Ovo leto neće nikada prestati! Svakog jutra budim se sa nadom u srcu da ću umesto nakezenog sunca, ugledati mokre ulice i tmurno nebo. Ali mucak. Vise mi je muka da idem na posao u sorcu i majci bez rukava, preplanula kao juce s Havaja da sam stigla i pritiska sjebanog skroz od naglog pada temperature cim to isto podmesljivo sunce zadje iza tvrdjave. Kazu da ce ceo oktobar biti takav, a ja  se ipak ocajnicki nadam da su se po prvi put u istoriji zajeba, zeznuli u prognozi. Ne mogu bre vise!

Da ne radim to sto radim, cak bi mi i prijalo ovo vreme; sednes fino na osuncanu terasicu, sa cajcicem i nekom ekstra knjigom, pa malo cituckas, malo zazmuris i dozvolis suncu da ti pomazi kapke dok te masta prenosi u zagrljaj onoga koji ti je zauzeo ( nasilno ili ne ) psihicki prostor, bas ovih jesenjih dana. Onda udjes malo u kucu da se protegnes i konstatuješ da ti se koza toliko nagrejala da bi sada unutra morala da obučes duks ne bi li zadrzala osećaj prijatnosti. Zatim malo prošetas do grada i ošacujes oduševljene sponzoruše koje koriste poslednje above 20C stepene da pokazu sto vise za male pare ( termin " da pokazu sto vise za male pare" je nastao iz procvata kineske ekonomije u obliku cuvenih kineskih prodavnica sa original kopijama poznatih modnih kreatora i kreatorki). Cak je i novo pazarska ubitacno niska cena odevnih predmeta za svaki dan i noc, a Boga mi i svadbu, pocela da izgleda jako visoko u naletu Kineskih sirovina uvezenih Bog te pit`o kojim smrdljivim kontejnerima ciji se miris jednostavno ne ispire.

Dakle, sve bi bilo drugacije da ne radim. Vec bih do sada napisala najmanje tri posta o divnoj, zlatnoj jeseni i carobnim ritualima srpskih domacica koje veselo cavrljaju uz sporet pretrpan ajvarkom dok u pauzama nalivaju kornison, sargarepu i karfiol. Tek po neko dvoriste zamirise novo-brendiranom sljivom koja se krcka u kazanu i privlaci cugase iz kraja. I najmanje dva posta bih posvetila carobnim bojama jeseni. Ali jbGa, raditi u rudniku nije lako - ovo sto ja radim je jos teze iako znam da ce par skeptika, nekolicina cinika i par ironicara dobaciti po neku koja bi se suprotstavila mojoj tvrdnji da imam tezak posao, ali pre nego iko dobaci bilo sta, neka proba 4 sata da prica i prica i prica, s tim sto na svakih 5 minuta mora makar jednom da drekne iz petnih zila. Bez fizickog naprezanja. Znate li kako je naporno pricati 8 sati dnevno i priDe raditi kojesta drugo? eh....)

Ma ne, ne kukam ja ovo, samo sam zelela nesto da napisem, a ovo isteklo iz prstiju. Spontano .... ( trep trep)