Najpre sam bila iznenađena.
Onda malo zgađena.
Potom me je obuzeo bes.
I na kraju shvatim da sam tužna. Baš.
I kao kružna lančana reakcija.
Again.
And again.
And again.
Iznova se iznenađujem, gadim, ljutim, tugujem...
Prvo opažanje, pa kognitivni proces, pa emocionalna reakcija i telesna.
Naprsla sam možda nedelju unazad. Kad se debela, otromboljena, duhom obolela šalteruša drala na mene, vređala me i pominjala porodicu, jer sam je uljudno pitala koji autobus ide za Nj. Ne u Srbiji, al' nedaleko od nje.
Tada još nisam pukotinu ozbiljno shvatala, oguglaš, jbg, prilepiš hanzaplast, onaj nepromočivi i furaj dalje.
No ni flasterčić nepromočivi nije svemoćan.
Kad sam ja postigla svoj mir?
Kad sam naučila da prihvatam stvari oko sebe.
Sećam se tog perioda jasno. Kako su grčevi u telu i dublje počeli da popuštaju, i povlače se, jedan po jedan.
Oslobađajuće.
I to je postalo relativno trajno stanje.
No, desi se nekad prsotina, pa jedan talas, opa još jedan, nismo ga očekivali...
Senzitizira me za desetku. Primitivizam, drskost, netolerancija.
I mržnja.
Toliko mržnje odasvuda u samo nekoliko dana.
Nad time tugujem.
''Kao što iz nas izlazi kultura, elokvencija, delinkvencija, nenasilna komunikacija...''
Kažem u sebi: ne verujem. Onda kažem i naglas.
Zapravo, sve znam. Al' uvek me neki novi element iznenadi.
Iziritira što ljudi nemaju osećaja za mesto gde u komunikaciji prestaje odbrana stavova, a počinje vređanje ličnosti. Šta je fer odnos, šta kritika na ponašanje, a šta otpisivanje bića.
Trajno mi produbljuje razočaranje u ljude.
Ovo je istinit događaj, od pre dan ili dva.
''Poštovani,
da li je Vaš apartman slobodan za period izmedju 01.09.2007 i 09.09.2007.
(8 noćenja, za 5 osoba).
Takođe bih Vas molio potvrdu za cenu navedenu na Internetu (80E za apartman).
Hvala unapred!
Srdačan pozdrav iz Novog Sada, B.''
A ovo je odgovor koji je dobio...
''Za ljude jest slobodno, za Ekavicu nikada?!? Zar misliš da smo zaboravili?!?
I ako se usudiš doći, pazi da se ne sretnemo! Moja klapa nije oprostila ni zaboravila mrtve!!
P.S. osim... ma ipak, ako si iz Novog Sada, onda ima nade, ako dokažeš da nisi Četnik, da tvoji nisu pucali na mene, onda... možemo malo i razgovarati! Samo to. Inače - neprijatelji smo barem 3 generacije!!!''
Ovo nije priča Srbi vs. Hrvati.
Ovo je priča o ljudskoj mržnji.
Tek da se prisetimo u kakvom (još uvek) svetu živimo.
U odličnoj knjizi koju čitam, jbn turbulencije, pad, pad, zašto baš sada...
Prve vesti: 387 poginulih u zemljotresu u Peruu... za svega par trenutaka...
Waterproof mascara. Right.
Prodavci magle.
Pita me A.: Šta ti je?
Ma ništa.
A daj, nešto jeste...
Ništa... zastrašujuće je koliko se energije troši na mržnju.
...
A. me gleda... A i Ozonska rupa se širi, je l' da..?
Jeste. Kao da to nije dovoljno.
Baš si lik, Kyma...
Jbg.
Jbg.
Srce je jedna mnogo lomljiva stvar, pa moraš ponovo da oštriš olovku...
Prsla
objavio mazzapsycho u 20:51 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (17) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (17) | Posalji komentar