U 7.30 ujutru slika mi je još uvek mutna i nepotpuna, izgubljeni fragmenti zbog manjka sna i previše rada. Osim što sam dobio tahikardiju, od produženog espressa s mlekom nikakve koristi. Svim silama pokušavam da na jutarnje vesti nadovežem sopstvene misli. Bez većeg uspeha. Mom opštem nemiru i rasutosti doprinosi Ona, nedaleko od mene.
Farmerice toliko uske da ih je neudobno samo i gledati, sužene ka listovima. Kejt mi je rekla da je to ''Miss Sixty'' i da to zahteva toleranciju i rispekt, što meni apsolutno ne znači ništa. Strahovito visoke i tanke crne štikle, poput igala za štrikanje, kaišići, mašnice... Košulja raskošna i na prvi pogled nepristojna, i na drugi, s takvim dekolteom, pa ne bi dobila posao bilo gde... samo koji odgovara određenom ''profilu''. Prenaglašena šminka na očima i krv crveni karmin. Glasno telefonira, raspravlja, kikoće se, zakazuje sastanke i ometa mi ionako poremećen tok misli. Napadnog ponašanja, uz izraženu gestikulaciju, mlatara rukama dočaravajući valjda onom srećniku s druge strane žice.
Znam takve. Glupa i neopravdano samouverena. Uglavnom vodeći računa o ljušturi, verujem lickajući je satima do visokoga sjaja, zaboravlja na unutrašnjost. Šupljikavu i trulu. Ponovo joj zvoni telefon. Sve isto. Brblja, a ne kaže ništa. Noktima veštaci, okrnjen crveni lak, sigurno od pranja veša. Ha! Nije ta čarape sebi oprala u životu. Da skuva - zna. Čaj i jaje. Pa, nema ona kad tepihe da riba, solarijum se u današnje vreme zakazuje i sve te nove maske za lice koje treba isprobati...
Moja je majka uvek govorila da se čuvam Takvih. Takve ni kratak lanac neće sprečiti u onome što su naumile. Takve su ništa drugo do štetočine, kurve i kučke. Uvek je govorila da treba neku dobru, skromnu, jednostavnu devojku da nađem. Koja će se ponašati kao prava žena i koja će znati gde joj je mesto. Da skuva i spremi svom čoveku, da mu bude verna i podrška, a ne da se kojekuda smuca. Ovakve... ovakve za to ne znaju. Zavodnice, bludnice... pa samog đavola da oženiš, bolje bi prošao, no jednu... Ovakvu. A Ova... Ova je tipičan primerak crne udovice. Žalim unapred sve one koji će se nesmotreno u njenu mrežu uplesti. Često je majka s prezirom govorila o Takvim, a majka je uvek u pravu. Ne sećam se šta je govorio otac. Nije bio previše prisutan u našim životima. Mnogo je radio i putovao.
Evo je, opet se kikoće i zabacuje kosu, namešta šiške. Sad će i karmin da popravi. Pa da, tako predvidivo. Eh, gde bih ja sad bio da mi nije bilo moje majke. Skrenuo bih potpuno sa pravoga puta, patio i ludeo od Ovakvih. Vrti pramen oko prsta i povremeno osmotri koliko je ljudi gleda. Poput prave plodne ženke širi mirise i okuplja kandidate. Gadi mi se. Pokušavam da ignorišem. Ustaje i smelim korakom odlazi do toaleta prolazeći tačno ispred mene, što me je u ignorisanju omelo. Kukovi u visini mojih očiju. U trenutku kad je napustila prostor, osetih olakšanje. Ma, iz svemira se vidi da je žena loša, s tom razglavljenom košuljom i ogromnim minđušama i punim krv crvenim usnama. Do toaleta je otišla verovatno samo zato da se pokaže, pa proparadira, u slučaju da je neki muškarac nije dovoljno dobro odmerio. Ubrzo se vraća i propuštam priliku da u miru odem kad već nisam mogao u miru da sedim. Uh.
Kresnuo bih je.
Srce je jedna mnogo lomljiva stvar, pa moraš ponovo da oštriš olovku...
Draga mama
objavio mazzapsycho u 21:35 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (33) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (33) | Posalji komentar