Ne znam koliko ste bili u prilici da nunate bebice. E, ja imam to zadovoljstvo. I obicno svom bebetu pevusim uspavankice. Ne mislim na klasicne, njemu je ionako bitno da cuje neku melodiju. Ravnomernu i finu kako bi ga uspavala. I sve ovo pisem jer sam juce tako niodakle izvukao jednu staru pesmu i pevkio je zlatu mom. I sad ne mogu da se oslobodim zaraznih i duhovitih stihova:

Ja sam se nalazio u autobusu i gledao te kroz prljava i isarana stakla

skupio sam hrabrost i jednomk ti mignuo

a ti se nisi ni milimetar makla.

Zbog prljavog stakla nisi me uocila

nego si u drugi autobus krocila.

Od srama il` od besa sam pocrvenio

a sofer je ubacio u prvu i krenio.

Ne verujem da bih te uspeo prepoznati

(jedino mozda u onoj istoj pozi)

u desnoj si ruci drzala kesu

iz koje ti je nesto kapalo po nozi.

Nisi se smejala, nisi ni plakala

nisi ni vristala, niti si skakala

ako te je moj postupak zadivio

ja to zbog prljavog stakla nisam vidio.

Sve u svemu andjeo je zaspao, a ja sam ostao sa pevljivom melodijom zakopanom negde u mozgu...