Vrhovima prstiju, prelazim preko tvojih pršljenova. Osećam umor kostiju, koje previše puta nosiše teret neostvarenosti. Nepodnošljiva želja upija mi se u kožu i ja te preklapam telom, kao topli flanel.

Ustaješ lagano...

..prenosiš me do trona svojih želja i udaljavaš se par koraka. Pružam ti ruke, dozivam očima, a ti ćutis, posmatraš me dok izvijam se pred tobom kao čarobni ćilim neprocenjive vrednosti i nudim ti da se popnes na mene ne bih li te vinula iznad oblaka...

... prilaziš mi lagano.
....uzimaš bolno polako.
...i odjednom, sve pretvoriš u igru Crvene boje.