Kljuchanje vode me dizhe,

spushtam noge sa kompjuterskog stola,

odlazhem tastaturu.

Kafa,cigarete,chat....Moje trovanje danju,moj otrov nocu!

Popunjavam neke zuljevite pranine shto jeche tishinom.

Skidam zabludeli osmeh,brishem ga gumicom.

Terapija,svako od nas je ima!

Na transfuziji polecem,lebdim vakumom izmisljenog.

Neko bi to nazvao padom u sebe.

Ja izmishljam "ja" u nekim isprekidanim linijama na ivicama secera....

Ako lazem,lazem na kockice da se lakse vidi....lakse mi padne stranica...

Ne znam,tj.znam!

Greshka je u meni,ne prilagodjavam se dobrovoljno!

Odnosno da pojasnim.NECU da mi bude lakshe!

Necu sebe utopljenu,bezlichnu gomilom nestala.

Ja hocu da boli moje poreklo,da rezu me secanja!

Ko sam?

Odakle sam?

Potichem li....

Da!To podcrtavam !

Balansiram nepostojecim i rolam proshlo kao staklene klikere....

Zvuchno!

Prepoznajem letache u nebu slova,instiktivno odvajam jake od slabih,

loshe od dobrih,sebichne,velikodushne....

One bezobrazne i inteligentne pozdravim naklonom....

Volim buntovnike malih slova a velikih misli.

Igram se,obrcem,prevrcem,menjam raspolozenja u sekundi....

Ispunjavam sebe tudjim mislima,uchim od strpljivih,

divim onim sa velikom blagom dushom shto josh veruju,

makar i u Boga!

Plutam imaginarnim chekajuci svoje budjenje u svom gradu,

chekanje trampim snovima,chesto se zanesem mashtom,

budjenja pokushavam da odlozhim-bezuspeshno!

Evo me ovde,vasa slova,misli,kaplju u mene ko topla kisha,

vi velika deca  letite netom ,mozda vas i ocheshem osmehom u stvarnosti jednom....

Volim vas!