Dosta slika!
Vreme je za reč!
Februarsko nebo, no oblačna struktura obećava.
Kišu i nešto inspiracije.
Skinuh krov, teško je pisati pod pritiskom plafona.
Dobro, priznajem, to je bilo u momentu kad sam zagrizla gljivu sa One Uveličavajuće strane.
Kamin je spreman, u slučaju da prestane pucketanje u mojim ušima.
(Možda drvo izgleda precizno nasečeno, ali su to zapravo poispadali okviri prozora... kad sam naaaglo porasla. Vodila sam računa.)
Sad shvatam Alisu... mada još uvek pomalo strahujem od Kraljice.
Opet sam ogladnela. I umrvila se. Usitnila. Ova mi gljiva baš i ne pomaže.
Ali tako je to kod mene.
Ogromna, ili sićušna.
Prelivam, ili praznjikava.
Presrećna, ili suicidna.
No, da vidimo šta kaže ova Mapa Uma...