Neukrotivi je zaboravio na Net, ili bolje reći, bio je švorc prethodnih meseci pa se nije ni kačio. Kačio se na nešto drugo. E sad mi ove temperature jebale kevu pa reših da svoj deficitni budžet učinim još deficitnijim i potražim malo ladovinu uz computer u uglu sobe sa spuštenim roletnama na MAX. I setim se ovog mog bloga. Muka živa. Prvo sam se jebavao pola sata da se setim šifre, a onda kreten vidim opciju pošalji novu šifru mejlom. Ne lezi vraže ja zaboravio i šifru od tog mejla sa koga sam se registrovao. Auuu jebote popizdim načisto i rešim da odustanem i otvorim novi blog, ali mi nekako žao ovog starog mene, i prebiram ja tako po memoriji, koja bi to mogla šifra da bude, a kako ja šifre uvek vezujem za neke asocijacije, krenem da se igram.

Moje omiljeno pivo, jok nije ta, moja prva ljubav, nije ni ta,  i tako redom krenem da nabrajam..... dok konačno ne upali kefalo, pa daaaa jbote kako sam mogao da zaboravim, moja težina + moja visina + moja dužina = my pass :D

Sad kad smo to rešili red je nešto i da nažvrljam onako na brzaka, čisto da me se setite.  Mnogo sam se ovih meseci mučio da preživim, bukvalno od danas do sutra, ali to nije ništa novo, život jebiga, stvaran život. Mogu da vam ja sad tu pišem kako mi teče med i mleko, da se foliram, da glumim mačo zavodnika koji je poskidao u proteklih mesec dana toliko i toliko riba, ovo - ono ... ma znate, šta da vam pričam. Ali jok, ništa od toga. Uživam u svom životu sa svim onim sitnicama koje me čine srećnim.

Ali kad sam načeo ovu temu, ne mogu a da nešto ne progunđam. Jbga, ne volim mesta za izlaske gde je gužva, jer tu ima baš svašta čovek da vidi, draže su mi zabačene kafanice sa kelnericama koje će ti i kad nemaš kintu dolivati piće dok ne krepaš ispod stola iako nemaš lovu, jer znaju te, znaju da imaš obraz, a osim toga mnogo je tu sličnih meni s kojima sam na istoj frekvenciji. Eeee sad, desi se, omakne mi se kao juče, zasednem u jednu baštu a bašta jebote puna masnih tipova u majicama na bratele sa čijeg čela curi znoj u potoke, ali oni su postojni u svojoj izdržljivosti, trpe teret koji nose oko vrata a koji se meri u karatima. Nešto sam se tada preračunavao, jebote u toj bašti oko debelih vratova ima više kilograma zlata nego u bilo kojoj zlatari pored koje sam prošao, časna reč. Kajle od debljine srednjaka pa na gore. Gde sam ja to zalutao. Nisam zalatuao naravno, nego mi je ta bašta najbliža pored kladionice gde bockam tikete. Ja pogledam ovu moju brojanicu oko ruke i perle oko vrata pa kažem sebi, "Neukrotivi, ne znaju oni šta je brojanica".

A onda zapazim da je debljina lanca oko vrata proporcionalna visini čela, ili u prevodu, što deblja kajla to je čelo uže. Tako to ide u ovom našem "Vrlom svetu" !