Istina je.
U poslednje vreme može se na blogu primetiti nešto slabija učestalost patetičnih sadržaja i sladunjavih tonova. Stoga je možda ovo pravi momenat za jednu zdravorazumsku diskusiju.
''Srpska reč strast dolazi od pojma stradati. Isto je i u latinskom, gde passio označava mučenje, stradanje (lat. pati - trpeti, mučiti se). Ovo značenje dolazi otuda što strašću obuzeti subjekt ignoriše sve aspekte realnosti koji ne vode zadovoljenju njegove želje, a koji su bitni za socijalno preživljavanje.'' (Emocije, Z. Milivojević)
Strast, ljubavni žar, ekstaza - obuzima čitavo biće. Znači, oduzima mu kontrolu nad samim sobom, sopstvenim životom i vodi u nepoznatom (ili možda poznatom...?) pravcu, uglavnom putem na čijem se kraju nalazi rupa zvana Propast. Doživljaj oduzete kontrole od strane neke više sile, recimo, neizostavno vodi u iracionalno ponašanje, a ono, ukoliko potraje, vodi u stradanje.
Osim snage ''više sile'' (Kupidonove strele razbuktavajuće, kod Rimljana, npr.) kontrola se može izmestiti i pripisati moći druge osobe.
Fatalni, koji hipnotički deluju na okolinu, svojim šarmom omamljuju i magijom svoje pojave plene...
Right.
U vezi sa strašću postoji više predrasuda.
Strast je osnovni začin života.
Ljubav je strast.
Ljbav bez strasti nije ljubav.
Strast kao emocija je precenjena. Što ne mora da bude strašno. Prvi ozbiljan problem nastaje onda kada se strast izjednači s ljubavlju. Drugi ozbiljan problem nastaje kada osoba misli, oseća i ponaša se u skladu sa ovim iskrivljenim predstavama o ljubavi.
Kako, generalno, nastaju iskrivljenja?
Pa, mnogo je načina. Gotovo ih svi imaju u nekom periodu u životu, ako ne uvek i zauvek.
Odrastanjem, u detinjstvu i adolescenciji, formiraju se neke predstave o ljubavi, pod uticajem ličnog iskustva, posmatranjem iskustva drugih, posmatranjem odnosa roditelja, i tako to...
Npr. devojčica koja je u detinjstvu često bila fizički kažnjavana uz poruku ''to je za tvoje dobro,... tučem te, jer te volim i želim da postaneš dobra osoba...'' naučiće da na taj način traži pažnju i ljubav i, ne retko, biva kao odrasla žena upravo sa osobom koja tako ispoljava svoju ljubav. Pesnicom.
Npr. još... osobe koje izjednačavaju ljubav sa ljubomorom i smatraju da ako nema ljubomore, to je siguran znak da nema ni ljubavi, vrlo je moguće da su rasle uz roditelje koji su jedno drugog maltretirali ljubomorisanjem, praćenjem, proveravanjem i optuživanjem, funkcionišući po principu traženja dokaza ljubavi.
I razna druga iskrivljenja. Normalna su dok su deo procesa sazrevanja. Ukoliko se ne promene do doba odraslosti, pre ili kasnije naprave problem u funkcionisanju.
Ljubavni fanatizam i strast siguran su pokazatelj upravo ovih iskrivljenih predstava o ljubavi i ličnoj vrednosti.
Da li sada ovo znači - reci strasti Ne!..?
Naravno da ne znači.
Ekstrem u suprotnom pravcu vodi u drugu vrstu patologije, tj. straha od strasti i ''gubljenja glave'', kontrole. U tom slučaju, može nastati puritanski obrazac u kome se najpre želi ljubav, strast, seks, zatim potiskuje, i na kraju moralno osuđuje... ''Ja nemam ništa s tim, ja se savršeno kontrolišem, jer ja sam visoko iznad tih niskih poriva...''. Ovo, jasno, frustrira, dovodi do manjka životne energije i depresije.
Bilo kako bilo, svako ljudsko ponašanje, ma koliko besmisleno i destruktivno, kao samoubistvo, ubistvo, ludilo, osobi koja se ponaša tog trenutka čini se kao najbolji mogući izbor.
Šta onda činiti?
Nema potrebe operisati se od strasti, nepoželjno je, a u krajnjoj liniji, suštinski nemoguće. Ona je u prirodi ljudskog emocionalnog doživljaja. Veštačka zabrana na strast vodi u bezbojnost svakodnevice i ravnodušnost, u boljem slučaju. S druge strane, strmoglavo prepuštanje, bez padobrana, može dovesti do, ako ne pogubnog, onda često vrlo bolnog prizemljenja.
Živeti strast, da.
Zdravo sebi udovoljavati.
Usput, na momente, izlaziti iz sebe i vežbati prepoznavanje iracionalnih ponašanja i misli kod sebe samog, a onda i posledice istih.
I tako balansirati.
Iako je u pitanju iracionalnost, u osnovi je često sasvim jasna logika i uvidom u nju osoba postiže bolje razumevanje sebe, u čemu je i šansa za lični napredak.
U poslednje vreme može se na blogu primetiti nešto slabija učestalost patetičnih sadržaja i sladunjavih tonova. Stoga je možda ovo pravi momenat za jednu zdravorazumsku diskusiju.
''Srpska reč strast dolazi od pojma stradati. Isto je i u latinskom, gde passio označava mučenje, stradanje (lat. pati - trpeti, mučiti se). Ovo značenje dolazi otuda što strašću obuzeti subjekt ignoriše sve aspekte realnosti koji ne vode zadovoljenju njegove želje, a koji su bitni za socijalno preživljavanje.'' (Emocije, Z. Milivojević)
Strast, ljubavni žar, ekstaza - obuzima čitavo biće. Znači, oduzima mu kontrolu nad samim sobom, sopstvenim životom i vodi u nepoznatom (ili možda poznatom...?) pravcu, uglavnom putem na čijem se kraju nalazi rupa zvana Propast. Doživljaj oduzete kontrole od strane neke više sile, recimo, neizostavno vodi u iracionalno ponašanje, a ono, ukoliko potraje, vodi u stradanje.
Osim snage ''više sile'' (Kupidonove strele razbuktavajuće, kod Rimljana, npr.) kontrola se može izmestiti i pripisati moći druge osobe.
Fatalni, koji hipnotički deluju na okolinu, svojim šarmom omamljuju i magijom svoje pojave plene...
Right.
U vezi sa strašću postoji više predrasuda.
Strast je osnovni začin života.
Ljubav je strast.
Ljbav bez strasti nije ljubav.
Strast kao emocija je precenjena. Što ne mora da bude strašno. Prvi ozbiljan problem nastaje onda kada se strast izjednači s ljubavlju. Drugi ozbiljan problem nastaje kada osoba misli, oseća i ponaša se u skladu sa ovim iskrivljenim predstavama o ljubavi.
Kako, generalno, nastaju iskrivljenja?
Pa, mnogo je načina. Gotovo ih svi imaju u nekom periodu u životu, ako ne uvek i zauvek.
Odrastanjem, u detinjstvu i adolescenciji, formiraju se neke predstave o ljubavi, pod uticajem ličnog iskustva, posmatranjem iskustva drugih, posmatranjem odnosa roditelja, i tako to...
Npr. devojčica koja je u detinjstvu često bila fizički kažnjavana uz poruku ''to je za tvoje dobro,... tučem te, jer te volim i želim da postaneš dobra osoba...'' naučiće da na taj način traži pažnju i ljubav i, ne retko, biva kao odrasla žena upravo sa osobom koja tako ispoljava svoju ljubav. Pesnicom.
Npr. još... osobe koje izjednačavaju ljubav sa ljubomorom i smatraju da ako nema ljubomore, to je siguran znak da nema ni ljubavi, vrlo je moguće da su rasle uz roditelje koji su jedno drugog maltretirali ljubomorisanjem, praćenjem, proveravanjem i optuživanjem, funkcionišući po principu traženja dokaza ljubavi.
I razna druga iskrivljenja. Normalna su dok su deo procesa sazrevanja. Ukoliko se ne promene do doba odraslosti, pre ili kasnije naprave problem u funkcionisanju.
Ljubavni fanatizam i strast siguran su pokazatelj upravo ovih iskrivljenih predstava o ljubavi i ličnoj vrednosti.
Da li sada ovo znači - reci strasti Ne!..?
Naravno da ne znači.
Ekstrem u suprotnom pravcu vodi u drugu vrstu patologije, tj. straha od strasti i ''gubljenja glave'', kontrole. U tom slučaju, može nastati puritanski obrazac u kome se najpre želi ljubav, strast, seks, zatim potiskuje, i na kraju moralno osuđuje... ''Ja nemam ništa s tim, ja se savršeno kontrolišem, jer ja sam visoko iznad tih niskih poriva...''. Ovo, jasno, frustrira, dovodi do manjka životne energije i depresije.
Bilo kako bilo, svako ljudsko ponašanje, ma koliko besmisleno i destruktivno, kao samoubistvo, ubistvo, ludilo, osobi koja se ponaša tog trenutka čini se kao najbolji mogući izbor.
Šta onda činiti?
Nema potrebe operisati se od strasti, nepoželjno je, a u krajnjoj liniji, suštinski nemoguće. Ona je u prirodi ljudskog emocionalnog doživljaja. Veštačka zabrana na strast vodi u bezbojnost svakodnevice i ravnodušnost, u boljem slučaju. S druge strane, strmoglavo prepuštanje, bez padobrana, može dovesti do, ako ne pogubnog, onda često vrlo bolnog prizemljenja.
Živeti strast, da.
Zdravo sebi udovoljavati.
Usput, na momente, izlaziti iz sebe i vežbati prepoznavanje iracionalnih ponašanja i misli kod sebe samog, a onda i posledice istih.
I tako balansirati.
Iako je u pitanju iracionalnost, u osnovi je često sasvim jasna logika i uvidom u nju osoba postiže bolje razumevanje sebe, u čemu je i šansa za lični napredak.