Večeras sam posle duže pauze, rekla bih i preduge, pogledala pozorišni komad. ''Malograđanska svadba'', prema delu Bertolda Bretha. Nisam čula nikakve komentare pre no što sam otišla, a takve okolnosti volim. To ili da čujem potpuno oprečna mišljenja: sjajan je/smeće je. Jednostavna scenografija sa sklepanim nameštajem, svadbarskim stolom i stolicama, sastavljenim od običnih dasaka, a predviđenim da se raspadaju jedna po jedna, po potrebi scenarija. Kostimi poput onih radnih kombinezona sa stegnutom gumom oko struka, u crnoj boji i različitim svadbarskim ukrasima, belo perje, til, cvetići... a sve skupa oslikava kič. Solidna glumačka trupa, pretežno talentovana, oživljavala je likove koji su prenaglašenog izraza, govorili glasno i pomalo izveštačeno i  delovali groteskno, rekla bih. Nisam sigurna koji bi to žanr bio, komedija, parodija na neke delove stvarnosti... Sa nekim duhovitim momentima, ali ne mogu reći da sam se smejala. (Mada i nisam baš ''laka'' na tome. Recimo da retko gledam klasične komedije, jer me to nimalo ne zabavlja i ne opušta, samo me uljuljkuje u dosadu. Pritom, govorim o Edi Marfiju, Džeki Čanu, Džim Keriju, mada on ima par zrelih uloga, koje nisu u komedijama... dakle, sve ono što je pravljeno s namerom da rasmeje publiku. Ja sam malo mimo-sveta, šta ću.) Elem, imala sam utisak da cela ta slika i priča jesu smešni, makar i na podrugljiv način, ali ipak smešni. Nisam se smejala, ali nisam se ni dosađivala. Kao što naslov kaže, malograđanska svadba. Mladi par, on smeten, ona sve samo ne smetena, očijuka sa mladoženjinim drugom, brbljivi, dosadni, senilni otac, koji se na momente gubi, i majka, verovatno prva seoska alapača, koja služi goste i povremeno češlja sina. I još nekoliko gostiju. Da ne duljim sad, sve je nafilovano glupim opaskama gostiju, sumnjivim namerama, seoskim spletkarenjima, zlobnim komentarima, namontiranim osmesima, ispraćeno podrugljivim songovima o mladinom devičanstvu, dok na kraju ne pukne bruka jer – mlada je trudna! Do tog momenta, kompletna scenografija se raspadne, gosti odu, a mladi bračni par započinje svoju prvu bračnu noć žestokom svađom, koja se završava naravno u bračnoj postelji, kako je i  red da se svađa završi.

Malo sam istraživala o autoru, i iznenadila se otkrićima. Bertold Breht (1898-1956) najznačajniji je nemački pisac drama, pozorišni teoretičar i liričar 20. veka. Studirao je filosofiju i medicinu, bio je marksista i svoju prvu dramu napisao je još na fakultetu.. Dobrim delom njegove drame otkrivaju njegove anarhističke stavove i oštru socijalnu kritiku, i važi za osnivača epskog teatra. Prema toj teoriji, drama ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom „Ne buljite tako romantično!“ Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni. (Što je upravo ono što se meni desilo. Nisam imala poseban emotivni doživljaj, više sam realistički posmatrala i aktivno analizirala kako je radnja odmicala.) Breht je opisivao svoje predstave kao „kolektivne političke sastanke“ u kojima učestvuje i publika. Da bi ovo postigao, Breht je koristio tehnike koje podsećaju gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne sama realnost. To je on zvao „efekat distanciranja“. Postupci koje je koristio su: direktno obraćanje glumaca publici, izlaganje teksta u trećem licu ili u prošlosti, glasno deklamovanje, neobični svetlosni efekti, korišćenje songova... (U izvođenju koje sam gledala većina elemenata je i bilo prisutno.) Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, a neke od njegovih inovacija su postale uobičajene u savremenom teatru. Brehtov uticaj je vidljiv i u savremenim filmovima. Režiseri poput Larsa fon Trira i Žan-Lika Godara u svojim su filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja. Neka od njegovih najpoznatijih dela su Majka hrabrost i njena deca, Opera za tri groša, Užas i jad Trećeg Rajha.

Jednom prilikom je poručio kritičarima tadašnjeg režima čiji je poklonik bio - Ako narod loše misli, promenite narod!

Sve u svemu, zanimljivo veče...