Prsti na nogama, moze se reci, savrseni; listovi ne previse razvijeni, ne previse tanki; kolena lepo zaobljena, u pozadini bez ispucalih vena - mozda samo par kapilara koja se anuliraju mekocom. Butine malo opustene, ali i dalje sa dovoljno vidljivih vretenastih misica. Unutrasnja loza izuetno zavodljiva u polu-cucnju. Venerin breg,  ko je izmislio to ime, gladak i mirisljav, tek izdepiliran toliko da se ne moze prosuditi da li je plava ili rasna crnka; stomak sa malim jastucetom tek dovoljno  ispuspcen da daje zrno zenstvenosti. Rebra izbacena dok se izvija u luku kao da se nudi nevidljivom ljubavniku za koga bi dusu poklonila djavolu samo da je uzme tu ...i tada. Grudi male, ne obesene godinama, cvrste, pozeljne, osetljive; pod njegovim jezikom postaju dve savrsene breskve u kojima ce uzivati. Kljucne kosti ne previse izrazene, ali taman dovoljno naglasene da se pozeli od njih pojilo napraviti. Ramena - savrsena. Dva ramena, dve erogene zone visokog senzibiliteta. Samo jedan dah koji u pravom trenutku, zavrsi na ramenu, moze je odvesti u agonicnu ekstazu; "Agonija i ekstaza" - Irving Stoun, toplo preporucujem.

Vrat dugacak, negovan, barsunast; vilicne kosti ne naglasene, uvode gledaoca u savrsenu anatomiju lica, tek blago primetive aristokratske lepote, zbog malo izduzenosti celo lica i nosa. Dva jezera u ocnim dupljama; ili dva mora? Sta god da je, menja se u buru i oluju, u trenutku kada se zgrcenim sakama docepa prekrivaca pod sobom koji ostace kao jedini svedog njenog orgazma. Kosa do skoro duga, sada mirna pociva do iznad vrata. Ne kida je vise kada je nervozna, vec samo uziva u njenom mirisu dok joj uokviruje lice kao svetski poznati umetnicki rad. Usne .... ni tanke, ni pune - mekane i culne, prizivaju kao sto su morske sirene prizivale moreplovce...

Karakter joj se ne da opisati, jer tavo raskrsce izgubljenih dusa, u nijednoj zeni videla nisam. Smenjuju joj se raspolozenja prema emocijama koje tog trenutka dominiraju u njoj. Ako je zaljubljena, sijace kao zvezda Danica; ako je tuzna, rasplakace svojim nesvesnim pogledom, svakog slucajnog prolaznika koga plave nijanse privuku. Ako je besna, sklanja joj se svako ko iole pameti ima; ako je srecna, zarazice celu planetu srecnim virusom koji ce naterati one nenaviknute na tu srecu, da igraju, igraju , igraju...

Njenom mastom oblace se mnoge sujete. Najdivnije haljine, njenim iluzijama stvorene, prodaju se sirom  planete. Svecana odela, sacinjena od njenih fantazija, svakoga dana pronalaze svoga kupca. Jedino Ona ide sva u ritama ne brigajuci za siromastvo na sebi, uzivajuci u basnoslovnom bogatstvu u sebi . Nju cini srecnom, sreca drugig ljudi. Daje se. Ne stedi se. Sta ce biti kada se da cela? To nikada saznati nece...

Vrlo cesto je zamisljala da je poznata slikarka koja ima moc da ljudima daje lik svojim portretima, pre nego se rode. Kada bi samo sebi stvorila savrsenog muskarca, eh.... Akcentovala bi oci, pogled - blag i prepun ljubavi. Bas onakav kakav je samo jednom uspela da spazi u ocima stranca...koji nestao je bez traga. Ruke bi mu bile nezne kao mlado paperje, ali jake kao kljesta raka. Stvorene samo za Nju.

Na zalost, to je bilo nemoguce uciniti, ali ne i nemoguce pronaci. Negde, takve ruke cekaju na njenu kozu, takve oci cekaju njeno telo - da po njemu pogled razliju, da je zagreju, da je izvijaju, da je oblikuju, da je vole ... bas takvu kakva jeste.