Moram da pisem. Jednostavno moram. Izlazi iz mene, preliva se preko jezika, lanucu gde ne treba - bolje je ovde. Kanalisem misli iz glave ka prstima. Preskacem usne - lazljive su i lukave - odace me. Recice sapatom sve ono sto vristi u meni, a ja cutim, gusim se, zabranjujem alteru da me kida i odaje.

Nisam prva, verovatno ni poslednja, koja ce pisati o tome kako je mnogo lakse pisati u sjebanoj fazi, nego li u onoj nekoj " poletnoj", zadovoljnoj, voljenoj i sexualno zasicenoj. Kad ti sve potaman - reci nisu potrebne. Osim ako ne krene "sere Nada, al` serem i ja" o ljubavi. Napraviti filozofiju od necega tako jednostavnog kao sto je ljubav, nije ni najmanje lako. Mislim, zamislite samo koje je muke imao Homer da sklepa Ilijadu i Odiseju?

E prtZ - nije imao nikakvih muka. Sta je pametnije u to vreme, mogao da radi?

Zajebano je napisati nesto sto ima smisla kada imas milion obaveza. Inace, brale, da ja zivim u Homerovom vremenu, napisala bih nista manje do Ilijade i Odiseje deo 1, 2 i 3. I eroCku obradu. U dva dela.

Vidite, dragi citaoci i neshvaceni romantici, a bogme i vi, slucajni prolaznici i zaprepasteni putnici namernici, ah da, i vi, dijagnostikovani ludaci i osudjivani boemi, ima dana kada je pisanje potreba - kao sex recimo; i tada vam se savrseno jebe da li je s emocijama ili bez. Telo trazi svoje. Dokle god se opustate uz zvuk tastature i ritmicno pomerate prste osecajuci kako jagodice na prstima polako pocinju da vibriraju, sto bi znacilo da opustate nerve ( ili ih jos vise iritirate), nije bitno da li je s emocijama ili bez. To su divni dani u kojima mozete ispisivati gomilu gluposti, a ipak na kraju postici neki smisao, cak mozda i preneti neku poruku ljudima. Mada u tim trenucima vam se savrseno jebe i za poruku i za smisao - a niste sjebani. Da bar jeste, verovatno bi iz vaseg skromnog vokabulara ukrstenog sa skromnim znanjem gramatike, pa malo zacinjeno patetikom, proizasla neka pesma, mozda recitacija, a vrlo verovatno eroCko - ljubavna - akciono - dramaticna pricica. Nisam verovala dok nisam probala.

Dakle pisanje i sex su usko povezani. Ako ste hazarder, mozete ignorisati vapaj potrebe da napisete ovako nesto nebulozno bez ijedne emocije i sjebete hormone. Ako zivot igrate na siguricu, onda se latite tastature i pocnete da pisete. A onda krene ono savrseno opustanje i osecaj koji je skoro jednak neocekivanoj predigri sa totalnim strancem. Ispitivanje necijeg tela, kao ispitivanje sopstvenih mogucnosti. Proizvod bude ili savrsena prica ili smorni pokusaj iste. A vama lepo i jebe vam se da li ste napisali nesto pametno ili pohvalno glupo. Navalite se, ispruzite noge i varite post kao slavski rucak.