Ne pise mi se danima. Ima vise razloga tome, ali u samom vrhu je to da radim kao crnac ( kako je nastao taj izraz uopste?), ne pusim pa me ne drzi mesto da ne bih opet propusila,  ne svidja mi se moja pozadina( ova bLogovska:D), a nemam vremena da je menjam ( mozda veceras ukradem malo vremena od " nas" ). Templ je jako vazan radi potpunog uzitka i pravog "dojma". Ne mogu da pisem ako nisam zadovolna dizajnom svoje stranice. Nekima je to neshvaljivo, ali ja sam takva; isto kao sto ne mogu da jedem na stolu koji nije lepo postavljen. Esteticarka ili zakeralo, sasvim sve jedno kako ce ko to nazvati. I miris i ukus - dva u jedan, pa tri u jedan. Volim da mi je stranica lepa ne zato da bi neko dosao i pohvalio me ( iako sam insistirala na pohvalama ovog zadnjeg sredjivanja ) vec da ja kad otvorim osetim neku milinu kako mi mili ( odatle taj izraz ako niste znali - milina mili!) po telu i toplinu kako se razliva krvotokom. Volim da vidim kako se svako slovce lepo baskari na barsunastoj pozadini i uziva u kontrastu koja ga istice jos vise i jos lepse. Volim citav niz slicica, mudrih porukica i linkove prijatelja da mi okruzuju box za pisanje u koji cu zatvoriti neke svoje misli, zlu ne trebale. Volim da otvorim stranu dvadeset puta za redom i ne javi mi se osecaj monotonije ili ( ne daj Boze!) ravnodusnosti; kada sam zadovoljna dizajnom svoje stranice, svaki put kad je otvorim ja prosto poskocim od miline.

I tako, eto, ne pise mi se na ovoj pozadini jer se ne osecam svojom sa ovim dizajnom. A i ne pusim. A i umorna sam kad dodjem oko 21h s posla. A i gladna sam, pa dok veceram, za cas prodje vreme. A i ne znam o cemu bih pisala. Da pisem o nekim stvarima iz proslosti - mrzi me, da fantaziram o potencijalnim greskama u buducnosti - ne da mi se, da se zarobim u nekom stravicno znacajnom trenutku sadasnjosti - ne pije vodu. I onda lepo dodjem, ocutim sa blogoYem par desetina minuta, izljubimo se bratski i svako nastavi svojim putem. Jednoga dana, mozda opet naidje bujica nekih misli koje su mi zipovane u glavi i cekaju da ih fino unzipujem na blogic. Jednoga dana..Do tada, uzivajte u mirnim vodama bez brzaka i vrtloga/:)