..a ako nemas sliku koja bi te predstavila onakvom kakva jesi, bolje nemoj da saljes nikakve slike. Staro dobro chatersko pravilo.
Objasnjavam ja to njoj, a ona me gleda belo ko tele ( ko u Bosni nije vid`o tele na putu, ne moze da shvati sta to znaci). Klima glavom, kao sve razume sta joj pricam, a u mislima je vec sa njim negde na kafi usvitkanih ociju. Doslo mi  da je uhvatim za ramena, da je prodrmam, da joj kazem " Zenoooooooo! Jebe se njemu za tebe, samo hoce kres" , ali nemam srca  da izgovorim. Pokusavam da aludiram na to, da radim razne insinuacije, ali ostajem nema pred njenim srnecim ocima koje posle dugo vremena ponovo sijaju. Secam se kad sam i ja tako. I jos jednom posle toga. I jos jednom....a onda shvatis.

 Ne boli zajeb toliko koliko praznina koja ostane da zjapi posle toga. Cak i ta praznina ne ostaje zbog zajeba, vec zbog lose procene i trenutno sinute svesnosti o samoobmani koja je bila neminovna jednoj tako ruiniranoj dusi zeljnoj, zeljnoj, zeljnoj - bilo cega sto ce joj povratiti zivot. I svaka rec cini se magicno iskrena. Takvoj dusi je nemoguce pojasniti laznost celog tog odnosa koji se njoj vec cini kao neraskidiva veza.

"Pa razveden je, bre" - ocajnicko opravdanje.

"Pa znam, zato ti i kazem - ne ulazi u to" - poslednji pokusaj.

"Ma bas me briga." - kraj.

Da bar gleda na to kao na fizikaliju, kao na trosenje akumulirane energije i prekid apstinencije, pa i nekako. Ali ne. Vidim joj u oku sjaj koji odaje - primila se. Opet cu morati da sakupljam krhotine svega onoga sto skupljala sam iza njega kada je isterao iz kuce. Opet cu morati da ulazem svoju pozitivnu energiju ne bi li napravila u sebi malo mesta za njenu negativnu. Opet cu morati da slusam lazna opravdanja i lepim flastere po unakazenoj sujeti, da joj zaceljujem rane i stavljam razne meleme uz obecanje da necu nista preduzeti da Njega povredim. Ma vazi - samo cu malo da ga zavedem, iskoristim i odbacim kao on tebe, standardnim lazima i ustaljenim izgovorima. Ne brini, nece ni osetiti. A onda ce te verovatno potraziti da mu polizes otvorene prelome tastine. Ali, ti ces se do tada vec oporaviti. I zadaces mu svojom nezainteresovanoscu, poslednji udarac. Ispod pojasa, naravno. Ko jos flertuje posteno u danasnje vreme?

A onda ide najbolji deo. Onda On pocinje da salje stare slike, iste one kojima je tebe zainteresovao, ali ovoga puta on nece biti pojava sa slike vec iznurena ispraznost, usahlih ociju, povijenih ramena, sa vestackim osmehom. I u trenutku ce shvatiti, da sve sto je na njemu valjalo, ostalo je kod tebe. Kako nije to ranije shvatio? Kako nije shvatio da se iza tvog umornog izgleda, nemarnog stila oblacenja i nesredjene kose, krije topla zena, iskrena i bolno nezna? A lepo sam ti govorila, ne salji te slike. To nisi bila ti. To su te namontirali za kameru. Hladna, nasminkana i sigurna. Kakva kontradiktornost svemu onome sto jesi. To je moja savrsena ljustura koja se poklapa sa mojom sustinom. Ti ....si nesto sasvim drugo. On....je tako gotov. Ja....moram da te cuvam. Ja sam sve to vec prosla i postala nedodirljiva, nepovrediva i vrlo nenadjebiva ( platicu kaznu na patentiranost ovog izraza). Ali, on to nije shvatio i pristao je da se vidimo.
Jedan bod manje vise, za pakao. Vazno je da je tamo toplo. I da se nesto desava. I da budes ono sto jesi.