Oni koji imaju svet
Neka misle ssta ce s njim
Mi imamo samo recci
I divno smo se snassli u toj nemasstini

Utessno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobozzno je biti nista
Prljav od suvisse opevane ssume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez zzara
Kao recc koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime cceka da umrem
Ptico iza sunca usred reccenice
Kojom nasilniccki ljubimo buduchnost
Sve izgore; to je praznik
Poslussni pepeo
Brassno nisstavila
Pretvara se
Iza mojih ledja u ssugavog psa
Ispred mene u zzar pticu
Govori mi istinu iza ledja
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nezznosti
Naccini zoru od nasseg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nerecc kazze
kasno je
Necvet kazze
noch je
Neptica kazze
plam je
A je kazze nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaze to je pakao
Prava recc se joss rodila nije.

B. Miljkovic