scout


VREME ...
24/12/2008
Vreme bez tebe je ... jednostavno kao gubitak vremena. I nista tu ne mogu, moram se nauciti ziveti sa amputiranim delom duse. Supstitucije ne pomazu, sve je bledo. Samo ti postojis, kao pecat urezana u sustini. Nemocan sam nasuprot toga.

I volim te ... jos uvek, kao i pre. Jedina. Zekane.
Objavio scout u 15:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar
hmmm ...
3/12/2008
I još uvek me Mila rasture ovi stihovi ... znam da ne voliš tu muziku, pa eto samo reči.

Najviše ono: " ... Ej, ne vjeruje srce pameti ... ej, pa me tjera tamo gdje si ti ... "

Teče noć k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti čudno usnio
vidjeh tebe pored mene
naše kćeri nerođene
u goloj se vodi budio.


Ej, ne vjeruje
srce pameti
ej, pa me tjera
tamo gdje si ti.

Za pokoru što te volim
imenom se tvojim molim
tebe molim, Boga preklinjem
gazio bi' hladan kamen
i po trnju živi plamen
samo dahom da te dotaknem.

Teče noć k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti čudno usnio
sretna zvijezda padalica
pala preko tvoga lica
a nisam je jadan video.
Objavio scout u 14:19 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
jbg ...
2/12/2008
nedostajes mi ...

mogao bih mnogo toga da ovde otkucam, ne vredi. nece umanjiti niti olaksati.

boli.

jos uvek.
Objavio scout u 15:11 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar
16.11.2007. SEĆAŠ LI SE? Setiš li se bar ponekad?
16/11/2008






Ako te zivot odnese

negde daleko, ja bicu tu

jer znam da pratila si snove

tebi oprosticu

 

Neka djavo odnese

i moju dusu, platicu

tebi ludovanja prastam

a sebi ne mogu

 

Mila moja, briga me za to

samo moja ti jedina si bol

mila moja, ja prastam ti za sve

samo moja, volim te

 

Na dusu neka mi stave

neka mi sude sto nisi tu

tebi ludovanja prastam

sebi ne mogu

 

Bila bi sreca

kad bi se sreli slucajno

i da previse mi znacis

ja bih ti rekao

 

 

 

Briga te za to

ti jedina si bol

prastam ti za sve


 

Objavio scout u 11:55 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
čuj ... samo poslušaj
25/10/2008
Objavio scout u 20:17 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
e mislio ...
21/10/2008
Objavio scout u 12:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Tuđe
12/10/2008

Budim se u tuđim krevetima, grle me tuđe ruke, živim neki tuđi život. Ovaj zasigurno nije moj. Trgnem se iz sna, kraj mene uspavano telo neke žene, pokrivam nage delove tela, kao kriminolozi kada na kraju istrage pokrivaju leš žrtve, ne želeći valjda da gledaju više. Sedam na rub kreveta i spuštam svoju glavu u svoje dlanove, dok mi prsti kroz kosu prolaze. Koja li je ovo po redu, pokušavam da se setim. Kako izbrojati, kad odavno prestalo je brojanje. Na mobilnom se nižu poruke izneverenih žena. Izbor iz ponude ionako se vrši hirovito, ne vredi im pozivanje na osećanja, ne poznajem više tu pojavu. Ona pripadaju još uvek ... Nasmešim se. Da. Obavezno se setim tada tebe. Razmislim da ipak još uvek ostajem tvoj. Nedostaješ mi, opet.

 

Vreme prolazi, nižu se žene, njihove kletve, a moja duša još uvek kraj tvoje je.

 

 A od tebe ni glasa ... To je ono što najviše boli. Da sve kao da nije postojalo.

Objavio scout u 23:41 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
neverovatno ...
25/9/2008
Pitam se samo zašto mi toliko nedostaješ ... Zašto poželim samo glas da ti čujem, a hrabrosti nemam da te pozovem. Ne zato što ću se uplašiti tvoje hladnoće u glasu, već se plašim da me ne pogodi ono što duboko skrivam i potiskivam u sebi, a uvek ispliva na površinu čim ostanem sasvim sam. Bojim se onog divljačkog bola koji se pojavi kao posledica nedostajanja. Nije tajna da je sa tobom otišao veći deo mene, uostalom onaj čovek ne postoji više, taj je umro još onog dana kada si mi saopštila da odlaziš od mene ... Svoju suštinu spoznao sam samo sa tobom i znam da nikom nikada neću pripadati kao tebi što sam.

I opet je kao pre dok te nisam upoznao. Razne žene samo prolaze kroz moj život, zanesu se, ponadaju se. Kada shvate da im ne pripadam upadaju u očaj i nije stvar u tome, nego što ih ni ne registrujem. Kao da ni ne postoje. A ja više nemam pojma ni kome sam, ni šta sam pričao. Samo nebo zna da sam se gnušao tako da živim, da sam želeo da imam jedinu, da mi smisao života bude njen osmeh i njena toplina.

I zašto u nekim osobama vidim samo tebe? U mraku učini mi se tvoj lik, još uvek pamtim tvoju toplinu, ono što izaziva dodir tvoj i shvatim da jedino tebi pripadam po logici stvari. Ne, ne mogu da te zaboravim, a dosta je vremena prošlo. Sećam se svih trenutaka sa tobom. Svega. Dok stojim na crvenom, na semaforu, zagledam se u zgrade u kojima smo bili. Ovaj grad pretvorio se u noćnu moru, suviše me podseća na tebe.

I ne mogu da se otmem fascinantnoj sličnosti ove slike sa tobom, na koju sam sasvim slučajno naišao na netu. Da, da li je slučajno, ili ništa nije slučajno.

Objavio scout u 23:27 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
12/6/2008

Vreme je ipak da se stavi tačka ... želim ti sve najbolje.

 

 

Objavio scout u 19:18 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar