BlogOye!

„Pre više od osam godina, jedna prijateljica, inače žigosana brojnim titulama akademske provinijencije, čitajući moje rukopise došla je do epohalnog zaključka da sam jako loš pisac. Ne bih zalazio u detalje, pošto se bolje snalazim u autokritici, nego u kopiranju tuđih stavova, ali ću navesti kičmu njenog stava. Ona tvrdi da sam jako loš pisac zato što ne dozvoljavam drugim ljudima da razmisle o mom tekstu, već im sve kristalno podrobno pojasnim. Ne dam ljudima da misle!? O, tiranina li mene. Sasvim je moguće da je to eho nekih trauma iz detinjstva, kada sam ulazio u komplikovane situacije nerazumevanja. I onda sam izvukao pouku...“

„Ova moja Rajna je dobra k’o lebac al' je tvrdoglava k’o konj. A pamćenje ima nekad k’o slon a nekad k’o sirćetuša. Kako joj se navije. Il’ kako joj kad paše. Šta ti, ženo moja Rajna, imaš protiv Danijele? Dve godine su zajedno i vole se. Umesto da si srećna što je prekinuo sa onom džaftarom Milom te se nije unesrećio za ceo život, tražiš dlaku u jajetu. Nećeš da skuvaš ručak za subotu? Ne moraš. Da te bijem neću, da ti pretim neću, da te prisiljavam neću. Ali će, kad prođe svadba, Sreten da te podseti kako je to bilo kad si ti trebala da se udaš za mene“.

"Duboko ispod, Drina je hučala u mraku, a svuda oko nas odjednom se isprepleo višegradski most sa svojim kamenim lukovima. Od noćnih zrikavaca i svitaca zrak je vibrirao i bacao čudnovate sjenke, a klokot vode pjevao uspavanku. Ispočetka nisam razaznavao riječi, tek sjetnu melodiju. Samo sam slutio da sevdalinka, kao i sve druge u Bosni, pjeva o ljubavi, gubitku i zaboravu. Majka me položila na jednu od jutenih vreća s našom odjećom. U polusnu sam se gnijezdio kao mačka koja omekšava jastuk prije spavanja. Oči su mi bile teške, a kad sam konačno zaspao, jasno sam čuo sve riječi pjesme".

„Ja sam samo obična devojka iz komšiluka… ako vam je u komšiluku cirkus.” Ja sam pustila svoju plavu kosu i koristim je u svrhe zavođenja. Ove kalendarske godina bila sam sa 14 muških osoba. Ja umem da spavam do pet popodne, držim telefon na tišini, kasnim na ljubavne sastanke, balansiram svoje paralelne veze, ne uzvraćam pozive i podrigujem. Imam jednu drugaricu koja ne zna redoslede. Moj najbolji drug je imao plavu kosu kao snop svetla koji šiklja kroz roletne, a kožu meku kao mace koje su nam padale u kosu na proleće. Volim kad moja mama ušeta sa katalogom Springfilda/Hugo Bossa i kaže: „Evo donela sam ti gole muškarce da gledaš u pauzi učenja!“ Idealni mladoženja: da ne bude picajzla koja nosi roze rolke i naočare i govori znači posle svake druge reči. Imam jedan davni san. Glupo mi je da pričam o tome, s obzirom da furam imidž glupače željne znate već čega. Ponekad razmišljam o sebi za deset godina.

"Ima mi smisla kada Gricku odnesem ostatak tunjevine koji nisam mogla pojesti, mada, verovatno malo i pojedem zato što već unapred znam da ću nositi njemu... Ima mi smisla kada kupim jedan cvet pa razmišljam pola sata gde da ga stavim, lep mi je, to mi ima smisla, ima mi smisla kada napravim puding pa jednu šolju, onu najšareniju stavim u vichy kesu i sve vreme dok idem ulicom pratim da se ne prevrne i zamišljam kako će se tata obradovati... Samo, imam vrlo malo prilike za smisao".

"Nije kamen što stoji ispred njegovog groba taj koji me vraća ovde, već ljudi koji nose krv što puni njihova srca životom i ljubavlju prema istom. Takva neverovatna jednostavnost postojanja iskovana teškim gorštačkim životom. Volela bih ih i da mi nije otac rekao pre nekih dvadeset i kusur godina onakoj krezuboj da je baš ona ista krezuba devojčica moja sestra i onaj dečak moj brat i gomila njih... Kakav sjajan osećaj, pregršt dece sličnih starosnih dobi i neograničen zeleni prostor, malko ukakan od kravica i kozulja, ali bože moj ko mari?Ove zime smo se okupili spontano u isto vreme, manje više krezubi ali još uvek sa istim osećajem bliskosti nakon krađa i krađa onih šljiva sa susednog imanja".

U njoj se neumorno, celog života, bore dve babe. Ne bilo koje dve, imaginarne, nego genetske babe, pretkinje. Dosada je hvata svakodnevno, oko 3 popodne. Slagala je tri puta do 10 sati (prepodne). Ne grize je savest. U snovima se još uvek nekad postidi. Ima svog Kvarišu. Nerviraju je oni koji su izmislili termin „internet zavisnost“ i ističu posledice preteranog korišćenja istog. Plače samo kad od toga ima koristi. Nerado menja posao. Užasno se vezuje za ljude. Već negde oko šesnaeste godine, otišla je na drugi kraj sveta, pa onda na treći... i tako. Živela potpuno sama među strancima. Čini joj se da dolazi u one godine kada joj je svaka mladost lepa. Potpuno nekritički. Hakeri je ne uzbuđuju. Misli da su uglavnom precenjeni. Lana joj otapa led sa srca. I samo se ne treba nervirati. Ima ozbiljan gard prema svemu što predstavlja aktuelnu gradsku priču. Na bilo kom nivou. Ne veruje abronošama, komentatorima i navodnim svedocima. Zaobilazi kuloare. Stidi se da obuče tanga- bikini. Od sutra preuzima monopol na lance sreće.

Povodom predstojećih novogodišnjih praznika, rešili smo da Vas obradujemo i da Vam pošaljemo nešto na dar. Poklon je simboličnog karaktera, ali je pre svega znak pažnje. Prvih 100 blogera koji pošalju svoje lične podatke na mail marketing@blogoye.net dobiće na dar kolor stoni kalendar za nastupajuću godinu sa štampanim logo-om BlogOya! Na raspolaganju su Vam dva motiva. Uz Vaše podatke, prosledite nam i motiv koji bi ste želeli da Vam pošaljemo.

Recimo da pišete o različitim žanrovskim stvarima ali ne bi ste da to bude razbacano po blogu. Sortirajte po kategorijama. Kada uđete u editor za pisanje posta, primetićete u meniju kategorije postova. Klikom na ovu opciju otvoriće vam se novi prozor u kome kreirate kategorije. Nebitno koliko. Nakon toga, svaki vaš post možete svrstati u željenu kategoriju. Nakon pisanja posta, pre nego što ga objavite, klik na napredne opcije. Izaberite kategoriju u koju želite da ga svrstate i objavite.

Uvek možete odlučiti kome ćete dozvoliti čitanje Vašeg novog posta. Pre nego što objavite post kliknite na napredne opcije, primetićete komandu "Post mogu da čitaju:" a na Vama je da odlučite da li će to biti: svi posetioci bloga, samo registrovani blogeri, samo prijatelji sa bloga ili će post biti vidljiv samo Vama. Po defoultu post je vidljiv za sve blogere.  Ukoliko nekada imate potrebe da svoja pisanija učinite privatnim, stoje Vam na raspolaganju ove dodatne opcije.

Pokušava da svojih besnih 170 otkucaja srca u minuti svede na normalu. A da ne pređe u budizam. Nije više ravna. Pomišlja, i podmuklo. Nekad se baš oseća kao riba. Nema, u mračnim okeanskim vodama, tumara, povremeno samo otvori usta da uhvati koji plankton. Profesija kojom se bavi ume biti lepa, i plemenita. Zna, svi imamo različite aršine za Otvaranja. Na njenoj subjektivnoj skali kvaliteta umetničkih ostvarenja, posebno se visoko kotiraju ona sa osobinom nepredvidivosti. Po prirodi introverta. Njena intuicija je strašna jedna stvar. Nije još naučila da je kontroliše. Ponekad, grešna joj misao. Za rođendan bi karte, avionske. Nema potrebe operisati se od strasti, nepoželjno je, a u krajnjoj liniji, suštinski nemoguće. Ne menja frizuru ukoliko je uhvati neki neizdrž. Senzitizira je za desetku: primitivizam, drskost, netolerancija. I mržnja. Fascinira je  osećaj dok pleše. Odlučila je da će uvek nositi dugu kosu kao produžetak svoje duše. Što ume da zakuva. Svaka ti čast.

Na BlogOyu postoji integrisan modul koji će na vašem blogu onemogućiti pristup nepoželjnim posetiocima. Dok ste logovani potražite u glavnim podešavanjim prozorčić Banuj IP adrese. Dakle, ako želite banovati određene posetioce vašeg bloga na osnovu njihovih IP adresa, unesite njihove IP adrese odvojene zarezima. Kako ćete znati koje su adrese? U podešavanjima / komentari čekirajte: „Da, loguj IP adrese za svaki komentar“. Kada ste logovani videćete IP svih onih koji su ostavili komentar na vašem blogu.

"Moja  Nana, imala je vurunu i u njoj je pekla lebac. Tako je ona govorila. Za divno čudo ta mirna, ćutljiva i pre svega mudra žena volela je da gleda vudbal. Ona je to zvala, igraju se lopte. Ja je ispravim, igraju fudbal. Vudbal? Fudbal! Znam, razumem te, vudbal. Što ne govoriš f, pitao sam često. Mene su učili da govorim v. Godinama sam bio ubeđen da ona ne ume da izgovori f dok je nisam čuo kako kaže za plastiku, flastika i za šiptare šiftari. Lebac je bio naravno odličan. Kakav može da bude seljački lebac iz lebarnika, pečen u vuruni  ugrejanoj na zgorelom snopu šaše. Čista ekologija za kojom vape današnji evropljani i pišu silne zakone, propise  a ovi naši im se uvlače sa eko projektima".