scout

Ipak ...

Sat, 17 Jan 2009 16:01:00 +0100

... sam se nadao da ces mozda ovde svratiti. Procitati. Saznati da jos uvek mislim na tebe. Mozda mi poslati poruku neku na PP ... Nisam siguran ni da si primila sms za rodjendan juce. Mozda ni ne koristis vise taj broj. A ne smem da te nazovem, jer ne bih da ispadne da te uznemiravam. U izvestaju sa Statcountera ne mogu da vidim da li si mozda ovde bila ...

Cudno ... kako jos uvek sve tako zivi u meni ... a najvise tvoj osmeh. Njega ne mogu da zaboravim. Cesto mi se pogled zakuje za neku osobu koju slucajno sretnem, a da onako sa ledja lici na tebe ... Srce samo pocne brze da tuce i molim Boga da se ne okrene, da joj ne vidim lice, jer onda bi shvatio da to nisi ti. Bar znam kako izgleda kad nekog zaista volis, koliko je to jako. Sad razumem i one silne romane napisane, koje sam sa osmehom ostavljao govoreci: svasta.

Zapitam se ... imas li jos nesto od mene. Cuvas li to. Nosis li. Ili si sve pobacala. Zapravo ... zapitam se, jesam li zaista nestao iz tvog zivota, secanja i da li zaista niceg nije bilo medju nama ...

A kad se samo setim ... tvoje glave naslonjene na moje rame. Tvoja ruka u mojoj ruci. Tvoj pogled ociju upijenih u moje. Tvoja ruka na mom potiljku. Kako sam samo bio tvoj. Samo tvoj.

I ostao ...

16.01.2009.

Fri, 16 Jan 2009 15:02:00 +0100

Srecan ti rodjendan Zekane

Voleo bih ...

Fri, 02 Jan 2009 18:30:00 +0100

... da znam gde si i kako si ... da li si sre�na i zadovoljna. Kako su klinceze ... zapravo ... voleo bih da sam neki deo tvog �ivota. Ti još sasvim si sigurno deo moje svakodnevnice. I sam se �udim tome. Nisam ni slutio da �eš toliko �iveti u meni i da mi toliko zna�iš. Sad šta je tu je, od sebe pobe�i ne mogu.

Uzalud te tra�im ovde, nisam ni siguran da li uopšte pro�itaš neki red. �uo sam gde si, a pretpostavljam i sa kime si. I nadam se da si sre�na. Zapitam se samo da li se ponekad setiš ... osetiš li ponekad ono što se dešavalo ... U meni još uvek sve je kao pre. Znam da je pateti�no. Ja�e je od mene.

Neka te sre�a prati.

VREME ...

Wed, 24 Dec 2008 15:21:00 +0100

Vreme bez tebe je ... jednostavno kao gubitak vremena. I nista tu ne mogu, moram se nauciti ziveti sa amputiranim delom duse. Supstitucije ne pomazu, sve je bledo. Samo ti postojis, kao pecat urezana u sustini. Nemocan sam nasuprot toga.

I volim te ... jos uvek, kao i pre. Jedina. Zekane.

hmmm ...

Wed, 03 Dec 2008 14:19:00 +0100

I još uvek me Mila rasture ovi stihovi ... znam da ne voliš tu muziku, pa eto samo re�i.

Najviše ono: " ... Ej, ne vjeruje srce pameti ... ej, pa me tjera tamo gdje si ti ... "

Te�e no� k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti �udno usnio
vidjeh tebe pored mene
naše k�eri nero�ene
u goloj se vodi budio.

Ej, ne vjeruje
srce pameti
ej, pa me tjera
tamo gdje si ti.

Za pokoru što te volim
imenom se tvojim molim
tebe molim, Boga preklinjem
gazio bi' hladan kamen
i po trnju �ivi plamen
samo dahom da te dotaknem.

Te�e no� k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti �udno usnio
sretna zvijezda padalica
pala preko tvoga lica
a nisam je jadan video.

jbg ...

Tue, 02 Dec 2008 15:11:00 +0100

nedostajes mi ...

mogao bih mnogo toga da ovde otkucam, ne vredi. nece umanjiti niti olaksati.

boli.

jos uvek.

16.11.2007. SE�A� LI SE? Seti� li se bar ponekad?

Sun, 16 Nov 2008 11:55:00 +0100

Ako te zivot odnese

negde daleko, ja bicu tu

jer znam da pratila si snove

tebi oprosticu

Neka djavo odnese

i moju dusu, platicu

tebi ludovanja prastam

a sebi ne mogu

Mila moja, briga me za to

samo moja ti jedina si bol

mila moja, ja prastam ti za sve

samo moja, volim te

Na dusu neka mi stave

neka mi sude sto nisi tu

tebi ludovanja prastam

sebi ne mogu

Bila bi sreca

kad bi se sreli slucajno

i da previse mi znacis

ja bih ti rekao

Briga te za to

ti jedina si bol

prastam ti za sve

�uj ... samo poslu�aj

Sat, 25 Oct 2008 20:17:00 +0200

e mislio ...

Tue, 21 Oct 2008 12:21:00 +0200

Tu�e

Sun, 12 Oct 2008 23:41:00 +0200

Budim se u tu�im krevetima, grle me tu�e ruke, �ivim neki tu�i �ivot. Ovaj zasigurno nije moj. Trgnem se iz sna, kraj mene uspavano telo neke �ene, pokrivam nage delove tela, kao kriminolozi kada na kraju istrage pokrivaju leš �rtve, ne �ele�i valjda da gledaju više. Sedam na rub kreveta i spuštam svoju glavu u svoje dlanove, dok mi prsti kroz kosu prolaze. Koja li je ovo po redu, pokušavam da se setim. Kako izbrojati, kad odavno prestalo je brojanje. Na mobilnom se ni�u poruke izneverenih �ena. Izbor iz ponude ionako se vrši hirovito, ne vredi im pozivanje na ose�anja, ne poznajem više tu pojavu. Ona pripadaju još uvek ... Nasmešim se. Da. Obavezno se setim tada tebe. Razmislim da ipak još uvek ostajem tvoj. Nedostaješ mi, opet.

Vreme prolazi, ni�u se �ene, njihove kletve, a moja duša još uvek kraj tvoje je.

A od tebe ni glasa ... To je ono što najviše boli. Da sve kao da nije postojalo.