Danas sam se baš dobro zamislio nad pojedinim stvarima i događajima u svom životu. Dan na poslu je bio izuzetno težak, a kazaljke na satu se uopšte nisu pomerale. X puta sam pogledao u donji-desni budžak svog monitora da proverim da li taj sad na zidu ne radi ili je stvarno vreme stalo kao reka Tisa leti. Po onoj žegi valjda i njoj bude teško da se pomera, svaki meandar joj izuzetno teško pada i samo povećava njenu patnju. Tako sam se i ja danas osećao...teskoban, sumoran, izmučen... bez energije i vitalnosti fizičke, dok mi je glava za to vreme imala neverovatan dril.
Shvatio sam da sam postao patološki lažov. Lažem kolege da sam odradio neke banalne stvari, a uistinu mi ni na pamet nije palo da se pokrenem, prijatelje da sam kod devojke, devojku da sam kod prijatelja, lažem sam sebe po pitanju gomile stvari, a istina je samo jedna - povlačenje je uzelo maha i više nego što mi se to u prvi mah činilo. Dane provodim besciljno, grozničavo tražeći nešto što bi me pokrenulo i ulilo u mene sveži dah topline i radosti. Postoje neke teorije da shoping popravlja raspoloženje, da zna da bude pravi antibiotik za tugu i loše emocije. Rešio sam čak i to da probam u svom ovom očajanju. Pokupovao sam za par sati gotovo sve ono što mi nedostaje u novom stanu - novu tehniku, plazmu, klimu, frižider, novo posuđe, escajg, zavese i još koješta. Kada sam podvukao crtu bio sam preko hiljade "lakši", a ništa srećniji ili bar nešto raspoloženiji.
I ova prokleta klima u kancelariji ne radi kako bi trebala, a nije ni jun. Šta li će biti tek kada dođu one prave paklene vrućine kada mi se i kosti znoje, a svaki sloj odeće predstavlja zločin protiv čovečnosti?
Gde li sam se i zaposlio na takvom mestu gde moram da budem u odelu, skockan u sakou, u cipelama? Eeeee gde li mi je pamet bila?
I kako ja sada da analiziram poslovanje, projekcije, milione, kamione, avione....... posmatram XY koleginicu u susednoj kancelariji..... košuljica sa veoma kratkim rukavima, dekoltirana, suknjičica tik preko kolena, bez čarapica, u otvorenim cipelicama, tamnog satenskog tena, vitkog stasa i nogu friško izdepiliranih.... bujne braon kose i tamnih kestenjastih očiju.... uuhhh, odlutao sam...
..... htedoh da naglasim koliko je njoj lakše tako letnje odevenoj, pa vi sada ako verujete - verujete!
Stvarno, evo i sada lažem...... lažem sebe kako se ložim na nju, a u stvari sam već dosta puta izbegao njen poziv na piće ili na neko druženje. Jednostavno, dosadna mi je i nije mi teško predvideti koliko bih morao da se trudim da nađem neku zajedničku temu za iole pristojan razgovor. Javljaju mi se i one duge i neprijatne tišine kada nijedno od sagovornika i nema baš nešto preterano za reći. U tom slučaju su mi cigarete najbolji beg iz neprijatnosti. Lagano otvaram kutiju, izvlačim cigaretu, džepujem se da pronađem upaljač koji se redovno nalazi u kutiji.... palim je i lagano povlačim par dimova... i sve to veoma, ali baš veoma lagano premotavajući u glavi neke ižvakane teme i razgovore iz prošlosti ne bi li malo pokrenuo razgovor.... Eto lažem i nju da ćemo otići na to piće.... Stvarno sam postao gad.
Dok kuckam povremeno išetam na terasu i bacim pogled na ulicu pod sobom ne znajući ni sam zašto. Valjda očekujem da se desi neko čudo, da neko za koga nisam ni svestan da postoji baš u tom trenutku pogleda ka gore i da nam se pogledi susretnu negde između prvog i drugog sprata. Da se rodi nešto što još nikada nije i da me to nešto trgne iz ove emotivne učmalosti u kojoj se nalazim.
Uh... trebao bih i da završim ovu svoju tačku u kojoj nestade magije, a i to mi je sve nekako mrsko... znam, treba da budem čovek i da više ne otežem sa time....ali već vidim njene suze, navaljivanja da joj nešto više kažem, ubeđivanja da nisam u pravu i da će sve biti bolje.... ali kako neko može srcu koje više ne kuca u istom ritmu i za tog nekog reći da nije u pravu? Mnogo je za******o kada se neke stvari razmašu, a onda treba saseći ta krila. Boli i mene to, a ne mogu ni da zamislim kako će tek nju. A možda i neće to tako doživeti i prihvatiće sasvim normalno? Evo lažem opet sam sebe znajući da neće biti tako.
Moram nekuda otići ovo leto. Negde sam i daleko od svih i svega ovde. Poznajem sebe i znam da bih se smorio.... jako teško meni ugoditi... ni sam sebi ne mogu već dugo vremena. Nadam se da i za mene postoji negde neki penicilin. Mora biti!
I svašta sam ja sada ovde na brzinu napisao........ idem da maknem jednu Bavarijicu 'ladnu kao zmija iz friza i da malo spustim ovu radnu temperaturu mozga na prihvatljiv nivo.
Živeli i nije lepo lagati!!!
Shvatio sam da sam postao patološki lažov. Lažem kolege da sam odradio neke banalne stvari, a uistinu mi ni na pamet nije palo da se pokrenem, prijatelje da sam kod devojke, devojku da sam kod prijatelja, lažem sam sebe po pitanju gomile stvari, a istina je samo jedna - povlačenje je uzelo maha i više nego što mi se to u prvi mah činilo. Dane provodim besciljno, grozničavo tražeći nešto što bi me pokrenulo i ulilo u mene sveži dah topline i radosti. Postoje neke teorije da shoping popravlja raspoloženje, da zna da bude pravi antibiotik za tugu i loše emocije. Rešio sam čak i to da probam u svom ovom očajanju. Pokupovao sam za par sati gotovo sve ono što mi nedostaje u novom stanu - novu tehniku, plazmu, klimu, frižider, novo posuđe, escajg, zavese i još koješta. Kada sam podvukao crtu bio sam preko hiljade "lakši", a ništa srećniji ili bar nešto raspoloženiji.
I ova prokleta klima u kancelariji ne radi kako bi trebala, a nije ni jun. Šta li će biti tek kada dođu one prave paklene vrućine kada mi se i kosti znoje, a svaki sloj odeće predstavlja zločin protiv čovečnosti?
Gde li sam se i zaposlio na takvom mestu gde moram da budem u odelu, skockan u sakou, u cipelama? Eeeee gde li mi je pamet bila?
I kako ja sada da analiziram poslovanje, projekcije, milione, kamione, avione....... posmatram XY koleginicu u susednoj kancelariji..... košuljica sa veoma kratkim rukavima, dekoltirana, suknjičica tik preko kolena, bez čarapica, u otvorenim cipelicama, tamnog satenskog tena, vitkog stasa i nogu friško izdepiliranih.... bujne braon kose i tamnih kestenjastih očiju.... uuhhh, odlutao sam...
..... htedoh da naglasim koliko je njoj lakše tako letnje odevenoj, pa vi sada ako verujete - verujete!Stvarno, evo i sada lažem...... lažem sebe kako se ložim na nju, a u stvari sam već dosta puta izbegao njen poziv na piće ili na neko druženje. Jednostavno, dosadna mi je i nije mi teško predvideti koliko bih morao da se trudim da nađem neku zajedničku temu za iole pristojan razgovor. Javljaju mi se i one duge i neprijatne tišine kada nijedno od sagovornika i nema baš nešto preterano za reći. U tom slučaju su mi cigarete najbolji beg iz neprijatnosti. Lagano otvaram kutiju, izvlačim cigaretu, džepujem se da pronađem upaljač koji se redovno nalazi u kutiji.... palim je i lagano povlačim par dimova... i sve to veoma, ali baš veoma lagano premotavajući u glavi neke ižvakane teme i razgovore iz prošlosti ne bi li malo pokrenuo razgovor.... Eto lažem i nju da ćemo otići na to piće.... Stvarno sam postao gad.
Dok kuckam povremeno išetam na terasu i bacim pogled na ulicu pod sobom ne znajući ni sam zašto. Valjda očekujem da se desi neko čudo, da neko za koga nisam ni svestan da postoji baš u tom trenutku pogleda ka gore i da nam se pogledi susretnu negde između prvog i drugog sprata. Da se rodi nešto što još nikada nije i da me to nešto trgne iz ove emotivne učmalosti u kojoj se nalazim.
Uh... trebao bih i da završim ovu svoju tačku u kojoj nestade magije, a i to mi je sve nekako mrsko... znam, treba da budem čovek i da više ne otežem sa time....ali već vidim njene suze, navaljivanja da joj nešto više kažem, ubeđivanja da nisam u pravu i da će sve biti bolje.... ali kako neko može srcu koje više ne kuca u istom ritmu i za tog nekog reći da nije u pravu? Mnogo je za******o kada se neke stvari razmašu, a onda treba saseći ta krila. Boli i mene to, a ne mogu ni da zamislim kako će tek nju. A možda i neće to tako doživeti i prihvatiće sasvim normalno? Evo lažem opet sam sebe znajući da neće biti tako.
Moram nekuda otići ovo leto. Negde sam i daleko od svih i svega ovde. Poznajem sebe i znam da bih se smorio.... jako teško meni ugoditi... ni sam sebi ne mogu već dugo vremena. Nadam se da i za mene postoji negde neki penicilin. Mora biti!
I svašta sam ja sada ovde na brzinu napisao........ idem da maknem jednu Bavarijicu 'ladnu kao zmija iz friza i da malo spustim ovu radnu temperaturu mozga na prihvatljiv nivo.
Živeli i nije lepo lagati!!!
Pošalji komentar
Komentari:Nije lepo lagati....ma sa tobom je sve u redu....da bar svi muskarci imaju malo svesti o sebi kao ti......gde bi zenskom rodu bilo krajaaa....al pohvalno je sto si svestan prilika u kojima se nalazis, to je korak dr ka sigurnom izlecenju duse.......mah mah mah .......
Poslao
mnjradovic
u 21h57, 18/5/2009 | Link | |
kada bi bar klima mogla da se ugradi u glavu, HA!
Poslao
VJ
u 06h49, 19/5/2009 | Link | |
IZlecenje duse bi mnogo lakse islo kada ne bi bilo recidiva iz proslosti... ali sta je tu je... u kancelariji od jutros 200 stepeni Celzijusa, volja 0 stepeni, a posla za jos petoricu pa da stignu vec nekada i da zavrse...A nema bolje klime za glavu od 'ladne Bavarie! Ziveli! :-)
Poslao
DrNickRiviera
u 09h17, 19/5/2009 | Link | |
probah i sa ladnom Bavariom, al ne pomaze
. Tuga
. Tuga
Poslao
VJ
u 09h20, 19/5/2009 | Link | |
povecavaj dozu dok ne upali! :-))
Poslao
DrNickRiviera
u 10h29, 19/5/2009 | Link | |
HA! Kad povecam dozu nemzem se kontrolirati! Tek onda nastaje rus vajjjjjjajajajjj. Ma da ! Nema leka apoteka
Poslao
VJ
u 10h35, 19/5/2009 | Link | |
E pokusaj onda sa zamrznutim graskom ispod kacketa.... deluje sasavo, al' mene glava vise ne boli! :-)
Poslao
DrNickRiviera
u 12h33, 19/5/2009 | Link | |
Dottore, nemoj samo skociti sa te terase ) , a za posao, jbg ako ti je za utehu i ja sam se zajebao (misleci da je ovo sto radim, sto uostalom radis i ti, nesto odlicno) a sto je jos gore zakucao se sa nekim kreditima, karticama , tako da mi nema mrdanja.
Glavu gore dottore i zajebavaj se, bar to znas.
) , a za posao, jbg ako ti je za utehu i ja sam se zajebao (misleci da je ovo sto radim, sto uostalom radis i ti, nesto odlicno) a sto je jos gore zakucao se sa nekim kreditima, karticama , tako da mi nema mrdanja.
Glavu gore dottore i zajebavaj se, bar to znas.
E druze....... tako ti je to.... dajes znoj, krv i vreme firmi, a onda ti ona dere kozu sa ledja.... razumem te.... lepo je voziti svoj auto, imati svoj stan, ne zavisiti ni od koga, ali ako ne platis na mostu, platis na cupriji..... Sta da ti kazem, ne daj Prokiju da ti pojede zivot.... :-) (ako sam dobro razumeo da radis u PCB)...i veruj mi svuda je isto njesra, gde god i na kojoj god poziciji radio u ovom neljudskom sektoru...... ziv mi bio!
Poslao
DrNickRiviera
u 18h58, 19/5/2009 | Link | |