BlogOye!

U četrdeseti dan po Roždestvu Presveta Deva donese Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti. Prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, stavi Devu Mariju ne na mesto za žene nego na mesto za devojke. Tu Gospoda poznaše Starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Simeon uze na ruke Mesiju i reče: "Sad otpusti slugu Tvojega, Gospode, jer vidješe oči moje spasenije Tvoje". Ana objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, a posebno svečano od 544. godine u vreme cara Justinijana. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. 15. februar je Dan državnosti Republike Srbije, jer je na Sretenje Gospodnje 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, i njen Dan ustavnosti, jer je 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije. Tekst sa zvaničnog sajta SPC preuzela je Sonatica.

Zapadna i istočna hrišćanska crkva danas slave svaka svog sveca: pravoslavci svetog Trifuna, zaštitnika polja, useva i vinograda, dok ostali hrišćani slave svetog Valentina, zaštitnika ljubavi, ali ga vernici zazivaju u pomoć i kod očnih bolesti i padavice. Za neke je, pak, danas samo "Dan zaljubljenih". Oba sveca su živela u trećem veku i oba su pogubljena jer se nisu odrekli hrišćanstva. Sveti Trifun je lečio i izgonio demone, pa je pozvan da istera đavola iz Gordijane, ćerke cara Gordijana koji je vladao od 238. do 244. godine i uspeo je da je izleči. Za vreme vladavine cara Demija, hrišćani su bili progonjeni, te je i Trifun uhvaćen i izveden pred sud u Nikeji. Iako mučen, nije se odrekao svoje vere, te mu je odrubljena glava 1. februara po starom, odnosno 14. februara po novom kalendaru 250. godine. Vinogaradari i gostioničari slave svetog Trifuna kao zaštitnika a zaštitnik je i grada Kotora. Postoji verovanje da ako na Svetog Trifuna pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, a ako je vedro godina će biti sušna nerodna.
Dalje >>>

„U meni se neumorno, celog života, bore dve babe. Ne bilo koje dve, imaginarne, nego genetske babe, pretkinje. Obe rođene u isto doba, ali u različitim svetovima, rasle u paralelnim realnostima i srele se u meni da tu obave konačni obračun. Milica, iz kuće iz koje je potekao prvi srpski Patrijarh, jedina Nikolina kćer, obožavana i pošteđena svih ovozemaljskih napora, pričljiva, obrazovana, prelepa. Zorica, kćerka siromašnog dalmatinskog stočara, visoka, vitka i uspravna sa prelepom gustom kosom i nizom najlepših zuba koji su je krasili do smrti. Tiha, skromna, požrtvovana, uporna, vredna kao mrav. Bore se u meni svakodnevno, iako odavno nisu u našoj realnosti, ne daju mi mira, upravljaju mojim životom. Puštaju me da pomislim da je svaki izbor bio samo moj“. Dalje >>>

"Ovi dani me pomalo podsjećaju na nedavno prošlo vrijeme božićnih i novogodišnjih blagdana. Sad je valentinovo i opet neka nova euforija, trka za poklonima itd. itd. ... Meni osobno cijela ta komercijalizacija bilo kojih praznika ide na k***  koji nemam, da prostite. Ne bi li duh valentinova trebao biti svaki dan? Zašto treba odabrati opet samo jedan dan u godini kada ćemo pokazati posebnu pažnju onome ili onoj ili onima koje volimo? Zašto to treba biti baš 14.2 ? Zašto ne bi bilo 19.8. pa onda opet 4.9., ili kad god nam padne napamet, a najbolje svaki dan. A što je s onima koji su sami,  nemaju partnera, njihovog partnera više nema u ovim dimenzijama, nekako mislim da su ti ljudi posebno tužni na valentinovo. No, pada mi i napamet - koliko od vas zna da se osim valentinova 14.2. slavi još jedan „praznik" koji je svojevrsna protuteža valentinovu? Da, 14.2. slavi se QUIRKYALONE dan! Znate li što znači quirkyalone? Izraz je malo teže prevodiv na naški, no pokušat ću opisati, skužit ćete." Dalje >>>

Rista je danas išao u Jagodinu kod starog prijatelja Srkija: „Kad usput shvatim da sam zaboravio vozačku dozvolu a baš na ulazu u Jagodinu policija. I, pravo na njih, kad ono moja bivša simpatija Dragana. I tako ti ona i ja pravo u kafanu na klopu i piće". „Priča o Chevrolet Corvette počinje ranih pedeseth godina kada je američko tržište automobila bilo šareno samo po bojama karoserija, a monotono i sivo po izboru modela. Naime, u ponudi su bile samo limuzine i njihovi derivati, kupei i karavani, a američki kupac ako je želeo sportski automobil, u startu je bio orjentisan ka mnogobrojnim evropskim automobilima". Lazy se seća koraka: "Ova noć će trajati još samo par koraka, dok se ne sretnemo i zajedno odšetamo dalje, istom ovom ulicom u neki novi svet". Wolfie hoda sam u strahu od samoga sebe. Čačkalica se malkice šeta levo desno.

Ping opcija na blogu služi da na najjednostavniji način automatski pošaljete znak najpoznatijim svetskim BLOG pretraživačima da ste objavili novi post, nakon čeka će oni indeksirati vaš Blog i uvrstiti vaš post u svom indeksu. Učinite da Vaš blog bude globalno viđen. Kad god objavite novi post, idite na stranu Pošalji ping, i pingujte! Iskoristite ovu jedinstvenu mogućnost integrisanu na BlogOyu. Budite vidljivi na Weblogs.com, Technorati, Blo.gs, Ping-O-Matic, ako do sada to već niste činili, vreme je! Novi blog editor dozvoljava umetanje više slika u jednom redu. Kreirajte tabelu sa onoliko kolona i redova koliko želite da umetnete slika, debljinu okvira stavite na nulu, kliknite na ćeliju u kojoj želite da umetnete sliku i pošaljite je, zatim u sledeću i tako redom... Ubačene slike možete zatim mišem da prevlačite iz jedne ćelije u drugu, te se igrate sa njima, sve je stvar kreativnosti.

„... Trebale bismo da započnemo novi posao. Pogledaj na šta liče ove engleske verzije srpskih web stranica. Trebala bi da izdvojiš najgluplje sročene rečenice i da im pošalješ sa komentarom da engleska firma radi korekciju, konsalting i ostale srodne usluge“. „GospoDžo, samo Vi radite svoj posao, mi radimo svoj !!!“ „Svratli smo do tvoje kuće, raširila sam ti veš iz mašine, ko zna od kad stoji, nemaš ništa u frižideru, nemaš ni vode, mogu li da uzmem onu košulju što ide uz plavi komplet?“„Još nemaš decu?“, „Zašto?“, „Imaš nekih zdravstvenih problema?“, „Aha, pa požuri, ne treba da čekaš, samo sakupljaš genetske greške na DNK!!!“ „Ne spavaš još !!! Znao sam !!! Koliko puta da te molim da više odmaraš ?! Tek u sredu se vraćam, izvini, nisam imao pojma da će se tako iskomplikovati“. Elfish dobija savete sa svih strana.

„U Srbiji već donete presude za snimanje i rasturanje dečje pornografije. Postoje sposobni ljudi u policiji, tužilaštvu i sudstvu, ali nedostaju sistemska rešenja. Među 2.300 osumnjičenih za pedofiliju koji su posetili sajt na kome su prikazivane eksplicitne scene seksa sa maloletnicima, pa i sa decom od pet godina, po podacima austrijske policije, nalazi se i jedna osoba iz Srbije, iz Novog Sada. To je još jedan pokazatelj da je ova pošast pustila duboke korene i kod nas. Nije iznenađenje što je bilo pedofila iz Srbije, već što se ušlo u trag samo jednoj osobi. Prema rečima Stamenkovića, zaštita dece je, pre svega, u kući i tu roditelji imaju presudnu ulogu: Deca u Srbiji moraju da budu informatički pismena. Deca treba da koriste kompjutere i Internet, a roditelji treba da budu svesni da postoji i ta "tamna strana". Treba obratiti pažnju pre svega na takozvano četovanje, gde ima najviše zloupotreba i u svetu i kod nas. Izvršioci se predstavljaju kao ono što nisu, a decu treba naučiti da ne veruju nepoznatima“. Dalje >>>

„Šta kako mi je? Sve mi je malo, onako...ružičasto. Ustanem ujutru, pa pogledam u telefon da nije stigla kakva poruka, pa na NET da vidim da nije tamo, pa ako je ne nađem okrenem je na mob., čisto da joj poželim Dobro jutro... Počesto u pola razgovora sa nekim čujem ili primjetim nešto što me podsjeti pa malo odlutam sa sve blaženim smješkom... Zvuči poznato? Potpalila je tu vatru, još negdje kod 4-5 PM-a. Pa je raspirila kroz višesatne četove na googlu i blogu. 13.1.2007. Negdje oko 11AM. Stojim na Unskom nasipu. Pokraj mene most. Granica negdje 100-njak metara iza. Jedna kovrdžava ženska prilika u kaputiću polako, ali odlučno prilazi. Negdje na 20m, sjeda na zidić, vadi telefon i poziva... moj mobilni počinje vibrirati. Dižem aparat visoko iznad glave i krećem joj u susret“. Dalje >>>

„Ona je jedno čudo, satkano od suprotnosti! Kao svaka osjećajna žena, uživa u nježnoj poeziji, štoviše, često padne na gnjecave manire iz austrougarskih vremena, na budalaste stihove u aoristu i pluskvamperfektu, kako govore junaci iz crtića ili jako pijani šekspirijanski glumci na šankovima matičnih kazališta. No, čim se jednom uloviš na osjećajnost, već sljedećeg trenutka grubo te spusti u realnost nekom hladnom analitičkom izjavom i seciranjem osnovnih filozofskih teza. Ili čak i gore, pozove na partiju šaha. Dakle, ona i ja igramo šah i unaprijed znam da ću se zabaviti. Ako već ne šahom, onda njezinim reakcijama na moju igru. Još više nego u kartanju, ovdje sam razgolićen i bez skrivenih aduta. Pa ipak uspijevam iznenaditi i to me veseli. Za pobjedu joj uopće nije potreban mir ili koncentracija, pa ipak se partiji predaje kao da joj od toga ovisi život. Ona se, kao nijedan šahist, ne zna igrati niti zabavljati. Ima važnijih stvari - pratiti igru, pamtiti poteze, planirati strategije, u glavi vući desetak poteza unaprijed… Da, šahisti, kao i vojnici, misle samo na pobjedu“. Dalje >>>

... a ovako je krenulo... FFrida i Bamby su imale čast da budu prve domaćice na BlogOyu, zatim je pristigla Spavalica koja je u tom trenutku mogla biti u krevetu kao što je i red, međutim, "Unutrašnji glasovi su  govorili "Idi na ICQ..." Odem, čujem - Novi BlogOye..... Rekoh sebi, "E, to moram videti!" Ma šta videti? Nije to tek tako. Videla, dopalo se, ostala. E, tako je!" Zangrad se pobrinuo da prvi testira sistem, "Prvi utisak je više nego dobar, da ne kažem fantastičan. Sve funkcije blog - infrastrukture u luci rade baš dobro. Zamerke nema, osim da vidimo kad se krene iz Beta verzije na komercijalu i navale Blogeri kako će to onda funkcionisati. Sve čestitke Autoru koji je pokazao veliki trud i istrajnost da uobliči sve ovo kako treba!!!" Dreamybanny je bila srećna, "...zato što sam i ovde videla ljude – blogere koje neizmerno poštujem. Skoro da su svi tu. Lepo je sve ovo ovde , zaista svaka čast." Dalje >>>

„ Laki je pas koji je kod nas došao u jako lošem stanju. I on je, kao i Peki, nađen van Beograda. Bio je izgladneo i mršav toliko da se mu se rebra mogla prebrojati, a vrat mu je bio u ranama, verovatno od surovog hvatanja žicom ili nečim oštrim. U potpunoj suprotnosti sa onim što je preživeo je Lakijev stav prema ljudima i ponašanje. Za njega nije dovoljno reći „nije zlopamtilo“. Mnogo voli da se mazi i da se igra. Najveći problem oko Lakijevog usvajanja bili su njegova veličina i snaga. Krupan, sa više od 25 kilograma i umiljat kao dvomesečno mače, Laki ima energije bar za jedno 3 psa njegove veličine, i sa druge strane povoca bi mogao da vuče kočije, a ne čoveka koji ga šeta. Treba mu i dosta redovne rekreacije. Laki je na udomljavanje čekao dugo, više od 6 meseci. Ali, čekanje se isplatilo“. „Pas je zadovoljan. Dečko koji ga je uzeo je zadovoljan“. Besna glista je zadovoljna.

"Naši" klinci pizde i rade si nevolje radi istjerivanja pravde. Koje pravde? Čemu pjevanje ustaških i četničkih pjesama? Gdje su oni bili kada je trajao rat? Imali su dvije godine. I ako djeca koja su u doba strahota imala dvije godine šire ovakvu količinu mržnje i netolerancije, do kada će to trajati? Hoće li se i moje dijete morati suočavati sa zbunjenim pogledima i prijetnjama kada kaže: "Nema razlika, svi smo isti. Papir ništa ne znači." U cijeloj Hrvatskoj, tj. Jugoslaviji, unazad 25 godina se nije znalo  TkoTuKogaJebe - u pravom smislu riječi. Svi su bili sa svima, prijateljevalo se, družilo, ženilo. I sad potomak srpkinje i hrvata u petom koljenu pjeva ustaške pjesme. Kao, veliki 'rvat. Ljudi, dajte se otrijeznite. Molim vas. Rat je bio, puno ih je stradalo, po meni bez razloga, jer su se mudonje iz kožnih foteljica malo igrali, dok su mulci, civili, žene, klinci - ginuli.  Hoćemo li to promijeniti? Dalje >>>