Dumala, dumala, i zdumala. Sa malim zakašnjenjem, mojih PET.

1. Sunčani junski dan. U dvorištu zabavišta poređaše nas u dve front linije, ja u neodoljivoj crvenoj košuljici sa karnerićima i kratkim pufnastim rukavima, zlatokosa, sa šiškama i paž frizurom, pored mene Milovan, koji se stalno prenemaže i plače, čak se i sada iskrivio, ne sviđa mi se to, kvari mi je koncepciju... Čika škljocnu nekoliko puta, valjda je proletela i neka Ptičica!, ali ona se posle na fotki nije videla. Par dana kasnije vaspitačica Leona je donela fotke, i okupismo se oko nje. Između ostalog, rekla je da sam ja kao kruškica... zbog mojih obraza. Slatko su se smejali drugari, mislim, bez previše zlobe. Jeste, obrazi me prate veći deo mog života, to je, valjda, deo moga tela koji poslednji splasne, kad izgubim na zapremini. U gimnaziji, B. je umeo da me ščepa za lice i kaže: ''Uh, Maco, napravio bih dva jorgana od tvojih obraza!'' ili da ih poredi sa topljenim puterom, ili... hmm bilo je još nešto, zaboravih sad... Vremenom sam prihvatila, obraze svoje, kao i sve ostalo u životu. Možda zato što su sada najsplasnutiji ikada. Obrazi.

2. Nedavno se ukazala prilika, koju sam iskoristila zahvaljujući svom socijalnom kvocijentu inteligencije, upornosti i specijalnim sposobnostima za suptilnu persuaziju... (oprosti, Skromnosti), dakle, da saznam svoje rezultate testiranja testom za ispitivanje zrelosti za polazak u školu. Mislim, bila sam ja uvek dobra, mislim baš, baš dobra, ali baš najbolja tada... (u redu je, Skromnosti...) Naime, u svom razredu kad je formiran, bila sam jedina u najvišoj kategoriji po postignuću na tom testu. Nije ni kasnije uspeh izostao. Mada, bilo je malo neobično saznati taj podatak skoro 20 godina kasnije i prisetiti se sebe u tom periodu. Sećam se detalja sa testiranja, krušaka (opet) i jabuka. Poređane najpre u dva jednaka reda, a zatim samo jedan red razvučen za par voćkica i pitanje: da li ih sad opet ima isto, ili nečega ima više ili manje? ?...? Gledam čiku. I ne verujem šta me pita. Naravno da ih ima isto, samo si ih pomerio. Mislim da sam se malo i uvredila.

3. Poezija. Dugo sam se godina bavila govorenjem poezije, i to je bio takav duhovni užitak za mene, potpuni zanos i predaja emociji. I jedna od težih frustracija. Smotra, prva uvek negde u februaru. Izađem na binu, sačekam tišinu u sali, potpunu, i onda pustim, da teče iz mene... najslađi zov ili najluđi vrisak... paleta emocija. Rasplačem pola sale i žiri, zanemim i oduševim drugu polovinu, gromoglasan aplauz, ovacije... i ne plasiram se za dalje takmičenje. Zašto? Jer ššuššškam na Š. I S. I još par ssslova, prednjenepččanih. I uvek objašnjenje, uplakane, šmrcave žiri bakute, da sam biser i dragulj i silna neka kamenja u govorenju stihova, ali su propozije takve da šprahfeler ne prolazi. Godinama sam izlazila na smotre. Sebi za dušu. I Vaska Pope i njegovih Krpica.

4. Po prirodi sam introverta. Ali sam se godinama učila extraverziji. I sad sam negde na pola. Zapravo, aktiviram jedno il' drugo po potrebi. Više volim da slušam, nego da pričam, ali kad treba, imam šta da kažem. Rečju, vešta sam s rečima. Znam kada da ih upotrebim, i kako, znam da procenim težinu i značenje, posebno kad su to reči koje drugi izgovaraju kada komuniciraju. Ljudi tako često i tako pogrešno misle da govore o drugome, a u stvari pružaju informacije o sebi, korisne da se upotpuni mozaik koji nastaje u mojoj proceni. I sve me to skupa zabavlja.

5. Zaljubljenost. Najsretnija bih bila kada bih stalno mogla biti u stanju konstantne zaljubljenosti. Zapravo, ne u stanju, nego u procesu zaljubljivanja. Ima jedan stari film, ''Fallin' '', sa omiljenom mi Meril Strip. Obilje tišine, pogleda, dodira, izraza lica koja govore sve do poslednje, strasti i stradanja. Misterije, čekanja, traganja, borbe, očekivanja, strahovanja, predavanja, ne i predaje. Svet obojen nekim posebnim bojama,  bar pola metra iznad tla, i padanje, padanje... Reality sucks.

I meni najdraži... The Cure.

''We should have each other to tea huh?
We should have each other with cream...''

Prozivka : Purplemoon, Wall, Big Mamma, Azazel... vi ste na redu...