igore......

Dakle.... nabavio sam specijalne baletanke, ekstra prilagodljive na sve uslove. Okačio padobran o leđa, a tek motka za balansiranje..... ma šta da vam pričam... negde sam na pola puta od ničega ka ničemu, ali važno je ići napred i svaki dan napraviti barem jedan mali korak... kako rekoše jednom davno: 'Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo!', ja bih obrnuo: 'Ovo je mali korak za čovečanstvo, ali veliki za čoveka (mene)!'.

Oktobar nikada i nisam voleo posebno, ali me ovaj svojom izuzetnošću i atipičnošću prosto oduševljava. Ne uskraćuje mi ono malo dnevne svetlosti posle posla koje mi ostaje za sebe. Prigrli me svojom toplinom kada napustim ovaj akvarijum u kojem se nalazim i nesebično mi daje mnogo detalja za uživanje i kada oni realno i ne postoje. Hvala mu na tome! Baš je pravi drugar.

Nikada nisam verovao u statistike i slične gluposti, ali čak sam počeo da nalazim sitna zadovoljstva i u brojeviam i procentima, iako mi je geometrija uvek bila mnogo omiljenija od algebre. Oblici, koloriti, mešavine svega i svačega uvek su me impresionirali, a nikada nisam umeo lepo da crtam. Znao sam da napišem, opišem, odsviram... ali Van Gog bi se najverovatnije prevrtao kao na hali-galiju u grobu kada bih pokušao da nacrtam 'Suncokrete'.

Eto, saznali ste nešto o meni...ooohhhh, osećam se sada toliko izložen i bespomoćan.... budite nežni prema ovom artisti. On će svojim bravurama veoma znati to da nagradi.

S ovim stihovima sam jutros krenuo na posao, s toga vas s njima i ispraćam do sledeće predstave...

...Master, Master, Where's the dreams that I've been after?
Master, Master, You promised only lies.
Laughter, Laughter, All I hear and see is laughter
Laughter, Laughter, laughing at my cries...