BlogOye!

mazzapsycho se pita "Da li se može opisati poseban profil osoba koji pišu blog, dakle kako bi izgledao jedan prosečan bloger sa prosečnom količinom patetike u svom prostoru. Iznutra. Verovatno je pitanje motiva sa kojim osoba počinje da piše blog. Psihoterapijski, da se osoba isprazni, izbaci višak energije, nabavi manjak sopstvene, da se zabavi, druži, laska drugima, dobija potrvdu da je voljena i dobra i draga, da provocira, da se raspravlja... sve to zadovoljava različite motive (različitih) ličnosti. Hm... a prosečan bloger, ne znam, još uvek mi je na nivou nejasne, sirove ideje i nekih asocijacija..." pepeljuga poteže za Vujaklijom, " patetiko – svečano, dostojanstveno, uzvišeno; samo sam htela da pokažem jedan drugi način pogleda na reč patetičan, reklo bi se i jedini ispravan, jer to je značenje reči, a ne ono koje je dobila u svakodnevnom govoru." I chachkalica ima svoju definiciju patetike " patetika - patika + tetka = patetika " . Koja je vaša ?

I opet Ariel počinje igru. Samo 10 stvari za početak kod Pepeljuge: „Svako ko udari dete išao bi u zatvor. To što su deca mala, ne znači da su glupa, i može im se mnogo toga objansiti rečima“. Da je Vatuljak vlast ne bi se trudio ispravljati krive Drine... „Ostavio bih sve kako jeste, a sebi napravio ogroman harem... i tako se gotivio“. Lazarica nikada ne bi bila vlast: „Jer se previše bojim svoje sujete, taštine i gordosti. Razum mi govori da nikada neću razumeti Boga. Kao što ne mogu zamisliti kosmos u svoj svojoj veličini i veličanstvenosti jer sam ograničena merama zemaljskim“. Nenadjebivog niko ništa nije pitao ali on svejedno kaže: „Dakle, prvo: uveo bih zverske kazne za pljuvanje po ulici, bacanje otpadaka po ulici, bacanje smeća van kontejnera. Kazne bi se upetostručile u saobraćaju, sa sve oduzimanjima dozvole na licu mesta za divljanje. Ovo kako izgleda saobraćaj u Beogradu liči na divljaštvo najstrašnijeg tipa u kojem se bori svako protiv svih i u kojem je čovek čoveku izgladneli i pobesneli vuk“. Reka bi zabranila sebe, tj. vlast.

" Reči su žigovi svesti, rezultati - ili tačnije, stanice beskrajnog niza iskustva, koja dolaze iz nezamislivo daleke prošlosti u sadašnjost, a koja su svesna da odlaze u podjednako nezamislivu budućnost. Suština prirode reči prema tome ne iscrpljuje se njihovim sadašnjim značenjem, niti je njihov značaj ograničen na njihovu korisnost, kao prenosioca misli i ideja, već one izražavaju u isto vreme kvalitete koji nisu prevodljivi u pojmove - baš kao melodija, koja mada možda udružena sa pojmovnim značenjem ne može biti opisana rečima ili bilo kakvim drugim sredstvima izražavanja. A to je taj iracionalni kvalitet, koji pobudjuje naša najdublja osećanja, uzdiše naše najdublje biće i čini da ono vibrira s drugima." Između ostalog u svom prvom postu zaključuje guru. Prenesi i ti svoju magiju reči, kreiraj svoj blog na BlogOyu!, registruj se.

"Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу". Ускршње честитке поред Sonatice до сада су упутили и III, Miriam, Yin, Lezilebovich, chachkalica, Tay...

"Bilo bi preterano egotripično očekivati da je ovaj naslov posta ikoga dirnuo. Ne verujem da ima onih koji misle "e baš šteta, pisao je tako cool i odisao je nekom svežinom", kao što verovatno neće biti ni onih koji će pomisliti "e baš dobro, preterano je smarao i svađao se i tako to"... S toga ja i nemam nameru da prestanem da pišem, niti imam nameru da nastavim da pišem , niti nameravam da nešto nameravam. Ali, u ovim kratkim odmorima na poslu, najbolji način da malo oslobodim mozak od računa, podataka, brojeva, cifara je pogled na blogoye. Ima dobrih postova, ima zanimljivih postova, ima jako glupavih pesama itd... Ali, ono čega baš dosta u poslednje vreme ima je poslednjih postova, koji po nekom pravilu (koje mi se možda pričinilo) počinju sa "ne želim da od ovoga pravim scenu, samo da kažem par reči"... I onda sledi gomila komentara kako će taj neko nedostajati, blablablablabla... Jel to kao onaj trip da si na svojoj spostvenoj sahrani da bi video ko koliko plače i koliko je kome žao... Jel to potreba da se napuni sosptveni ego, gledjuaći koliko smo važni svojim virtuelnim prijateljima... Jel to nedostatak bilo kakvog vanvirtuelnog (ako uopšte postoji) života ... Ili je to kao neka oproštajna žurka .. Ili..." Lezilebovich bi uradio tako nešto.

„Svi smo imali po jednog u detinjstvu. Tu, u kraju gde smo odrasli. Naš je voleo je da se igra sa ostalom decom. Ali, nikada nije naučio da se igra. Doneo bi loptu kad je niko nema i igrao se sam. Dolazio je kada smo imali loptu, uzimao je, i igrao se sam. Nikad nije hteo ni da žmuri, niti da se sakriva. Ali je uporno igrao žmurke sa nama i smetao. Imao je običaj da pozove jednog od nas u stranu i da spletkari. Tužakao nas je komšijama, nastavnicima. Naši roditelji ga nisu voleli. Nas je magično privlačilo njegovo manipulativno ponašanje. Uporno smo ga zvali u igru, na rođendane. Imao je neviđenu sposobnost da sve pokvari. Bio je pametniji od nas, tako nas je ubeđivao. Bio je sposobniji od nas, upisao je bolju gimnaziju, tako je tvrdio. Bio je talentovaniji od nas, upisao je najbolji fakultet koji mi možemo samo da sanjamo, to je pričao... Postao je novinar. Veoma uspešan. Sreli smo se nedavno, sasvim slučajno na Heathrow Aerodromu“. Elfish je ostavio ukus promašenosti u ustima.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести. Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. Даље >>>

Kada je otvorila Muzički Blog, SKVO je bila vrlo jasna: "Ukoliko neko želi da se pridruži samo neka zapeva porukom i to je to." Zato, ako Vas je neki od postojećih multi blogova na Blogoyu posebno zainteresovao, priključite se ili pokrenite sopstveni multi prostor. Multi blog je interesantan oblik blogovanja koji objedinjuje različite senzibilitete u jednu zanimljivu autorsku celinu. "Da li je Duga nestala u Crno-Belom Svetu?" Otkrijte sami i uživajte u raskošnom talentu autora crno-bele fotografije. Kada Vas dočeka dobar dan, kada imate pravi razlog da čestitate ili nekome ispunite želju, ostavite je u Bunaru Želja. AKT ostaje mesto za photo sladokusce, a razlog za smeh uvek potražite na multi blogu Bez Naslova. Čekamo sledeću kreaciju...

" layout ukrotjen i adaptiran (by moja malenkost i nichija pomotj), pa da pochnem i ja da qckam i sa wama owde... za pochetak, kome smeta moj rukopis a pri tome mislim na "ch", "tj", "sh", "w", "x", "q" i font Papyrus 12, moram da was razalostim i da kazem da se to werowatno nikada netje promeniti ... zashto "Biber & Med"? zato shto je moja skorija pesma na srpskom i skorija na engleskom sadrzala taj motiw. zashto "Sonne" (ili s0Nne)? Sonne kao Sunce, kao Rammstein, kao dete leta koje zimu ne woli ni pod prozorom... shta pishem? pishem swashta, pochew od gore-pomenute poezije na engleskom koje ima najwishe, preko proze na istom i na srpskom (toga tje da bude owde, owde tje u stwari i biti samo pisanija na srpskom, shto prewedenih, shto preradjenih, ali uglawnom autorski rad :)) ... " s0Nne je tek raspakovala svoje kofere, a već se oseća udobno i toplo na BlogOyu. Ne treba puno da bi ste i Vi postali deo plemena, dovoljan je samo jedan klik.

"Miko Hiponen, rukovodilac istraživačkog odeljenja kompanije F-Secure, posavetovao je početkom ove nedelje korisnike računara koji su poslednjih dana primili poruku e-pošte u kojoj im se nudi da preuzmu drugu beta verziju Internet Explorera 7, da to nikako ne čine. Po njegovim rečima radi se o novom virusu koji zavarava primaoce poruka e-pošte maskirajući se kao beta verzija IE7, tako da poruku treba obrisati.Iako se virus krajem prošle i početkom ove nedelje nije raširio u većoj meri, Hiponen smatra da je njegovo pojavljivanje značajno iz više razloga. Pre svega, grafički izgled poruke deluje kao da ona zaista dolazi iz Microsofta, a virus se preuzima biranjem hiperveze koja se nalazi u poruci što otežava sprečavanje njegovog širenja.Rizična poruka e-pošte nosi naslov "Preuzimanje Internet Explorera 7" (Internet Explorer 7 Downloads), a navodno dolazi sa adrese admin@microsoft.com. Plava sličica ("u Microsoftovom stilu", kaže Hiponen) korisnicima nudi preuzimanje druge beta verzije IE7; ako korisnik mišem odabere sličicu preuzeće datoteku IE 7.exe, u kojoj se krije virus Grum.A." Više o tome >>>

" Eksplodiram vulkanski kada se tome najmanje nadaš, jer emocija se na kraju ipak negde izlije, a strah bude nadjačan urodjenim instiktom za samoodržanje. Prećutkivanje neretko vodi u bolest, i sasvim suprotno od onoga čemu su nas učili, u nevaspitanje i nepoštovanje. Sebe pre svega. Danas se borim sa prišivenim senkama podsećajući se da nemam pravo na nepromenjeno stanje svesti. Izgovori tu verujem ne pomažu, jer zrelost i poštovanje se stiču upravo radeći na sebi, a ne na drugima. Isto se odnosi i na duševni mir. Pronadjem ga tek kada „pustim" iz sebe teskobne nemire..  Sklonost mentalnoj masturbaciji ?! "  Dalje >>>

E tačno je Mungos znala, čim je Gulanfer prozvan i ona je sledeća. Evo i njenog zadatka: „B = brat (baš bih želela da ga imam,da ne budem razmažena jedinica), Đ = Đura i Đurine kućne čarolije, I = informacija (trenutno najskuplja stvar na svetu ). „Ako ugledaš dugu Budi sigurna Vodi te u nebo Gde mir vlada!“, kaže Lady. Mars je prozvao Dakkalvar, koga moli da joj sledeći put veruje na reč, sve zna: „K - kuvanje (opušta me), knjige (bez njih se ne može), kafa (nalivanje), Nj - njuškanje (ume da bude jako fino,mada imam i paranoju na požare), O - oči (moje su lepe, pa zagledam i drugima), P - praćka (uspomene na detinjstvo), poverenje (neophodno za komunikaciju). Pepeljuga ne može da radi dva zadatka pa mungos i gulanfer dele: „l- lokomotiva (kao znak, kao pisak, kao odlazak...) lepota (spoljašnja i unutrašnja), n- nemati, nedostajati. (uvek nešto nedostaje, a mi to opravdavamo da bi se osećali bolje)“. Dakkalvar bojkotuje od a do z, ali piše od a do š. Abecedu s posvetom piše njuškica. Steppenwolf obožava Afriku, Veoma - da, veoma, LJubav - "I kud god da krenem, moja je ruka u tvojoj ruci, i kad nesto želim da kažem, ja kažem Mi..." Poglavica: „O = Opera (upriličiti SEX u operi .... hmmmm.... josh uvek nerealizovana želja)“. B -Beograd, Sonaticin grad. Igramo dalje ...

"Vizuelno remek delo! Još kad sam gledala 'Sin City' poželela sam da sam režiser, scenarista, producent, ili najbolje holivudski animator, pa da marljivo i fanatično život posvetim stvaranju sličnog remek dela, i bila sam potpuno ubeđena da su isti zanos sigurno osetili kompetentniji od mene, i da će nas uskoro očekivati mnogo lepih stvari. I evo, dočekujemo ih. Film je vizuelno savršen! Respect za Millera, ali film je ipak vizuelno superiorniji. Scene su naprosto prelepe i fantastično urađene, do najsitnijih detalja. Karakter i duh fantastičnih likova je prenešen na film, ali su u 3D još upečatljiviji.  Kasting je savršen. Glumci su odreda odlični i vrlo ubedljivi. Dovoljno lepih reči za vizuelni utisak nema. Otići, pogledati, isključivo u bioskopu. Na žalost, filmu ipak nešto nedostaje... "

Dalje >>>