A što volim da se s Nekim pokontam ono nekog muzičkog bisera, i da to podelim sa njim, i obrnuto... Kao da smo sedeli zajedno, pijuckali recimo Gorki, gledali neke čudne, živopisne slike koje promiču noseći čitave svetove, neznano odakle, neznano kuda... samo traje, nosi nas, zvuk i osećaj. A u stvari smo daleko, svako u svom životu, svojoj stvarnosti... Svako svoju emociju živi, a onda se u jednom trenutku samo desi dodir naših svetova, ne sudar... dodir... kao u rumbi, nežan i lagan...
Hoću i ja tagboard!
I hoću Amy da nabavim, a tek što Koop hoću! Moja potraga počinje...
(edit :
evo da se nešto i posluša usput, ovako sam otkrila Amy...)
I tako, jedan jednostavan momenat pretvori dan u Jedan od Onih, koji se razlikuju, koji su retki (valjda im to podiže vrednost) i kroz koje ne idemo nego lebdimo.
''Hello my Love,... it's getting cold on this island...''
Srce je jedna mnogo lomljiva stvar, pa moraš ponovo da oštriš olovku...
Ono što veže...
objavio mazzapsycho u 13:30 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (6) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (6) | Posalji komentar