Zvono na vratima. Sedim u svojoj sobi sa veoma dragim prijateljem i ocekujem da se pojavi devojka koju smo nedavno upoznali. Izgledalo je da bi mogla da se prikljuci kruzoku nas istomisljenika. A moji ljudi i ja takvima uvek otvaramo vrata. Sto nas je vise - srecniji smo.

Dakle, zvono. Otvaram vrata. Tu je kandidat za ulazak u drustvo prijatelja. Ali, nije sama. Tu je i njena prijateljica (zvacemo je H) - kasnije i kuma.

I tako na vratima - susret. Zmarci kroz telo. Jebote, mnogo lici na P. (P je velika ljubav koja je ostala iza mene par godina ranije).

OK. Kuvam kafu. Caskamo. Dovatamo se gitara. Prijatelj i ja, pa recimo da nam je Bog podario sluh, sviramo... A njih dve savrseno uklapaju glasove. Lepo nam prolazi vreme. Opusteni uzivamo... Negde u ono vreme kada odlazi poslednji bus, pratimo ih. Divno popodne i vece provedosmo.

A ja sam narednih nekoliko nedelja sve intenzivnijeg vidjanja pokusavao da ubedim sebe da me H tako neodoljivo privlaci samo zato sto me podseca na P. Istovremeno pokusavao sam da oteram razmisljanja o slicnosti njih dve. I prolaskom vremena uspeo sam u potpunosti. H je postala H. Privlacna i izazovna zbog onoga sto jeste, a ne zbog onoga na koga me je u prvi mah podsetila.

Malo po malo odlepio sam za H. Samo stalno smo bili u ekipi. Ni trenutka slobode da joj istresem osecanja pre stopala. Mislio sam da cu puci. Mnogo je lepo biti zaljubljen. Ipak, koliko god ta neizvesnost i neznanje osecanja suprotne strane bilo zanimljivo - bol vremenom postane mnogo zajeban. Tada mi se cinilo da vidim sve potrebne znake i na njenoj strani, ali od prijatelja mojih dragih nisam mogao da sednem i porazgovaram sa H o svemu.

Onda mi je jedne lude noci pukol. Morao sam nesto ranije da napustim ekipu. Otisao sam na nocni, a onda se brzinom munje vratio po H kako bih je napokon izdvojio od svih i ogolio svoja osecanja...

Nastavicu stihovima koje sam nedugo zatim pustio na papir... Te sam reci vec pustio na nekom drugom blogu, pa ako ste ih procitali zao mi je sto nece biti suva ekskluziva. A, ako niste... Pa, eto - nadam se da cu vec sutra imati vremena da vam ih predocim...