Stvarnost je precenjena.
Poslao Oko Zmije u 10:45, 28/11/2007 | Link | |
Mislim da je potcenjena; pod svom najezdom tehnike u 20om i 21om veku.
Stvarnost?
Kako to nestvarno zvuci. Ljudi ce zaboraviti sat je to STVARNOST ako nastave da se osecaju uzasno dobro pod iluzijama koje ih uvlace u sebe.
Eto sta si sad uradio - moram da pisem post o tome...
Stvarnost?
Kako to nestvarno zvuci. Ljudi ce zaboraviti sat je to STVARNOST ako nastave da se osecaju uzasno dobro pod iluzijama koje ih uvlace u sebe.
Eto sta si sad uradio - moram da pisem post o tome...
__________ sve je pocelo tako __________________
...a onda sam ja dobila inspiraciju da malo polemisem o toj nadaleko poznatoj STVARNOSTI koja vrtoglavo pada na trzistu.
Takvo je vreme, sto bi rekla moja baba, normalno je da se stvari modernizuju, da napreduju, da se menjaju izgledi gradova i ljudi ( misleci na plasticne operacije, naravno). A ja je gledam, pa razmisljam, "Boze, kako li je njoj lepo bilo dok je s dedom setala kroz vinograd i uspavljivala se pored njega uz svetlost svece"...
Da li uopste propustamo nesto, dok u istom trenutku mislimo da ucestvujemo u necem vaznom, da sudelujemo u nekim raspravama, pomazemo nepoznatim ljudima, smejemo se totalnim strancima, delimo uzdahe napaljenim samcima, pretvaramo se u vile i djavolice - po potrebi, uspavljujemo se na virtuelnim ramenima, ispijamo virtuelne kafe koje ne stete nasim jetrama, smejemo smajlicima i placemo zagradama, lutamo nekim virtuelnim pustinjama trazeci oazu, a ne znajuci da je oaza samo pukotina u stenama u kojima se mozemo napojiti izvorskom vodom bljutavog ukusa...
O iluzijama ne vredi pricati - ne stvaraju nama drugi iluzije, vec mi sami. Pisala sam vec o tome i apsurdno je pisati opet, jer ko je do sada stigao do onog nivoa da prizna sebi da je SVE OVO samo iluzija, znace o cemu pricam - a ko nije stigao dotle, nema svrhe objasnjavati mu i ubedjivati ga. Doc` ce sam do tog nivoa.
Onda sledi polemika o fantazijama. Ta rec ima vise proizvoljnih definicija. Nikako da se virtuelni ljudi sloze da li je fantazija kada mastamo o necemu sto MOZE da nam se ostvari ( ako se potrudimo) ili je fantazija mastanje o necem NEMOGUCEM? Ja glasam za prvo i dao Bog dovoljno dugackog jezika, pisala sam o svojim fantazijama.
Secate se one " ... da mi zaveze ruke i veze oci, pa da ga samo osecam i uzivam u dodirima koji ce mi peci kožu..." - e to je fantazija. Vrlo ostvarljiva.
Dakle, STVARNOST je izgubila na ceni - daleko od toga da je precenjena. Stvarnosti se danas ljudi podsmevaju. Stvarnost je vrlo maglovita i samo je zive oni koji opstaju od danas do sutra, oni koji razmisljaju da li ce imati dovoljno da ujutru deci na sto iznesu hleba i mleka, oni koji se smrzavaju bez grejanja, oni koji placu po bolnickim hodnicima, oni koji bivaju ostavljeni od najdrazih, oni koji prezivljavaju od jutra do mraka - cak i od jutra do sutra je privilegija!
E ti ljudi znaju STA je STVARNOST i zive je. A svi mi, koji u toplim sobama i kancelarijama, sedimo i kuckamo sa raznim ljudima, blogujemo na raznim serverima i pisemo svoja mastanja - mi o stvarnosti nemamo pojma!
Eto...rekoh ga.
)))
