Недостатак времена, многобројне обавезе и младост (лудост) :)) удаљили су ме од овог места, па сам добила пуно критика што више ништа не пишем. И ево, нећу ни сада написати ништа, али сам пожелела да објавим текст који сам пронашла у данашњем "Блиц"-у, јер сматрам да је то, на жалост, истина које требамо бити свесни, макар ми који се трудимо да говоримо и пишемо правилно, али и истина која би требала да нас натера да се потрудимо да на било који начин исправимо садашње стање.

* * * * *

Пиши како хоћеш и читај како знаш

Аутор: Мануела Граф | 12.06.2009. - 05:00
Вишедеценијско одсуство бриге о српском језику довело је до ситуације да у правопису не могу да се снађу не само обични грађани, већ и они најписменији – професори језика, интелектуалаци и припадници културне елите. Правопис из 1993. године је конфузан и непрецизан, последњи Правописни речник изашао је 1960., а свеобухватна свремена граматика српског језика 1964. године – то је разлог због кога стручњаци тврде да немамо темељ наше културе.

У свим издањима школске Граматике Живојина Станојчића и Љубомира Поповића има правописних грешака, па чак и граматичких, код гласовних промена, рецимо. Тешко је ученицима онда објаснити сврху писмености и натерати их да отворе Правопис Матице српске, који опет није добро урађен, нема јасних одредница и нарочито је тешко визуелно се оријентисати у њему, да не причамо о дублетним и нејасним решењима – каже Виолета Васић, професор српског језика у ОШ „Светозар Марковић“ у Београду и Филолошкој гимназији „Професионал“.
Чист пример конфузног правописа су правила за писање назива улица у којима се реч улица пише великим словом “ако је саставни део имена” (нпр. Улица липа), али исти правопис дозвољава и писање малим словом. На пример, „Улица српских владара” може да се пиша овако, са великим „У”, или са малим „у” а великим „С” („улица Српских владара”). Слична забуна је и по питању сложеница и полусложеница, разликовању цртице (када су две речи у већој кохезији) од црте (када су самостални појмови). Такђе није јасно зашто се турско-аустријски рат, према важећем „Правопису“, пише малим почетним словом, док се „Балкански рат“ пише великим.
- Ученик би већ у основној школи морао овладати правилним писањем назива историјских догађаја, а како му објаснити овакве финесе? Тек што је научио да је правилно писати „Трг цвећа” и „Цветни трг”, мора да савлада изузетак - Трг Републике, где се именица република односи баш на Србију, па се зато пише великим словом. А затим следе и бројни изузеци од изузетака... – упозорава проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета у Београду.
Аутори правописа би у будућности морали радити на томе да се правопис поједностави до те мере да ученик основне школе може да га савлада, поручују професори.
- Бројне варијанте могућег писања слабе норму, доносе нове дублете. Објашњења да је нешто „боље”, „чешће” и „оправданије” нису добра. Правопис функционише на принципу тачно - нетачно и то је за највећи број корисника битно, сва друга објашњења мање су важна – каже проф. др Вељко Брборић, који на Филолошком факултету, предаје нови предмет - Правопис српског језика..
Још већу забуну у систем увеле су различити приручници и језички уџбеници приватних издавачких кућа, који су штампани последњих година, а који најчешће ни немају одобрење Завода за унапређивање квалитета образовања.
- Држимо се постулата из 60-тих, али сваки научник унесе и понешто ново, своје, и систем се распада. Недостаје нам кохезиона и умна дисциплина да седнемо, решимо језичке дилеме једном за свагда и направимо капитална дела попут граматике и правописа, који су алфа и омега културе једног народа – каже Љубиша Јовановић задужен за област језика и књижевности у поменутом Заводу.

Приручници без одобрења
У последње две деценије ми смо добили 15-ак правописа и правописних приручника. Само два имају одобрење Министарства просвете за употребу у наставне сврхе: Правопис српскога језика Матице српске и Правопис српског језика (приручник за школе) Милорада Дешића. Преосталим правописма, без обзира на њихов квалитет, нема места у настави – указује проф. др Вељко Брборић. Није спорно постојање више правописа и правописних приручника, додаје он, али правописна решења морају бити усклађена и то у целини, без изузетака.

- - -

Надам се да ми опет неће требати оволико времена да објавим нови пост. :))

Поздрав за све читаоце и све који подржавају овај блог,

Фридочка