- Мама, научио сам да играм голф - рече ми Неша уз задовољни осмех.

- Одлично, сине, а чиме играш?

- Играм са штапом.

- Значи - ти и штап играте голф?

- Ма нееее, мама - смејуљи се Неша, већ свестан грешке коју је направио.

- Него?

- Играм штапом, заједно са бабом.

Од својих првих речи, Неша учи да говори правилно. Другачије и не би било могуће, уз бабу, професора српског у пензији, и мајку која је, одрастајући уз правопис, граматике и гомиле књига свих врста, стекла велику љубав према језику. Токови живота су непредвидљиви, па се, уместо према лингвистици, моја каријера развила у сасвим другом смеру. Додуше, има и неке сличности, јер програмски језици, као и природни, имају своја правила и своју синтаксу коју информатичари морају познавати и поштовати.

Лутајући по нету ових дана, поглед ми се у више наврата саплео на очигледне грешке у употреби инструментала, које су међу најчешћима у нашем језику.

Па тако, следи прича о инструменталу:

Инструментал: шести падеж, падеж  оруђа или средства којим се радња врши (нпр. сечем ножем) и падеж друштва или заједнице (нпр. ишао сам c другом). Одговара на питања с ким? и чиме?.

Инструментал у реченици означава:

• средство (без предлога) којим се врши нека радња (Дошли смо возом.)
• друштво (с предлогом) са којим се врши нека радња (Идем са пријатељима у биоскоп.)
• начин, углавном став, којим се врши нека радња (Ходала је великим корацима.)
• релативно непрецизне одредбе места и времена (крајем недеље, ноћу, Суботом идем у град...)
• као допуна неким придевима (богат знањем, незадовољан платом)
• допунски предикатив (само уз неке глаголе: бити, постајати, постати, чинити се, учинити, звати ... - Зовем је тетком.)
• атрибут (Промет железницом се развио.)
• глаголи који захтевају инструментал (бавити се; трговати; обиловати; владати; управљати ....)
• с предлозима:

међу; под; над; пред; за; с(а)