Blogoye.org

LinkOmat!

Poglavici je zadovoljstvo da Vam predstavi novi BlogOyev! servis pod nazivom LinkOmat!. "Pre par meseci Lazarica me je zamolila da bi bilo dobro razmisliti da se uradi sajt na kome bi blogeri imali mogućnost da ostave svoje omiljene linkove, te bi se samim tim kreirala jedna online baza kvalitetnih sajtova sa našeg prostora koja bi bila dostupna svima na uvid za brzo pronalaženje kvalitetnog web sadržaja. LinkOmat! predstavlja svojevrstan servis na kome svako od posetioca ima mogućnost da ostavi link svog sajta, bloga ili drugih omiljenih web lokacija, svrsta ih u odgovarajuće kategorije, doda tagove, opis sajta, thumb (sličicu sajta). Ono što posebno izdvaja LinkOmat je pre svega vezano za blogere i vlasnike sajtova koji žele da povećaju posećenost svojim lokacijama... Za početak predlažem Vam da odmah posetite LinkOmat! prijavite svoje blogove, sajtove ukoliko ih imate ili svoje web favorite..." Više o mogućnostima LinkOmata možete pročitati u sledećem članku.

24.07.2007.

Autostoperski vodič kroz blogovanje

S vremena na vreme u ovo naše pleme uđe neki djavo. Napadnu ga hakeri, neko nespretno napiše ironično- uvredljiv post koji većinu pomeri iz cipela, neko se toliko razočara u život da izvrne svoju dušu na kojoj se vide sve zakrpe i šavovi pa tim neprivlačnim inventarom zgrozi i sebe i druge, neko se naljuti zbog nepromišljenog komentara koji je ostavljen u prolazu, bez razmišljanja i zle namere, a neko najavi da zauvek napušta pleme. Povremeno imam utisak da se blogovanje doživljava kao sizifovski posao koji se mrzi do zadnje suze na njemu prolivene. Ili još gore – kao najgori porok, zavisnost, mentalni ponor, bermudski trougao u koji se naivno upadne i koji te usisa svaki put kad poželiš da se spaseš. A nema potrebe.

23.07.2007.

Šifra

Neukrotivi je zaboravio na Net, ili bolje reći, bio je švorc prethodnih meseci pa se nije ni kačio: „I setim se ovog mog bloga. I prebiram ja tako po memoriji, koja bi to mogla šifra da bude, a kako ja šifre uvek vezujem za neke asocijacije, krenem da se igram. Moje omiljeno pivo, jok nije ta, moja prva ljubav, nije ni ta, i tako redom krenem da nabrajam..... dok konačno ne upali kefalo, pa daaaa! Kako sam mogao da zaboravim, moja težina + moja visina + moja dužina = my pass. Mogu da vam ja sad tu pišem kako mi teče med i mleko, da se foliram, da glumim mačo zavodnika koji je poskidao u proteklih mesec dana toliko i toliko riba, ovo-ono... Ali jok, ništa od toga".

23.07.2007.

Blogoye party

"Prvo smo se, kao što uostalom i leto nalaže, našli na Adi već u kasnim popodnevnim časovima. Ponavljam se, ali stvarno je čudno to povezivanje lica i nickova. Bilo bi glupo da pišem ko me je iznenadio, a ko i malo razočarao (da, bilo je i ovoga). Ono što sam i očekivao je ljubav blogera prema alkoholu, pogotovo pivu. I drago mi je da je Jelen svim favorit. Valjda je normalno da se prvo priča o blogoyu, interesantnim postovima jer je to svima zajedničko. Teko posle na red dolaze ličnije, ali i opštije teme. Iskreno, bilo je daleko zanimljivije od onoga što sam očekivao. Većinu blogova i ne čitam. Ali se ispostavilo da su njihovi vlasnici stvarno zabavni ljudi". Skorpijica je odustala od blogoya. Ukoliko ste dobrovoljci za testiranje nove usluge BlogOya, javite se ovde.

22.07.2007.

Nemam

Bejb je bez reči: „Od groznih, odvratnih ljudi. Bezobzirnih, sebi dovoljnih. Od pustih i istrošenih obećanja, beskonačnih sumnji i ispitivanja. Lutanja, previranja, dodvoravanja“. Mungos nema IP:“Nemam net, puko mi acess point ili kako se već zove!“ Scout nema stan: „Hitno potreban manji stan (ili soba sa upotrebom kupatila, posebnim ulazom), u Novom Sadu (ili bližoj okolini)“. Vojs nema dane i reči: „Broj dana, je još od prvog, pažljivo odbrojan, ali i reči su takođe odbrojane“. Pitagora nema promene. Pepeljuga nema inspiraciju: „Mislim sva sam onako na tri ćoška, pa sam poprilično u nekom žvrlj-mrlj raspoloženju“. Lilith nedostaje brat. „Kad je život neka igra svaki dan je jedna karta... ili karo ili tref ili pik što nosi peh“.

21.07.2007.

O Samom Sebi

„Od malena nas roditelji vaspitaju da budemo bolji, da želimo više i da radimo na ostvarenju tih želja, da konstantno napredujemo, da se usavršavamo. Treba biti bolji, treba raditi na sebi, treba težiti ostvarenju ciljeva i snova, ali po koju cenu... Nesavršen sam, apsolutno stojim na tome i nikada i nisam tvrdio drugačije. Neki smatraju da mogu mnogo bolje, neki da je to moj maksimum, ali... zar je bitno šta drugi misle? Naravno da jeste... i to nam postaje toliko bitno da zaboravljamo na sebe same...“ Hannibal zaključuje: „Hoću da budem ono što jesam. Mogu mnogo bolje, i to ću uraditi kada ja to budem hteo i na način na koji budem hteo!“

21.07.2007.

Štreber

„Lepo se moj braca švrćka po Jevropi, šalje mi poruku iz Berlina, čisto da me obavesti da mi je uzeo medvedića. A nije fer, bre! I drugarice se brčakaju na moru, i bojfrend pali na jezero, a ja ostala u KM da učim i znate šta - 'ladno zaglavim sa temperaturom i nikakvim grlom. Sad bih se najradije cela spakovala u zamrzivač! Oću bwe da učim! Neću temperaturu! Alo bwe - ja sam štreber! Propašće mi reputacija! Ajme meni!" Nettle se seli u Sibir!

20.07.2007.

Duhovi prošlosti

„Gle, Marina je i sada, kao prije toliko godina, predsjednica razreda i hrabro uzima riječ. Marina proziva duhove a mi, jedan po jedan, ustajemo i dajemo neke smiješne faktografije. Najbezličnije face danas su najuspješnije - jedan je sudac sa zlatnom narukvicom. Marina je, kaže, sretno udana za bogatog gostioničara. Njezina prijateljica, meni s lijeva, ogovara je. Kaže, da je muž redovito tuče i barem jednom godišnje izbacuje iz zajedničkog doma. „Voliš li me još?“ Marina pita šaljivo, a u pogledu joj vidim tračak želje i potrebe da je se barem netko još sjeća kao poželjne mačke, makar i na par sati na proslavi mature. Više ne, ali još godinama jesam, nakon završetka škole- iskreno kažem“.

20.07.2007.

Ko se boji leta još

Prošlost je premorena: „Ova vrućinština crpi iz mene energiju. Čini mi se kad odem da radim, bude najgore - vazduh bude previše vreo i suv, ili pak extremno vlažan“. AnaM od samog jutra priželjkuje noć: „Al, ne zbog misli da li ćeš mi doć. Ne ljuti se i ne pitaj šta mi je, umesto ljubavi, ja bih da me kiša zalije“. Beba i dalje samo siki. Da je neko rekao Blamku da će mu biti prijatno na 25 i više ne bi mu verovao: „Kažu još samo dva dana, onda će se temperature stabilizovati. Na 38 stepeni iznad nule“. Ko je imao tu nesreću, poput Ariel, da u ravno dva sata posle podne izađe na ulicu, mogao je uživati u četrdeset i dva stepena. „Leto u Beogradu, pogotovo ovakvo, teško da prijati može“. U Baru je bilo ovako.

20.07.2007.

Mentalni filmovi

„Koliko je puta u životu bio sam na neprijateljski nastrojenoj teritoriji? Koliko su mu puta nameštali klopke? Koliko je puta anđeo stigao u poslednji čas? Koliko je puta u životu video crvenu tačku na sebi? Kako diše jež u pustoj noći? Koliko je života spasio do sada? Koliko bola još treba podneti? Leva noga je bila sva u modricama i ogrebotinama. Opet su mu je lomili. Užas. Srećom, desna je bila cela. Umoran od borbe, umoran od sebe...“ Psuje Scout mažući melem po modricama. „A ona? Šta ona? Kakve to ima veze sa njom? Ljubav je jedino što vredi, ono što osećam, ono što me budi. Ne mešaj nju! Volim je, ti to nije dovoljno?“

19.07.2007.

Snovi

„Snovi su se rasuli po nebu. Svijetle, svijetle, slobodni i snažni. Savijam se umotana u oblake što mirišu na sunce i trave. Uhvaćena u mrežu želja za tobom, živa poput snova što rasuti iznad moje glave noćas padaju u mraku tvojega snivanja". Nurlisoul udiše miris letnje noći. Dreams je sanjao jedan veoma ružan i krajnje čudan san. „Ma to mora da je zbog blogoya, otkad pišem na njemu, sve neki fleš snovi". Oko Zmije oseti bol gledajući njeno nago telo izvijeno u luk, usnulo i tiho. Prošlost je imala sasvim običnu noć: „Iz koje proističe sva moja neobičnost i sklonost ka poeziji kojoj vična nisam, da ti se približim, da te dotaknem. Rečima". Istočno-nemački ventilator šalje lahore Tayu, dok mu misao sanjari.

18.07.2007.

Beba jež

Dođe Nenče kod Gulanfera i kaže da je videla ježa: „Kad ono, beba jež. Miran, tek što diše. Uhvatim ga nežno, živ je ali nekako čudnog ponašanja, suviše miran, suviše mali, suviše neobično mesto da ga nađem. Prvo mi je palo na pamet nešto mu se dešava zbog vrućine, malo mu njuškicu nakvasim vodom, on živne ali nekako kratko ga to drži, suviše je miran, leži onako mali i onda čudo. Prvo mi da da ga češkam po stomaku, sve mi beše smešno, sve dok ne videh žgadije koje mu život onako malom sišu. Neverovatno kako životinja bude mirna kada je svesna tuđe pomoći! I sad nakon svega, eto meni novog drugara, ne mogu da verujem kako je pitom mališa, kako iz ruke jede kako se ulizuje, ne mogu da verujem da možda zna".

17.07.2007.

Smeč

Šejn se susreće sa viškom vremena: „Nisam to odmah primetio. Jer i misli imaju inerciju. Naviknute na splavarenje vremenom, na uobičajene zapenjene brzake, kratke padove, kada te to malo ponora zagolica dole u stomaku, treba im prostora da osete da se konfiguracija promenila. I onda se susretneš sa prazninom koju neki vole da zovu ličnim prostorom, ličnom slobodom. Prvo sam je trpao u džepove. Slobodu. Za kasnije. Kad moj mozak odluči da konfiguraciju opet promeni. Onda sam rešio da ne radim ništa. Da potpuno ispraznim mozak. Napravio sam za tu priliku i jedan simpatičan reket, nacrtao Prince znak na njemu, i služio mi je da smečujem svaku misao koja se nepozvana pojavi“.

17.07.2007.

<< Prethodna - 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 - Sledeća >>

BlogOye!

NOVO NA BLOGOYU !

BLOG MAGAZIN

M A R K E T I N G

NOVI KOMENTARI


PRETRAGA PO BLOGOYU!