Sećaš se

dok sam još bila pesnik

satima se umela zabavljati

birajući reči kao voćke na pijaci

pa uzmeš jednu...

zelena. pretvrda.

druga... gnjecava. uvrela.

i tako prepipaš gomilu

dok je ne nađeš.

i zagrizeš je u pesmu.

Posle... posle je došla Struka.

Sećaš se

da sam ti snove crtala

grafitom golim

a tvrdio si da prelivaju se u boji

i čudio se

čudio

smešnom i tužnom

golotinji i svetinji

mraku i svetlu

i danima me molio da otkrijem ti

ko mi je u prste upleo

velike bajke tvoje.

Posle... je počelo Vreme.

Sećaš se

dodira na dar

i nespretnih svojih pokušaja

da pretvoriš ih u krađu

u otmicu

pa u borbu

pa u napad!

(dok u osmehu

krckaš, brazilski)

i najzad, u predaju.

Posle... posle smo školovali Srce.

Sećaš se sigurno, ako si bio rođen.